Ratarstvo Reč struke Tehnologije

Novosadska nemodifikovana (GMO-FREE) soja biće posejana u Kanadi

Institut za ratarstvo i povrtarstvo proizvodi isključivo NEMODIFIKOVANE SORTE SOJE kvalitetne i prinosne, a takav proizvod je sve traženiji u razvijenim zemljama. Institut ima pravi odgovor na ovu tražnju, pa je poslednja u nizu saradnja sa institucijama iz inostranstva ostvarena kada je potpisan ugovor sa distributerima iz Kanade, saopštio je Institut.

NS seme sorte soje koje će biti posejane na kanadskom tlu su: NS apolo, NS ventis, NS vulkan i NS dijana. Novosadska soja će se po prvi gajiti na američkom kontinentu, što još jednom potvrđuje uspeh i status Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u svetu.
Istraživanja na soji u ovom institutu od nacionalnog značaja za Srbiju, započeta su sredinom prošlog veka.
Do danas, u našoj zemlji priznato je preko 140 sorti novosadske soje, dok je u inostranstvu priznato preko 190 sorti. Zahvaljujući sorti NS black star autora prof. dr Jegora Miladinovića, direktora Instituta, koja je uvrštena među 20 najinovativnih sorti soje u Evropi u 2020. godini, Institut se našao među 20 najboljih oplemenjivačkih kuća u svetu.
Iz arhive Instituta

ŠTA JE GMO?
O GMO hrani poslednjih godina mnogo se govori, a ta skraćenica odnosi se na genetski modifikovanu hranu. Šta to tačno znači, objasnio je prof. Miladinović.
Genetska modifikacija je u širem smislu svaka transformacija u genomu, a u užem smislu, ono što prosečnog potrošača zanima, to je uvođenje gena iz jednog organizma u drugi. Ja prosečnog potrošača ne bih zamarao naučnim aspektom toga, nego bih usmerio pažnju na ekonomski efekat toga. Evropska unija je bogato tržište, njihovi potrošači mogu da biraju – da li će jesti modifikovanu ili nemodifikovanu hranu .Oni žele da jedu organsku hranu, žele da jedu nemodifikovanu hranu i spremni su da za to plate. Mi imamo sorte i hibride koji nisu modifikovani, koji su kvalitetni i prinosni, i koje možemo njima da prodamo, da oni nama za to plate.

NEOSPORAN KVALITET NON GMO SOJE INSTITUTA
Srpska soja najbolja je u Evropi za proizvodnju najkvalitetnijeg lososa, čulo se na Konferenciji povodom obeležavanja pete godišnjice od osnivanja regionalnog centra Dunav Soja. Ovo udruženje prepoznalo je novosadski Institut za ratarstvo i povrtarstvo kao ključni istraživački oslonac kada je u pitanju genetski nemodifikovana sertifikovana soja.

– Proizvodnjom soje zadovoljavamo zahteve naše prerađivačke industrije, pre svega zbog kvaliteta soje i činjenice da proizvodimo isključivo non GMO soju, istakla je direktorka Instituta, dr Svetlana Balešević Tubić.

Srbija je ove godine izvezla 75.000 tona genetski nemodifikovane soje i mogućnosti naše zemlje za snabdevanje tržišta ovom biljnom vrstom su velike. Očekuje se još veća potražnja, što predstavlja veliku ekonomsku šansu za Srbiju jer imamo soju odličnog kvaliteta i vrhunske sorte.

Institut je jedan od prvih članova udruženja Dunav Soja, a sertifikat „Dunav Soja“, kao garant kvaliteta u svetu, jedan je od ključnih preduslova izvoza soje i na najzahtevnija evropska tržišta, poput Norveške, Švajcarske, Nemačke i Holandije.

OD NOVOSADSKOG INSTITUTA I VELIKI EVROPSKI NAUČNICI “KRADU ZANAT”
Srbija je jedina zemlja u Evropi koja je samodovoljna što se tiče proizvodnje soje i koja soju ne uvozi.

Najveći proizvođač i izvoznik nemodifikovane soje u ovom delu Evrope jeste Srbija. Pokreću se programi oplemenjivanja soje u Austriji, Nemačkoj, čak i u Belgiji; u zemljama gde toga nije bilo. Oni dolaze kod nas da uče, i mi im sa zadovoljstvom izlazimo u susret. Jako je lep osećaj kada Nemci dođu kod vas da uče, kaže prof. Miladinović.

On je objasnio kako je Srbija pozicionirana kada je u pitanju proizvodnja genetski nemodifikovane soje i uopšteno hrane koja nije genetski modifikovana.

– U Evropi, posebno u zemljama Evropske unije, koja je bogato tržište, gde potrošači mogu da biraju, oni biraju genetski nemodifikovanu hranu, kaže prof. dr Miladinović.

Rezultati naših istraživanja prenose se u praksu, a na taj način diže se nivo kompletne poljoprivredne proizvodnje u našoj zemlji. To znači da kroz naše sorte i hibride i našu preporučenu agrotehniku, farmeri ostvaruju veći prinos i bolji kvalitet, od čega oni imaju veći profit, a potrošači imaju kvalitetniju hranu. Takođe, ono što mi možemo da izvezemo, a to su brojne biljne vrste, doprinosi prepoznatljivosti nas u regionu, Evropi i svetu, i naravno, donosi novac. Ono od čega ljudi imaju najviše koristi jeste to što jedu zdravu kvalitetnu hranu, što nije slučaj u svim zemljama Evrope, naglašava Miladinović.
INSTITUCIJA OD NACIONALNOG ZNAČAJA
Ponos Instituta za ratarstvo i povrtarstvo jeste njegov naučno-istraživački tim, koji čini preko sto istraživača, od toga preko 90 doktora nauka, a njima pomaže oko trista obrazovanih stručnjaka i radnika različitih profila. Taj tim je garant kvaliteta onoga što Institut stvara – a stvara hibride, tehnologiju gajenja, radi na obrazovanju studenata i poljoprivrednih proizvođača, i naravno vrši usluge. Taj naporan rad i to što je Institut lider u oblasti poljoprivredne proizvodnje u našoj zemlji, krunisan je 2018. kada smo i postali institut od nacionalnog značaja za Srbiju, kaže prof. Latković.

U Srbiji postoji 66 instituta, a samo šest među njima ima status instituta od nacionalnog značaja. Kako kaže profesorka, biti institucija od nacionalnog značaja jeste čast i privilegija, ali i obaveza.

To u stvari znači da rezultati svih naših istraživanja, svih naših naučnih oblasti, ne bi imali svrhu ako ne završe do krajnjih korisnika, a to su poljoprivredni proizvođači u našoj zemlji i regionu. Svi koji kupuju naše seme i dođu ovde na Rimske Šančeve, mogu dobiti i savet stručnjaka kako gajiti tu biljnu vrstu. Dakle, radimo na edukaciji poljoprivrednih proizvođača. Izvor: NS seme / S.C. /

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *