Poslednjih godina sve češće se u javnosti govori o problemu opadanja sadržaja organske materije u zemljištu Tome su doprineli nemar čoveka ali i napredak tehnologija. Teške mašine, nepravilan upotreba veštačkog đubriva, nedostatak stajnjaka, ali iznad svega paljenje strništa učinile su da nam zemljište gubi kvalitet
Organska materija, predstavlja specifičnu i veoma značajnu odliku zemljišta, gde njen sadržaj, utiče kako na intenzitet i pravce obrazovanja različitih tipova i varijeteta zemljišta tako i na stvaranje niza pozitivnih osobina zemljišta, kojim se određuje njegova produktivnost, odnosno plodnost..Bez obzira na znatno manji udeo organske materije u zemljištu (prosečno 2-5% zapreminskih) u odnosu na mineralni deo, njen značaj u određivanju mnogih fizičko-hemijskih i bioloških procesa u zemljištu je nezamenjiv. Organska materija u zemljištu je količina organskih jedinjenja nastalih od izumrlih delova biljaka, zemljišne faune i plazme mikroorganizama.
Količina sveže organske materije koja godišnje može da ostane na jednom hektaru zemljišta zavisi od njegove plodnosti i iznosi od 1-10 tona biljnih ostataka, 0,7-8 tona biomase zemljišnih mikroorganizama i oko 0,2-2 tona faune (kišne gliste, nematode, insekti i dr.).
Čestim spaljivanjem, nekada i zabranjenim totalima, odnosno isključenim herbicidima i insekticidima uništavamo floru i faunuzemljišnog resursa. Ovi živi organizmi su najznačajniji za rastresitost zemljišta i njenu dalju konfiguraciju. Poznato je I da zelenišno djubrenje doprinosi boljem sastavu zemljišta
Humus čini najveću rezervu (85-90%) organskog dela čvrste faze zemljišta. Humus se naziva specifičnom i stabilnom organskom materijom zemljišta zbog činjenice da su to jedinjenja koja se obrazuju samo u zemljišnoj sredini, a nisu prisutna u klasičnoj organskoj materiji. Posebni značaj u kvalitetu humusa ima udeo huminskih kiselina, zatim veći sadržaj ugljenika, azota i ostalih biogenih elemenata, od kojih zavisi kapacitet izmenjive adsorpcije u zemljištu, koji se može ovom organskom materijom uvećati nekoliko puta više od kapaciteta kolioda gline. Uloga humusa se ogleda i u postepenom otpuštanju mnogih biogenih elemenata u procesu mineralizacije, poboljšanju fizičko-hemijskih, vodnih i bioloških svojstava zemljišta, poboljšanju toplotnog režima kao i u stimulativnom delovanju na razvoj, korenovog sistema i nadzemnih organa gajenih biljaka.
Za očuvanje prirodnih rezervi humusa u zemljištu vrlo je važno voditi računa o sistemu gajenja poljoprivrednih useva, pre svega o plodoredu. Isto tako i često razoravanje zemljišta zbog mešanja vazdušno-vodnih uslova u njemu, utiče na veće smanjenje humusa.
Da bi se organska materija, posebno kvalitetan humus, održavao pa i povećavao u zemljištu, pored povremene primene organskih đubriva kao i organskih i neorganskih oplemenjivača zemljišta (posebno kalcifikacije kiselih zemljišta), potrebno je maksimalno i pravilno zaoravanje celokupne mase žetvenih ostataka. U tom smislu posebno treba voditi računa da se zaoravaju uz smanjenje odnosa ugljenika i azota (odnos C/N, smanjenjem ispod 30:1), dodavanjem odgovarajuće količine mineralnih azotnih đubriva ili tečnih organskih đubriva koja sadrže azotna jedinjenja (osoka, tečni stajnjak i sl., nekoliko t/ha).
Treba istaći značaj povremenog gajenja i zaoravanja određenih biljnih vrsta (posebno leguminoza ili kupusnjača) koje sadrže veće količine azota, u zelenom stanju — zelenišno đubrivo. Njihovu setvu, zbog smanjenja gubitaka u redovnoj biljnoj proizvodnji, treba izvoditi postrno nakon skidanja glavnih useva i zaoravati, bilo dubokom ili plitkom pripremom zemljišta za naredni glavni (bilo ozimi ili jari) usev.
Načini očuvanja i povećanja organske materije zemljišta se redovno primenjuju u svim poljoprivredno razvijenim zemljama sveta, jer povećavaju plodnost zemljišta, a sa time prinose, unapređuju kvalitet, i poljoprivrednu proizvodnju čine rentabilnijom.
Svakako da je prva mera ukoliko vršimo stalnu eksploataciju zemljišta ANALIZA. Bez ove radnje svi naši napori i bespotrebno trošenje novaca može imati za posledicu ispošćavanje zemljišta. Struka je saglasna da je sedamdesetih godina prošlog veka, došlo do prekomernog korišćenja veštačkih djubriva, ( tada je država poklanjala seljacima određene količine đubriva) dovela do solidne defradacije kvaliteta zemljišta. Pedolozi ( stručnjaci o zemljištu ) tvrde da je osim humusnih sastojaka i zelenišnog đubriva neprikosnoveni saveznik očuvanja organskih materija u zemljištu stajnjak. Na žalost zbog sve manjeg stočnog fonda sve ga je manje, Na žalost, često se dešava da se i stajnjak ali i osoka koristi na pogrešan način . Stajnjak mora da je zgoreo, odnosno odležao bar godinu dama. Nakon prostiranja na parcelu porebno ga je zaoravati što pre a ne da prezimi do proleća..
Redakcija.