Agroekologija Tehnologije Uncategorized Vesti

Ekološki dinar – Kuda ide?

Za uspešno rešavanje problema i postizanje neophodnih rezultata na zaštiti životne sredine potrebna su veća ulaganja u ovu oblast, ali istovremeno i veća efikasnost i namensko trošenje sredstava koja se već izdvajaju za ove namene, i na republičkom i na lokalnom nivou, rekao je ministar zaštite životne sredine Goran Trivan na radionici o finansiranju zaštite životne sredine.

Kako je objasnio, sa jačanjem kapaciteta nadležnih organa i institucija, i uz stabilizaciju budžeta, realno je da životna sredina dobije značajnije mesto u sistemu finansiranja. Pri tom, naglasio je, neophodno je da se „zeleni dinar“ u većoj meri izdvaja za rešavanje konkretnih pitanja zaštite životne sredine u lokalnim zajednicama, uz veće neposredno angažovanje i odgovornost lokalnih samouprava. Najavljujući da će Ministarstvo nastaviti da se angažuje na jačanju sopstvenih kapaciteta, ali i na jačanju kapaciteta lokalnih samouprava i njihovom većem angažovanju na zaštiti životne sredine, Trivan je dodao da se radi i na iznalaženju najuspešnijeg modela za Zeleni fond, po ugledu na pozitivna evropska iskustva.

Ministar je naglasio značaj dijaloga sa civilnim sektorom radi zajedničkog iznalaženja uspešnih mera kako bi se obezbedilo namensko trošenje sredstava koja se izdvajaju za oblast životne sredine, a istovremeno, povećali iznosi koji su namenjeni u te svrhe.

Kako je Trivan ukazao, neophodno je uspešno i racionalno iskoristiti sredstava izdvojena za životnu sredinu jer ekološki dinar ako postoji mora imati svoju svrsishodnu namenu.

Životna sredina mora da dobije značajnije mesto u sistemu finansiranja

“Pored većih sredstava neophodno je i namensko trošenje novca koji se već izdvaja i na republičkom i na lokalnom nivou”, istakao je Goran Trivan, ministar za zaštitu životne sredine. Radi se na traženju najuspešnijeg modela za Zeleni fond, po ugledu na pozitivna evropska iskustva.

“Za uspešno rešavanje problema i postizanje neophodnih rezultata na zaštiti životne sredine potrebna su veća ulaganja u ovu oblast, ali istovremeno i veća efikasnost i namensko trošenje sredstava koja se već izdvajaju za ove namene, i na republičkom i na lokalnom nivou”, rekao je ministar zaštite životne sredine Goran Trivan. Na tematskom skupu posvećenom rezultatima projekta Ekološkog centra “Stanište“ o finansiranju zaštite životne sredine predstavljen je i niz zaključaka i preporuka za poboljšanje sistema finansiranja.

Trivan je u razgovoru u kojem su učestvovali predstavnici javnog i civilnog sektora rekao, da je pitanje finansiranja zaštite životne sredine istovremeno izraz društvenog vrednovanja ove oblasti, i da je u društvu potrebno ostvariti veće razumevanje da je „investiranje u životnu sredinu – investiranje u naše živote“. Кako je istaknuto u saopštenju Ministarstva, Trivan je naglasio da je sa jačanjem kapaciteta nadležnih organa i institucija, i uz stabilizaciju budžeta, realno očekivati da životna sredina dobije značajnije mesto u sistemu finansiranja. Pritom, naglasio je, neophodno je da se „zeleni dinar“ u većoj meri izdvaja za rešavanje konkretnih pitanja zaštite životne sredine u lokalnim zajednicama, uz veće neposredno angažovanje i odgovornost lokalnih samouprava. Najavljujući da će Ministarstvo nastaviti da se angažuje na jačanju sopstvenih kapaciteta, ali i na jačanju kapaciteta lokalnih samouprava i njihovom većem angažovanju na zaštiti životne sredine, Trivan je dodao da se radi i na iznalaženju najuspešnijeg modela za Zeleni fond, po ugledu na pozitivna evropska iskustva.

Ministar je pohvalio istraživački rad u okviru projekta, i naglasio značaj dijaloga sa civilnim sektorom radi zajedničkog iznalaženja uspešnih mera kako bi se obezbedilo namensko trošenje sredstava koja se izdvajaju za oblast životne sredine, a istovremeno, povećali iznosi koji su namenjeni u te svrhe.

“Mi moramo popraviti sebe, da bi mogli da očekujemo više para od države“, istakao je Trivan. On je ukazao da je uloga civilnog sektora u ovoj oblasti veoma važna. Dodatno ohrabrenje predstavlja visoka saglasnost civilnog i javnog sektora šta treba preduzimati da životna sredina dobije veću podršku građana Srbije.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *