Znam tačno dokle nam je njiva. Granica ide uz onaj kamen sa leve i drvo jabuke, s desne strane. S kolena na koleno prenosi se u Srbiji znamenje čijim tragom se pruža međa poseda. I sve tako dok komšija ne shvati da je deceniju ranije na svom delu mogao da poseje 20 redova kukuruza, a u poslednje vreme ne može više od 18.
Omeđavanje poseda geometrima je uobičajen posao. Vlasnici zemlje, međutim, retko ih ovim povodom angažuju. Obnova granica katastarske parcele podrazumeva obnavljanja međnih tačaka parcele, na osnovu podataka važećeg premera, koji je zvanično u evidenciji Republičkog geodetskog zavoda.
– Imamo zemlju koju dajemo u arendu – objašnjava Beograđanka Jelena S. – Vlasnik susedne parcele veruje da smo mu ušli u posed. Čovek vidi da ne može da poseje 20 redova kukuruza, a uvek je mogao. Izgleda, međutim, da je komšija sa druge strane za isto toliko ušao u našu parcelu. Sada moramo da angažujemo geometra, a trošak ide na onoga koji je zašao u tuđ posed.
Obnova granice parcele mora da se prijavi nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti. Od nje se preuzimaju zvanični podaci o određenoj katastarskoj parceli.
– Granica se nikada ne pomera, baš nikada. Nije to problem – uveren je geometar iz „Geometar projekta“. – Problem je što su to ljudi sami omeđavali. Niko ne želi da plati geometra. Pamte šta im je otac rekao. Tu je uz jablan, orah, kamen… Mora da izađe licencirani geometar i kaže gde je tačno granica. Kod nas je dva i dva četiri, uvek. Granica je zajednička za parcele koje razgraničava. Zato kada se proveravaju međe, moraju da su prisutni vlasnici obe parcele.
Cena usluge omeđavanja je teško precizirati. Geometri kažu da zavisi od više faktora. Kakav je teren, kakva je vidljivost i naravno kolika je parcela. Značajni faktor je i da li lišće remeti vidik, pa je jeftinije pre nego što sve olista. Prosečna cena je, kažu, oko 15.000 dinara za posed do 30 ari.Izvor: Novosti