Nepisano pravilo u poljoprivrednoj proizvodnji glasi ,,svaka godina za sebe,,. U praksi se to pakazuje još jednom. Uoči sezone berbe, srpske malinare brinu loša kondicija zasada, zbog čega je do sada već pretrpljena šteta, moguće vremenske nepogode koje su već uzele danak, i manjak radne snage. Ne i cena, jer „crveno zlato“ odavno nije bilo plaćeno kao što će biti ove godine. Hladnjačari već nude cene više nego lane, proizvođače brine znatno manji rod. Da li će cena da kompenzira manji rod.
U nižim predelima u Srbiji, malina je već počela da zri, a početak berbe počeće sledeće sedmice, dok će se sa ti mu brdsko-planinskim delovima čekati još 15-20 dana. Za to vreme, kaže Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije malinara Srbije, obilaze proizvođače i nude im akontu cenu od 280 do 320 dinara za kilogram. Plus deset odsto za malinu doveženu do hladnjače.
,,Cena je ove godine solidna, ali se ne može reći da smo prezadovoljni. Pre ovoga malina je najbolje bila plaćena 2007. i 2008. kada smo dobijali od 2,4 do 2,7 evra po kilogramu. Istina je da je dinar sada stabilniji u odnosu na evro, ali su danas mnogo skuplji hemija za agrotehničke mere, mehanizacija, delovi za poljoprivredne mašine, gorivo. Prošle godine cena je bila 215 – 220 dinara, ali su u međuvremenu mnogi troškovi proizivođača poskupeli – objašnjava Radović.
Cena dobra, rod lošiji
Ako nam je za utehu, malina je na klimavim nogama gotovo u celom svetu. Zbog toga ni ne čudi potražnja za malinom na svetskom nivou jer su, Čile i Poljska na 50-60 odsto od očekivane proizvodnje. Rezerve u SAD su takođe na minimumu, dakle malina će u finansijskom smislu zaista biti ove godine ,,crveno zlato,,. Ipak, loša vest je da srpskim izvoznicima, nedostaje 40-50 odsto količina ugovorenih još za prošlu godinu.
,, Srbija će ove godine proizvesti, ne bude li novih nepogoda, 50 odsto od 82.000 tona koliki je naš godišnji prosek. Na to su uticali bolest sadnog materijala, jer ogromnom većinom nije sađen sertifikovan, vremenske nepogode iz ove i prethodnih godina, i loše stanje nekih zasada. Mnogi malinari su zbog loše cene od 2016. do 2019. zapustili malinjake, a sada kada je cena bolja pokušavaju da „leče“ zasade, ali im ne vredi mnogo.,,- kaže predsednik Asocijacije malinara Srbije.
Berača sve manje
Malinarima glavobolju zadaje manjak radne snage, mnogi od njih do sada nisu obezbedili beračima. Boljima, koji mogu da uberu 100 kilograma dnevno, nudi se do 3.500 dinara dnevno uz prevoz, tri obroka i spavanje. Minimalne dnevnice su 2.500 dinara. Beračima kojima više odgovara da budu plaćeni po konkretnom učinku nudi se cena od 40-70 dinara po ubranom kilogramu.
,,Dobar deo ljudi koji nadničili u malinjacima je otišao u inostranstvo, angažovan je na gradilištima širom Srbije, posvetio su se drugim poslovima. Manji broj je posadio svoje malinjake. Mladima je, čast izuzecima, mnogo ugodnije da lutaju noću i spavaju do podne nego da rade i dobro zarade ,,nastavlja Radović.
,,Grad,, obavezan, osiguranje nije!
Gradonosni oblaci gotovo neizostavno svake godine oberu izvesnu količinu maline. Po nepisanom pravilu pred samu berbu ili tokom nje ova elementarna pošast uništi rod ne samo u ovoj već i za narednu godinu. Letnji period ume da dobro ,,osuši,, malinjake koji mahom nisu pod nalivnim sisitemina. Dakle novi problem, sušenje rodnih izdanka.
I pored svega iznetog, mali procenat srpskih malinjaka je osiguran, a razlog je nepoverenje proizvođača u osiguravajuće kuće. Radović kaže da se dešavalo , da nevreme desetuje rod za 40 odsto, a osiguravajuće kuće procene štetu na 15 odsto.
,, Povoljna okolnost je, što protivgradne stanice u Srbiji raspolažu sa duplo više raketa nego pre četiri – pet godina. Ni rakete nisu svemoguće protiv gradonosnih oblaka, ali znatno umanje štetu. Delove Arilja i Ivanjice je u nedelju zahvatilo strahovito nevreme. Štete usled grada je bilo, ali su samo ivanjički strelci dejstvovali sa 38 raketa. Da nisu grad bi uništio sve poljoprivredne useve.,, – zaključuje predsednik Asocijacije malinara Srbije.
Polka za sada odlično
Prvi plodovi vilameta pristižu, intenzivna berba se tek očekuje. Kada je u pitanju uzgoj maline polke njena berba se očekuje sredinom jula i trajaće do oktobra. Po oceni Milana Novakovića iz Žiče, vlasnika jedne od većih plantaža organske polke zasadi su u odličnoj snazi jer su vremenske prilike išle na ruku ovoj sorti maline. Jedino se kaže plaši mogućih kiša u berbi koja ih je pratila prethodnih sezona. Sve drugo, svaki rizik, sastavni je deo svake proizvodnje koja se odvija pod otvorenim nebom.
,, Uloženo je prilično. Kako je ova proizvodnja organska naš našin obrade i zaštite je nešto drugačiji. Naša srećna okolnost u pogledu potencijalnog prinosa je ta da smo mrazeve, kasni sneg u parilu i ostale probleme koji su pratili proizvođače vilameta mi izbegli. Malina je odlična, radilo se tokom proleća, kiše su nam napravile malo više problema u pogledu korova, trave, tako da smo pleveli svakih desetak dana. Sve drugo je uobičajeno. Cena vidim da je dobra. Da li će biti nekih pomeranja, ne verujem, jer hladnjačari kažu da je ove godine veliki deficit u ovoj voćnoj vrsti.,, kaže Novaković
Da li će manji rod nadoknaditi bolja cena, teško je sada reći. Dakle, po onoj narodnoj ,,kako sam se nadala, dobro sam se udala,, možda nam se i posreći ova godina, bar u cenovnom smislu. S.C.