U uslovima kontinentalne klime imamo čestu pojavu kasnih prolećnih mrazeva koji mogu da smanje prinos voća čak i do sto procenata.Mraz je po ko zna koji put u poslednjoj deceniji “obrao” voće u bezmalo svim krajevima Srbije. Voćari ovog leta od breskve i krajsije, po svemu sudeći neće imati gotovo ništa roda. Nešto bolja situacija je sa jabukama, gde je u zavisnosti od sorte i terena, šteta nešto manja.
Prolećni mrazevi i niske temperature početkom aprila, na žalost za voćare nisu retkost. Mnogi proizvođači voća rešenje vide u instaliranju anti-frost sistema za zaštitu voćnjaka od smrzavanja. Država,Pokrajina,lokalne samouprave kroz razne knkurse pomaže voćarima, ali očito da je pomoć za ovu vrstu ulaganja još uvek nedovoljna. Usled sve izraženijih klimatskih promena, ovom problemu bi u narednim godinama trebalo posvetiti više pažnje.
Od početka kretanja vegetacije pa do zametanja plodova u voćaka mogu od mraza stradati neotvoreni cvetovi, otvoreni cvetovi i tek zametnuti plodovi. Cvetni pupoljci voćaka spadaju u organe najosetljivije prema mrazu i često mogu delimično ili potpuno izmrznuti, naročito kod badema, kajsija, nekih šljiva, bresaka itd.
Štetnost kasnih prolećnih mrazeva na pojedine voćne vrste je pre svega uslovljena fenofazom u kojoj se te voćne vrste nalaze. Ostale kontinentalne voćne vrste kasnije ulaze u fenofazu cvetanja, pa prema tome i ređe im izmrzavaju cvetni pupoljci. U istih sorata voćaka na otpornost mogu uticati: meteorološke prilike tokom vegetacije, načini gajenja i negovanja, stanje zrelosti drveta i količina rezervnih materija u tkivu, stepen razvijenosti pupoljka, mesto pupoljka na grančici, debljina grančice, starost voćaka, jačina i trajanje niskih temperatura, da li su cvetovi vlažni ili suvi pri delovanju mraza itd.
Kao prevenciju od mraza, ali i prvu pomoć voćkama od posledica koje mogu da izazovu niske temperature, savetuje se paljenje sporogorećih materijala u voćnjaku, tretiranje preparatima na bazi aminokiselina i takozvano orošavanje, koje se radi tek kada temperatura padne ispod nule.
Primenjeno blagovremeno, uz obezbeđenje gustih dimnih zavesa, dimljenje povećava temperaturu za 0,5°C do 1,5°C, što je u izvesnim slučajevima dovoljno za ostvarenje zaštite cvetova voćaka od mraza. Može se sprovoditi na primitivan način – paljenjem unapred spremljenih teško sagorljivih materija, ali pri jačem mrazu ovim se ne postiže sigurna zaštita voćaka.
Temperaturna inverzija ostvaruje se uspešno džinovskim ventilatorima i helikopterima. Time se temperatura na ograničenim površinama 4-5 ha može povisiti za 2-3°C, što je često dovoljno za sigurnu zaštitu voćaka od poznih prolećnih mrazeva. Ovo je mera koja se primenjuje u velikim proizvodnim zasadima i najčešće je neprimenjiva u zasadima koji su malih površina.
Pretvaranje vode u čvrsto agregatno stanje u procesu formiranja leda predstavlja egzotermičan proces praćen oslobađanjem toplote koja može biti znatna. Na ovoj pojavi se zasniva prskanje cvetova ili zametnutih plodova voćaka vodom, u vidu što finije izmaglice, i to u kritičnom vremenu, neposredno ispod nula stepeni, pa do prestanka kritične temperature, da bi se svi organi zaštitili od izmrzavanja. Zalivanje mora da se obavi sporo i u vidu najfinije izmaglice, da bi moglo trajati što duže, uz malu potrošnju vode. Očigledno da se dužim prskanjem i potrošnjom većih količina vode može postići zaštita i pri znatno nižoj temperaturi, čak i pri mrazu od -10°C, što se ne može ostvariti na druge načine. Prskanje treba početi kada temperatura oko cvetova padne na 0°C.
Struka kaže da poslednjih sedam godina imamo isti prolećni scenario sa temperaturnim šokovima. Stoga treba poštovati rejonizaciju i birati istočne padine koje će omogućiti da cvetanje bude malo kasnije, kao i sadnja sorti koje imaju kasno cvetanje. Krečenje stabala je jedna od mera preventivnog delovanja da kasnije krenu sokovi u stablu.
Kako sada oporaviti voćke i sačuvati njihovo zdravlje da bi u leto mogli ponovo formirati cvetne pupoljke za narednu 2022. godinu? Na raspolaganju su Vam aminokiseline koje pomažu voćkama jer samo snažne voćke mogu uspešno dati svoj rodni maksimum. Njihovom folijarnom primenom podstičete asimilaciju azota, mikroelemenata i bolji razvoj korena što će rezultirati boljom kondicijom voćak.
Preporuka proizvođačima kajsija koji su pretrpeli štete od mraza je da nastave redovnu zaštitu zasada protiv prouzrokovača bolesti, kako bi očuvali dobru kondiciju zasada radi obezbeđivanja dobrog rodnog potencijala za sledeću godinu.
Svemu treba dodati i da je od kalendarskog početka proleća sneg obeleo čak i u nižim predelima čak tri puta.
Šteta od mraza na voću zavisi od toga koliki je on bio, mraz nije jedini problem za voćare, jer se zbog blage zime, toplog i sušnog proleća, vegetacije koja je ove godine počela rano i prošlogodišnjeg prevelikog roda voća, ne očekuje veliki rod voća. Ono što dodatno plaši voćare jeste I oprašivanje jer niske temperature smanjuju izlet pčela koje su glavne radilice u ovom poslu. Upućeni tvrde da bi situaciju spasile solitarne pčele. Kako stoje stvari ukoliko i naredni dani budu problematični rod voća će i zbog ovog problema biti umanjen. S.C.