Da bi se osigurao penzioni sistem zasnovan na pravilima, država će nastaviti da indeksira penzije na osnovu formule koja je stupila na snagu 2020. godine i uzdržaće se od bilo kakvih ad hoc povećanja penzija. Ako izdvajanja iz budžeta za penzije pređu 11 odsto bruto društvenog proizvoda, indeksacija penzija će automatski biti obustavljena, kaže se u Memorandumu o razumevanju Vlade Srbije i NBS upućenom MMF, koje je, u sklopu dokumenata koji prate novi aranžman, objavio je Fond. Ovo je predviđeno i Strategijom javnih finansija za narednu godinu, sa projekcijama za 2023. i 2024. godinu. Preciznije, navedeno je da će povećanje penzija u narednim godinama, nakon okončanja krize, iznositi između 5,5 i šest odsto godišnje, odnosno da će biti nešto niže od prognoziranog rasta nominalnog BDP. Zbog toga bi, nakon privremenog povećanja u prošloj i ovog godini, izdvajanja za penzije iz budžeta, počela postepeno da se spuštaju ka nivou od oko deset odsto BDP. U tom smislu, očigledno je da se Vlada Srbije samo opredelila da poštuje postojeće fiskalno pravilo – da izdatke za penzije drži na održivom nivou do 11 odsto brutu domaćeg proizvoda
U pismu predsednici Fonda, naglašava se i da će fiskalne i monetarne vlasti Srbije nastaviti da implementiraju novu strategiju koja se odnosi na potpuno kreiranje Poštanske štedionice kao banke koja je namenjena stanovništvu, preduzetnicima, mikro i malim preduzećima. Plan za Srpsku banku, vlasti u Beogradu, najavljuju za jesen ove godine.
U dokumentima koje je Međunarodni monetarni fond upravo objavio, a koji se odnose na analize koje su pratile upravo zaključene redovne konsultacije sa Republikom Srbijom po članu IV Statuta ove međunarodne finansijske organizacije, kao i na novi program saradnje uz podršku Instrumenta za koordinaciju politike (Policy Coordination Instrument – PCI) Fond konstatuje da je Srbija „snažnom reakcijom vlasti, koja je ograničila uticaj pandemije, postavila osnove za ekonomski oporavak“:
MMF ocenjuje da su makroekonomska stabilnost koju su vlasti velikim zalaganjem postigle u periodu pre krize, uz veliki paket mera podrške u borbi sa negativnim efektima krize, pomogli da se ublaži nepovoljan uticaj pandemije na ekonomsku aktivnost i omogućili da rast u prošloj godini bude jedan od najboljih u Evropi.
Prva revizija novog aranžmana sa Fondom zakazana je za 1. oktobar ove godine.
Na osnovu sprovedenih dubinskih analiza u okviru redovnih konsultacija po članu IV Statuta MMF, ocenjeno je da se Srbija dobro izborila sa pandemijom Covid-19 i da se očekuje da će se ekonomski oporavak nastaviti i u ovoj godini. U tom kontekstu, i uzimajući i obzir odlične podatke za prvi kvartal ove godine, ocenjuje se da će realni rast BDP u 2021. godini dostići šest odsto. Dodatno, MMF ocenjuje da „oslanjanje na zamah ostvaren u prvom kvartalu, koji je snažniji od očekivanog, uz uticaj brze vakcinacije na globalnom nivou kao i u Srbiji u kojoj je tempo vakcinacije i dalje jedan od najbržih u Evropi, stvara prostor i za rizik naviše po pitanju rasta u 2021. godini.