Agroekologija Tehnologije Vesti

Poražavajuće činjenice o vodi koje treba da nas trgnu

Voda pokriva 70 odsto naše planete i lako je pomisliti da će je uvek biti u izobilju. Međutim, slatka voda – ona koju pijemo, kojom se kupamo i navodnjavamo poljoprivredna polja je nešto što doživljavamo zdravo za gotovo. Samo tri odsto svetske vode čini slatka voda, a dve trećine toga je ušuškano u smrznutim glečerima ili na drugi način nedostupno za našu upotrebu.

Kao rezultat toga, oko 1,1 milijardi ljudi širom sveta nema pristup vodi, a ukupno 2,7 milijardi smatra da voda nedostaje najmanje mesec dana u godini. Neadekvatni sanitetsko zdravstveni uslovi takođe predstavljaju problem za 2,4 milijarde ljudi – izloženi su bolestima, poput kolere i tifusa, i drugim bolestima koje prenosi voda. Dva miliona ljudi, uglavnom dece, umire svake godine samo od dijareje.

Mnogi vodeni sistemi koji održavaju ekosisteme naprednim i hrane sve veću ljudsku populaciju nalaze se u opasnosti. Reke, jezera i akviferi se suše ili postaju previše zagađeni za upotrebu. Više od polovine svetskih močvara je nestalo. Poljoprivreda troši više vode nego bilo koji drugi izvor i mnogo toga troši zbog neefikasnosti. Klimatske promene menjaju obrasce vremena i vode širom sveta, prouzrokujući nestašice i suše u nekim područjima i poplave u drugim.

Sa trenutnom stopom potrošnje, ovo stanje će se samo pogoršati. Do 2025. se predviđa da će se dve trećine svetskog stanovništva verovatno suočiti sa nestašicom vode. A ekosistemi širom sveta će još više patiti.

Zagađenje

Zagađenje vode dolazi iz mnogih izvora, uključujući pesticide i đubriva koja se ispiru sa farmi, neprečišćene ljudske otpadne vode i industrijski otpad. Čak ni podzemne vode nisu sigurne od zagađenja, jer mnogi zagađivači mogu iscuriti u podzemne rezervoare. Neki efekti su trenutni, na primer, kada štetne bakterije iz ljudskog otpada kontaminiraju vodu i učine je nekvalitetnom za piće ili plivanje.

Poljoprivreda

Poljoprivreda koristi 70% svetski dostupne slatke vode, ali oko 60% toga se troši zbog propuštanja sistema za navodnjavanje, neefikasnih metoda primene, kao i uzgoja useva koji su previše žedni za sredinu u kojoj se uzgajaju. Ovo rasipanje vode isušuje reke, jezera i podzemne rezervoare. Mnoge zemlje koje proizvode velike količine hrane – uključujući Indiju, Kinu, Australiju, Španiju i Sjedinjene Države – dostigle su ili su blizu dostizanja granica vodenih resursa.

Rast populacije

U poslednjih 50 godina ljudska populacija se više nego udvostručila. Ovaj brzi rast – sa pratećim ekonomskim razvojem i industrijalizacijom – transformisao je vodene ekosisteme širom sveta i rezultirao masovnim gubitkom biodiverziteta. Danas 41% svetske populacije živi u rečnim slivovima koji su pod “vodenim stresom”.

Klimatske promene

Kako ljudi nastavljaju da ispuštaju više ugljen-dioksida i drugih gasova sa efektom staklene bašte u atmosferu, vremenski obrasci i voda će se promeniti u celom svetu. Suše će na nekim mestima biti sve češće, na drugim poplave. Glečeri i snežni nanosi nestaće u nekim oblastima, što će uticati na snabdevanje slatke vode tim nizvodnim zajednicama. Ove promene će se kombinovati kako bi manje vode bilo dostupno za poljoprivredu, proizvodnju energije, gradove i ekosisteme širom sveta.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *