Za proizvodnju kvalitetnog odreska, treba početi sa izborom rase. Naravno, nisu sve rase podjednako dostupne domaćim proizvođačima, ali sa razvojem dolazi i dostupnost.Postoji nekoliko problema sa kojima bi se potencijalni uzgajivači koji za cilj imaju izvoz susreli a to su: izbor rase goveda za uzgoj, način uzgoja, način obrade tj. tranžiranja trupa posle klanja i na kraju tretiranje finalnih komada.
Tovne rase goveda su ranostanse rase goveda koje imaju sposobnost da dobro iskoriste hranljive materije transformišući ih u meso ili mast.Goveđe meso odlikuje se izuzetnom nutritivnom vrednošću. Ono je važan izvor proteina visoke biološke vrednosti, vitamina B kompleksa, te mineralnih materija, a naročito magnezijuma, cinka, gvožđa, fosfora, kalijuma, selena.
Organizacija za hranu i poljoprivredu pri Ujedinjenim nacijama procenjuje da će ukupna potrošnja goveđeg mesa u svetu do 2020. godine rasti po stopi od 1,5% godišnje, a na potražnju će uticati ponajviše porast svetske populacije, kao i povećanje potražnje potrošnje u zemljama u razvoju.
U Srbiji su najpopularnije rase Holštajn i Simental. Holštajn je poznata rasa u celom svetu kao izuzetno mlečna, dok je Simental, iako zadovoljavajuće mlečnosti, ipak bolja kao tovna. Na tržištima Zapadne Evrope, Severne Amerike i Japana, na kojima goveđe meso u različitim oblicima dostiže vrtoglavo visoke cene, kupci ipak traže nešto drugo. U njihovim mesnicama nećete naći but, šol, ružu, vrat ili leđa već odreske tj. stekove.
Na prvom mestu je rasa Angus tj. Crni Angus. Iako poreklom iz Škotske, u Sjedinjenim Američkim Državama ovo je najpopularnija rasa za tov. Jedan od razloga je efikasnost goveda ove rase u tovu – jako brzo dobijaju na težini.RasA Hereford je na drugoj poziciji.. Ova rasa se izuzetno lako prilagođava svim klimatskim uslovima. Kao i Angus, vrlo je efikasna i za kratko vreme postiže veliku kilažu, ali je jeftinija. Zbog toga se često ukršta sa Angusom.
Treba pomenuti i rase Pijemont i Šarole. Šarole potiče iz Francuske i korišćena je za radove u poljoprivredi. Zbog toga je evolutivno izuzetno mišićava, a koža joj je izuzetno cenjena u industriji.PIjemont je jako specifična rasa koja potiče iz Italije. Ona ima genetsku anomaliju zbog koje mišići rastu više nego kod drugih rasa. Meso ovih goveda je značajno manje masno, i bogatije proteinima od Angusa.
Najskuplji i najcenjeni odresci su oni koji su prošarani masnoćom. I što više podseća na mermer, to je skuplje meso. Za to ne postoji bolji primer od japanske vagju (wagyu) govedine koja dostiže cenu i do 500 dolara za kilogram.
Naravno i manje masni komadi će naći kupce, ali je malo verovatno da će ikada postići cenu koju postižu dobro prošarani komadi. Zbog toga se i Šarole i Pijemont često ukrštaju sa Angusom. A svaki vrhunski kuvar i sladokusac će vam reći da 90% ukusa steka dolazi upravo iz masnoće.
Tovno govedarstvo dobija na značaju i u našoj zemlji. Naime, tovne rase goveda visoko su prilagodljive rase, a takođe su skromnije su u ishrani, a za razliku od npr. mlečnih rasa goveda ne zahtevaju dodatna ulaganja u objekte za smeštaj i opremu. Ipak, poznavaoci ovdašnjih prilika slažu se da potencijal može biti i bolje iskorišćen.Izbor odgovarajuće tovne rase goveda za uzgoj zavisi od različitih klimatskih i uslova ishrane, sistema držanja, te odgajivačkih ciljeva.
Osnovne karakteristike tovnih rasa goveda:
- Kratak, mesnat trup;
- Mala glava, dubok, širok, kratak vrat;
- Kratki ekstremiteti i tanke kosti;
- Zaobljena rebra, grudni koš;
- Trup prekriven muskulaturom;
- Koža se teško odvaja;
- Meso vrhunskog kvaliteta.
Hereford
Hereford, specijalizovana tovna rasa goveda, porekla je iz Engleske, a pripada tovnim rasama srednjeg okvira tela. Bela glava, te crvena boja tela prepoznatljive su oznake ove tovne rase.
Hereford ima kratku i široku glavu, ravne, nešto niže postavljene rogove žute voštane strukture. Vrat hereforda je srednje dužine, dobro je vezan. Telo se odlikuje skladnošću i proporcinalnošću u prednjem, srednjem i zadnjem delu, a rebra su dobro zaobljena. Greben, mišići i slabine, pokriveni su obilnim mišićima, a butovi su široki i duboki.
Odlika hereforda je velika tovna sposobnost, velika otpornost i ranozrelost. Visina grebena kod odraslih krava je oko 130 cm, a kod bikova 138. Telesna masa odraslih hereford krava iznosi 600 kg, hereford bikovi teže 900 kg, a ženska telad po rođenju od 30 – 35 kg.
Hereford krave su dugovečne, dobre su majke, a koriste se u priplodu do svoje 15 godine, a prvo teljenje imaju u trećoj godini. Teljenje se bično vrši između februara i aprila. Dnevi prirast kada su u pitanju tovna hereford junad dostiže i 1100 g.
Limuzin
Limuzin spada u intenzivne tovne rase srednjeg okvira tela. Osnovna odlika ove rase je crveno-smeđa boja dlake, svetli krugovi oko očiju, kao i između butina.
Nežnost, finoća ukusa, te zrnasta struktura najprepozantljivije su karakteristike mesa limuzina. Kako 92% teljenja protiče bez pomoći, lakoća teljenja je takođe važna odlika ove rase. Procenat teških teljenja kod prvotelki manji je od 5%.
Ženska limuzin grla u grebenu dostižu visinu od blizu 138 cm, a muška 145 cm. Limuzin krave teže oko 800 kg, a bikovi 1100 kg. Po rođenju, ženska limuzin telad rađaju se sa masom od 36 kg, a muška od 39 kg.
Aberdin angus
Aberdin angus ubraja se u srednje intenzivne tovne rase goveda. Dominatne osobine rase koja je ime dobila po dvema grofovijama u Škotskoj su crna boja i šutost, a ove osobine prenose na potomstvo i pri ukrštanju sa drugim rasama.
Jedna od glavnih odlika aberdin angus rase goveda jeste punoća mišićne mase na plećima, slabinama i butovima. Takođe, ova rasa odlikuje se malom proporcijom kostiju i nusproizvoda u trupovima. Još jedna važna karakteristika aberdin angus rase goveda jeste visoka prilagodljivost klimatskim uslovima. Aberdin angus karakterističan je i po visokom stepenu fertiliteta.
Aberdin angus goveda za tov odlikuju se i visokim kvalitetom mramorisanog mesa, ali se usled ranog nagomilavanja loja, ova rasa preporučuje za bejbi bif. pre nego za tov.
Greben kod aberdina angus krava dostiže visinu od 125 cm, a kod bikova 135 cm. Krave ove tovne rase u proseku teže od 520 do 620 kg, a bikovi od 800 do 950 kg. Po rođenju, ženska aberdin angus telad teže oko 25 kg, a muška 28 kg.
Šarole
Šarole se pripaja grupi koju čine intenzivne tovne rase goveda velikog okvira.
Jedna od odlika šarole govečeta je jednobojno bela do krem boja dlake, kao i relativno mala i kratka glava širokog čela i velike gubice. Šarole je zaobljenih i dubokih butova, mišićavih leđa, te duge i pune slabine.
Šarole je mirnog temperamenta, a krave ove tovne rase goveda odlikuju dobra plodnost i materinske sposobnosti. Važno je napomenuti da zbog izražene muskuloznosti teladi, šarole karakteriše i velik procenat teških teljenja (20%).Kada su u pitanju tovna junad, dnevni prirast premašuje 1300 g.