Reč struke Stočarstvo Tehnologije

Održan „8 Seminara odgajivačkih organizacija u stočarstvu Republike Srbije “

Institut za stočarstvo, Beograd-Zemun, glavna Odgajivačka organizacija u govedarstvu, ovčarstvu, kozarstvu, svinjarstvu i živinarstvu, bila je organizator „8 Seminara odgajivačkih organizacija u stočarstvu Republike Srbije “koji je održan u Hotelu „zepter“ u Vrnjačkoj Banji.

Institut za stočarstvo je od 2003. godine ovlašćena organizacija za selekciju i matičnu evidenciju domaćih životinja u Srbiji. Prikazana su najnovija  istraživanja, poredili rezultati, razmenjena znanje i iskustvo i dati odgovori na mnoge izazove savremenog stočarstva Organizatori su izuzetno zadovoljni naročito sa aspekta tema.

,,U tri dana imali smo dvadeset prezentacija,stručnih i naučnih rezultata koji treba da čuju odgajivači i članovi Odgajivačkih organizacija kako bi preneli dalje na teren do odgajivača i kako bi oni ta nova saznanja preneli na svojim farmama, primenili ta saznanja i neke nove metode a sve u cilju poboljšanja kvaliteta rada na njima  asamim tim i ostvarenja boljih rezultata. U tom smislu ovaj seminar možemo smatrati veoma uspešnim,, kaže dr Čedomir Radović, direktor Instituta za stočarstvo, Beograd-Zemun

Genetički resursi su veoma važni za životinjsku proizvodnju pod kojima podrazumevamo sve vrste, rase i sojeve koje imaju naučni, kulturni i ekonomski značaj za jednu državu. Imajući u vidu da je „Stočarska revolucija dovela do rasta potrošnje životinjskih proizvoda, posebno u zemljama u razvoju.

,,Najviše tema je bilo iz genetike, odnosno genoska selekcija, genetički marker, što je jedan mali pomak za nas. Uz pomoć ministarstav poljoprivrede imamo jedan mali ali značajna projekat gde radimo na karakterizaciji naših autothonih rasa i buše i svinja, tako da smo kažem uz njihovu pomoć napravili taj mali iskorak i za Republiku Srbiju. Cilj je da vidimo da li možemo a siguran sam da možemo i u tom delu da uradimo mnogo i da znamo šta je naše izvorno, autothono i da je to čista rasa.,,ističe dr Radović

Govorilo se o aktuelnim temama iz oblasti uzgoja, reprodukcije i oplemenjivanja domaćih životinja , genomska selekcija, koja se sve više primenjuje u svetu, kao najbrži metod da se dođe do jedinki poželjnih osobina. Nameće se pitanje kakav nam je genetički kod u stočarstvu…

,,Ono što mi sigurno imamo to je dobra genetika, dobre stručnjake, dobre farmere Ono što trenutno imamo kao problem to je velika cena imputa, imamo veliku cenu hrane. Ono što je neophodno da zadržimo tu dobru genetiku, dobro i kvalitetno hranimo taj stočni fond i održimo zdrav zapat kako bi ga očuvali i u ovim teškim vremenima.,, dodaje naš stručnjak

Srbija mora da ide ukorak sa svetom i ne sme da propusti priliku da počne s primenom  savremenih metodologija, koje nisu jeftine, ali nisu ni nedostupne, mada treba poštovati i odluke stočara koji svoju ekonomiju vide u organskom uzgoju koji sve više poprima pristalica, da li zbog jeftinijeg uzgoja, manjka radne snage ili većih subvencija teško je proceniti

,, Mislim da je država reagovla pozitivno za sve proizvođače kada govorimo o subvencijama. Čovek nađe neki svoj ekonomski interes u organskoj proizvodnji ili u proizvodnji mleka, mesa. Osim tog ekonoskog aspekta mora postojati i tržište za takve proizvode a imajući u vidu da imamo i konzumente za takvom vrstom proizvoda i kod domaćih potrošača ali sigurno i van granica Srbije, moje mišljenje da nama treba i organska proizvodnja i u domenu stočarskih proizvoda, mesa i mleka koji su odgajani na organski način i kao takva sve više dobija na značaju.,, pojašnjava sagovornik

Na ovom eminentnom skupu naučnici i stručnjaci predstavili su rezultate svojih istraživanja svim zainteresovanima: naučnicima, savetodavcima, proizvođačima, studentima i široj javnosti. Preko 200 učesnika iz nauke i prakse na jednom mestu su razmenili iskustva i sučeliti mišljenja. Kako bi svako u svom domenu doprineo unapređenju stočarske proizvodnje. Na žalost brojke govore da nam stoni fond kod krupnih goveda i svinja opada.

,, Imamo neki pad broja grla u odnosu na 2020. Godinu, od nekih 3% u oblasti govedarstva i u oblasti svinjarstva. Ovčarstvo i kozarstvo ima neki blagi porast, ali još uvek treba svi da uložimo zajedničke napore kako da zaustavimo pad, tako i da unapredimo povećanje. Ono što je najveći problem u goveraskoj proizvodnji je da je ta proizvodnja teško obnovljiva i ukoliko neko odluči da se više ne bavi govedarstvom, teško da će nakon što grla odu iz štale nikada više neće želeti da se bavi tim poslom. Važno nam je zato da zadržimo u toj štali i 3 ili četiri krave, jer kao što rekoh ta se proizvodnja teško zanavlja. Osim toga mi na selu kada govorimo o malim farmama one su oslonjene na stariju populaciju. Subvencije usmerene na mlade poljoprivrednike mislim da mogu biti naša šansa daljeg zamajca u stočarstvu,, sugeriše director Instituta   

Krajnji cilj ovakvih seminara jeste približavanje nauke praksi, ali i osluškivanje problema sa terena i traganje za novim i boljim rešenjima. A problema očigledno ima što potvrđuju i sami proizvođači koji su kao gosti prisustvovali ovom stočarskom samitu.

,, Vidite zemunski i novosadski Institut nemaju iste kriterijume prilikom selekcije svinja. Mi kao poljoprivrednici iz Vojvodine jako smo nezadovoljni i to nezadovoljstvo smo mnogo puta iskazivali i upućivali predloge i Ministarstvu poljoprivrede još pre dve-tri godine. Danas sam ovde došao da pitam i nekog stručnog, međutim nisam dobio adekvatne odgovore. Ono što bih se nadovezao na izjavu predstavnika ministrstva da nam se povećava broj krava je potpuno drugačije u odnosu na stvarno stanje na terenu. Moramo biti uporni, moramo delovati jedinstveno sa predlozima izlaziti pred ministarstvo, jer nam je proizvodnja neodrživa a problem jako veliki. Da bi proizvodnja bila moguća nama svinjarima kilogram svinja bi tebao da bude oko 2 eura, prasetina kao u Evropi 4 evra. Kada je u pitanju govedarstvo, sramota je za mlekarstvo da litar kisele bude duplo skupli od litre mleka! To je van svake pameti ako znamo koliko svi ti kilogrami i litri koštaju u prodavnicama !,, ističe Nenad Radin, uzgajivač svinja iz Stapara kraj Sombora

Jedna od tema bila je rešavanje problema u sprovođenju glavnih odgajivačkih programa po vrstama domaćih životinja i merama selekcije, bilo jei niza nedoumica oko načina sprovođenja mera I pravilnika, tako da je na račun resornog ministrstva postavljeno mnoštvo pitanja u trodnevnim diskusijama. Na neka pitanja odgovora nema.

,, Svi ovi problem koji su danas u diskusijama istaknuti su naši zajednički problem i moramo ih zajednički rešavati, ali se bojim da nemamo uvek pravog sagovornika da ih i rešavamo. Stočari su u velikom problem, mada ni ratarima nije počela godina dobro. Vidimo koliko će koštai setva, vidimo da ni situacija u svetu nije dobra i da će hrana biti skupa. Mi moramo da nađemo način kako da udesimo da nam proizvodnja ne stane. Ja ne znam na koji način da motivišem mog sina da nastavi da se bavi stočarstvom jer smo smanjili broj nazimica za 50% u poslednje tri godine. Po ovim imputima, posebno onih stočara koji nemaju dovoljno zemlje da spravljaju svoju hranu, zatvoriće farme.,, tvrdi Zoran Milićević, uzgajivač svinja iz Žiča kraj Kraljeva

Upravo oni koji odustaju moraju biti glavni zadatak države i struke da se sačuvaju. Nučna elita je na žalost uskraćena jer nema izvršnu već samo savetodavnu moć, stoga je potrebno graditi ogromno poverenje od toga da otkup bude garantovan kako cenovno tako i platežno. Ne sme se dozvoliti da proizvođači budu ucenjeni, da se isplati ili ne isplati meso i mleko direktnom proizvođaču.

Istraživanja i dobijeni rezultati iz oblasti animalne genetike, selekcije, odgajivanja, fiziologije, reprodukcije, ishrane, stočne hrane, tehnologije proizvodnje i prerade animalnih proizvoda, najčešće bivaju „pretočeni“ u nove tehnologije, od kojih je veći broj prihvaćen i primenjen u praksi.Sa novim idejama i znanjima, svi učesnici se nadajuda će do narednog seminara biti povoljniji ambijenta za rad i napredak svih u lancu stočarstva. /S. C.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *