Sa 28.000 tona domaćeg semena moći ćemo da posejemo 110.000 -120.000 hektara, kaže Miroslav Malešević
Setve pšenice je na početku, a prema rečima stručnjaka taj posao bi trebalo obaviti u narednih mesec i po dana. Trgovci kažu da je povećena zainteresovanost za setvu i da bi poljoprivrednici trebalo na vreme da obezbede repromaterijal, naročito seme.
Ovih dana vreme je idealno za setvu pšenice i stručnjaci kažu da taj posao ne bi trebalo odlagati. Važno je posejati do sredine novembra.
Novosadska “Hemoslavija” prometuje repromaterijal za poljoprivredu već tri decenije pa je direktor Rajko Nenadov prava adresa kada pričamo o dostupnosti repromaterijala kao i zainteresovanosti poljoprivrednika za setvu pšenice ove jeseni.
- Asortiman pšenice je nikad veći, a ponuda je dobra. Veliki broj stranih firmi na našem tržištu imaju široku ponudu. Domaćeg semena skoro da i nemamo u ponudi. Problem je sledeći, sorte, glavni favoriti na našem tržištu, već su prodate. Ječma skoro da uopšte više nemamo. Interesovanje je vrlo dobro bez obzira na to što veliki deo semena poljoprivrednici seju “s tavana”.
On kaže da je, što je i logično, seme skuplje nego lane.
- Seme pšenice je skuplje od 10 do 25 odsto. Značajne je razlika među sortama. Dobavljači nam se žale da su troškovi semenske proizvodnje izuzetno povećani.
Kada je reč o đubrivu Nenadov, konstatuje da je ono u poslednje dve godine povećano 3 puta i to ovako objašnjava.
- Dobar deo fabrika u susedstvu ne radi. Nemaju potrebnog gasa i ostalih sirovina koje su im potrebne. Mi uglavnom sve uvozimo, a kod nas se nešto prepakuje, i to je veliki problem. Jedina prava fabrika koja radi NPK đubriva je “Eliksir” ali i ona ima sirovine koje uvozi a to se odražava i na njihove cene. Mi u “Hemoslaviji” imamo dosta širok asortiman. Proizvođači su nezadovoljni visokom cenom, ali sa druge strane shvataju da ne mogu očekivati ništa u proizvodnji bez đubrenja.
Profesor Miroslav Malešević, direktor BSP-a u Srbobtanu, kompanije koja dorađuje seme, kaže da će zbog sušne godine, i nekih drugih razloga, domaćeg semena biti tek za petinu površina.
- U Srbiji imamo 28.000 tona domaćeg semena. Mi računamo da se od svake tone može zasejati 4 hektara. S tim semenom domaćeg porekla moći ćemo da posejemo 110.000 -120.000 hektara. Uopšte deklarisanog semena u Srbiji ima manje nego predhodnih godina. Apelujem na proizvođače da požure sa kupovinom semena, kaže Miroslav Malešević
Poslednjih godina poljoprivrednici u Srbiji pšenicu poseju na površini do 600 hiljada hektara, a proizvedemo između 2 i po i 3 miliona tona hlebnog zrna. Nešto više od milion tona su naše potrebe, a ostale količine izvezemo.
Nenadov: Ne zaduživati se “na zeleno”
– Mi ljudima sugerišemo da ne rade na paritet jer je to potpuno nesigurno. Pokazalo se da oni koji su radili na paritetu jedva su prživljavali. Takvih je nažalost puno. Ove godine će i zadruge i druge kooperacije imati puno problema. Ogroman novac su dali za đubrivo, pesticide i semena. Pitanje je kako će se sve to naplatiti. A sve to ide lančano i problemi se prenose. Tek za dva meseca ćemo moći da “podvučemo crtu” i vidimo šta se desilo. Kada su u pitanju poljoprivrednici, ovi mali su uvek na ivici egistencije i to je uvek najveći problem, kaže Rajko Nenadov.
Autor Đorđe Simović