Drugi pišu Vesti

Kakva je finansijska anatomija agrarnog budžeta

Kada smo pre par dana objavili da je rebalans državne kase i odvajanje više novca za poljoprivredu jedini spas za gazdinstva, koja su do sada preživela, a u svom bitisanju računaju na pomoć svoje države, nismo očekivali brzu reakciju Narodne skupštine.

Iskreno govoreći, malo ko je pomislio da će taj iznos biti 16,5 milijardi dinara, iako je u Upravi za agrarna plaćanja evidentirano da su stečene obaveze prema registrovanim gazdinstvima veći od ove sume. I pored toga može se reći da je ministarka Jelena Tanasković dobro startovala, iako još nije upoznala finansijsku „anatomiju” agrarnog budžeta.

Država navedenim iznosom „pegla” dugove i ulazi u neke nove obaveze (za suncokret, dizel za 20 ha, podsticanje proizvodnje šećerne repe…). Da li će se sa ukupno 78,5 milijardi dinara, izdvojenih za poljoprivredu Srbije, konačno ispuniti zakonske obaveze za izdvajanje za poljoprivredu, znaće se uskoro. Kašnjenje u isplati premija, podsticaja i bespovratnih sredstava u odnosu na zapaženu krizu poljoprivrede je bilo i ostalo krajnje surovo i pokazana moć vlasti – „manite priču, mi smo u pravu” je neprihvatljiva. A u praksi to nečinjenje svodilo se na horske poruke iz Uprave za agrarna plaćanja, kada su se javljali poljoprivrednici tražeći svoj novac čuli su „vaš predmet je u radu”. A bilo je potrebno samo malo razumevanja prema sečljačkom narodu i to barem onoliko koliko je pažnje pokazano pri dodeli budžetskog novca za džeparac mladih, da baš tako.

Bilans neuvaženog ekonomskog propadanja sela doneo je pad poslovnosti, a bio je u porastu upravo dobrim izdvajanjem ove vlasti, koja više ne može da govori kao opravdanje „za ovu situaciju su krivi oni bivši”. Da, krivi su za mnogo toga, od privatizacije agrara do zapostavljanja prerađivačke industrije … Njihovo vreme je prošlo i odgovornost je već desetak godina pred istim timom sadašnjih vodećih političkih stranaka.

Ako ministarka Jelena Tanasković i njen sastav kabineta uvaže proizvođače i shvate da ovaj broj što je ostao neće izdržati nikakve budžetske ekspiremente, biće i pozitivnih promena. U suprotnom, na ovim prostorima ostaće desetak moćnih kompanija i novi veliki zemljoposednici, a pojedini domaćini, nekada kao nosioci gazdinstava, zatražiće socijalnu pomoć.

Vidi se da je država počela da ispravlja svoje propuste i da je otvorila mogućnost za dijalog o novim izdvajanjima za poljoprivredu u 2023. godini. I taj budžet će, zapravo, biti primer za dobar ili loš odnos prema poljoprivredi. Da stvari budu sasvim jasne, priča predsednika Vučića o tome da poljoprivreda nije na redu za veća ulaganja i da prednost ima infrastruktura, ne daje pravo aktuelnoj vlasti da ne izdvaja planirani novac za održavanje i razvoj pojedinih grana, bez ogromnih investicija. Reč je o potrebi valjanog i domaćinskog trošenja novca za održivost mnogih sektora, posebno mlečnog i tovnog govedarstva, svinjarstva, razvoja izrazito ruralnog područja … Svedoci smo mnogih trauma zbog nečinjenja odgovornih u ovim sektorima – rasprodaja krava, zatvaranja tovilišta, prodaja oranica… Brojevi su opomena: više od 4.000 gazdinstava odustalo je od proizvodnje mleka, toliko je i ugašenih registrovanih gazdinstava, oko 6.000 domaćina neće i ne može da se bavi tovom junadi zbog oscilacije prodajnih cena … Svinjarstvo je upropastio uvoz, i kad je bilo i kad nije bilo potrebno, a tovno govedarstvo nedostatak tržišta.

Ima dosta toga što se može činiti i šta je dobro za Srbiju i što ne košta ništa ili sasvim malo. Reč je o nizu nedostajećih propisa i organizaciji posla u nadležnim ministarstvima. To je veliki izazov i posao za novu ministarku. U pričama o modelu naše poljoprivrede svi su saglasni samo u tome da je obavljena „kumovska” privatizacija i da je nastao spisak 10-12 kompanija, koje su ravne kvalitetu evropskih. Razlikuju se po učešću imovine u prerađivačkoj industriji – naših ratara i stočara tu nema. Dočekali smo da udruženi poljoprivrednici iz Austrije kupuju naša imanja i skladišta. Od vremena početka tranzicije do danas niko nije izvršio analizu – kako je moguće da pojedine kompanije napreduju, često i uz pomoć države, a da mala i srednja gazdinstva propadaju? O kakvoj je tu pandemiji reč?

Pravi ostvrt na rebalans biće moguć kada se u januaru iduće godine pojavi lista neisplaćenih dospelih obaveza i ako ti dugovi opterete novi budžet. U tom slučaju ponovo se vrtimo u krug. Ta šema državnog zatezanja isplata njenih obaveza odavno je pročitana. Dobro je ako ovim rebalansom država čini iskorak i beži od agrarnog duga većeg od polovine iznosa subvencija. Čedomir Keco, novinar, analitičar i predsednik Udruženja ,,Agroprofit,,

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *