Poslednjih godina došlo je do ekspanzije uzgoja trešnje a razloge treba tražiti u isplativosti ove voćne vrste koja ima dobru ,,prođu,, na inostranom tržištu. Ukoliko se u proizvodnji primenjuje savremena tehnologija i podižu moderni zasadi uspeh može biti garantovan. O proizvodnji trešnje, prinosima i kvalitetu i izvozu te koštičave voćne vrste bilo je reči na tradicionalnom skupu Dan trešnje održanom na Čeneju .
Na Čeneju su proizvođači trešnje ili oni koji to žele da postanu imali odličnu priliku da na Međunarodnom danu posvećenom, kako Italijani kažu ,,kraljici voća,, vide najnoviju reč tehnologije u proizvodnji iste. Cilj ovog skupa je bio da se proizvođači i stručna javnost upoznaju sa prednostima i značajem uvođenja najnovijih tehnologija uzgoja trešnje, ali i da se informišu o svim aspektima proizvodnje, kao i o problemima koji se mogu javiti u savremenoj proizvodnji trešnje, kojom je organizator Agro-Ferticrop i te kako ovladao.
,, U teškom položaju se nalaze oni proizvođači trešnje koji rade na princiou stare tehnologije a takvih je na žalost bezmalo 90% u Srbiji, na maglivi, na koltu i bez navodnjavanja. To su trešnje koje nisu imale neki kvalitet, a samim tim ni prolaz na tržištu. Zbog toga je došlo do nezadovoljstva proizvođača koji su vredni ljudi ali rade po staroj tehnologiji.Ono što treba da radimo, a to je ono što mi danas ovde pokazujemo da proizvodnja mora da se radi na savremenoj tehnologiji počevši od podloge na ,,gizeli 5,, i ,,gizeli 6,, koja mora da ide sa sitemom za navodnjavanje i fertirigaciju, gde dobijamo krupne plodove veličine od 26-36 milimetara. I to su proizvodi koji idu na evropsko tržište. kaže Milutin Karas, organizator skupa
Proizvođači su imali priliku da obiđu zasad trešanja u drugoj i trećoj godini, kao i zasad u drugoj godini koji je u „fruit cage“ sistemu, odnosno potpuno zatvoren i zaštićen protivgradnom i anti-insekt mrežom. Dakle u tom pogledu idemo u korak sa svetom, jer samo onaj ko ima poslednju reč tehnologije može imati dobar profit i to na duže staze.
,, Mi smo danas imali priliku da vidimo kako to rade naši proizvođači I na plantažama, kod Vladimira Popića i kod Marka Pušice, gde još modernija plantaža i mogu da kažem jedini zasad takvih parametara u Srbiji koliko je meni poznato. Zašto kažem najmoderniji, jer radi se o sisitemu 3 u 1, anti rain, protiv kiše, što znači da kapi kiše ne mogu pasti na plod I time izazvati pucanje trešanja što je jedan od najvećih neprijatelja u proizvodnji. Zatim anti hail, protiv leda, odnosno grada i anti- insekt, čime se ne dozvoljava ulazak insekata u voćnjak. Zapravo ceo voćnjak je takozvani fruit cage system kojim je kompletna plantaža pokrivena sa svih bočnih i čeonih strana. I to je naša budućnost. Ja znam da je ova tehnologija izuzetno skupa ali ako mi ne primenimo ovakvu tehnologiju ne možemo imati ni kvalitet sa kojim možemo biti konkurentni u izvozu.,, nastavlja Karas
Veoma značajna karika u proizvodnji trešnje koju smo približili ljudima ovom prilikom jeste uvođenje Global GAP standarda, kao i manipulacija ploda nakon berbe koja podrazumeva otkup, hlađenje, sortiranje, skladištenje i prodaju, kao krajnji cilj proizvođača.
,, I to je proizvod koji ide na evropsko tržište. Naši svi proizvođači moraju da imaju Global Gap standard da bi mogli da izvoze u EU. Global Gap podrazumeva ne samo standard kvaliteta ploda već I sve ostale standard koji su neophodni u lancu kvaliteta proizvoda od njive do tanjira.,,
U proteklih 20 godina domaća trešnja doživljava veliki procvat. Povećanom proizvodnjom, uvođenjem novih podloga i sorti, povećani su i prinosi. Recimo i to da Pokrajinski sekretarijat za poljoprivrdu svake godine raspisuje konkurse namenjenim i proizvođačima voća.
Bogdan Mamuzić iz Slankamena, jedan od trojice suvlasnika pre dve godine na 12 hektara zemlje posadio je sadnice trešanja. Prve prinose očekuje naredne godine, a u planu mu je da iskoristi podsticaje države i IPARD-a.
,,Prve prinose očekujemo uz velika očekivanja. Uradili smo savremen system iz prostog razloga jer takav sisitem donosi veću dobit jer jedino na taj našin možemo uticati na kvalitet, rod i na vremenske prilike. Mi smo ovu prvu investiciju radili spostvenim sredstvima iz jednog prostog razloga što nismo hteli da čekamo godinu dana da bismo prošli kroz sve te procedure uglavnom IPARD-a, pošto je površina 12 hektara okrenuti smo IPARD-u, a ne pokrajinskim subvencijama. Tako da smo rešili da ovaj prvi korak uradimo sopstvenim sredstvima, a nadalje ćemo sigurno koristiti podsticaje države i IPARD. IPARD nam je posebno interesantan iz razloga što državne subvencije pokrivaju troškove do 5 hektara.,,
Trešnja spada u onu voćnu vrstu kod koje je u proteklih nekoliko godina tehnologija proizvodnje znatno napredovala ali i njen izvoz. Ipak po rečima Prof. dr Dragan Milatovića, mali je broj savremenih plantaža jer kontrola uslova uzgoja je za mnoge skupa ali pilako idemo ka svetskim standardima.
” Za podizanje jednog savremenog zasada trešanja potrebno je veliko znanje i stučnost koje podrazumeva sve od analize zemljišta, izbora sadnog materijala, navodnjavanja, protivgradnih mreža, ishrane biljaka kao i svih drugih pomo i agro tehničkih mera.Problemi su najviše vezani za vremenske prilike pre svega pojavom mrazeva, znači trešnja cveta rano, osetljiva je na mrazeve. Tamo gde nema navodnjavanja problem je i suša ali ovi savremeni moderni zasadi to su rešili. Takođe vremenske nepogode tipa grada rešavaju se primenom protivgradnih mreža tako da jedan deo problema možemo da kontrolišemo. Na žalost ovako savremeni uslovi koje danas imamo priliku da vidimo, nisu dostupni za male voćare. To su velike investicije i vrlo često vidimo da je više vlasnika na jednoj platnaži. Ipak ohrabruje da možemo kvalitetom da pariramo evropskom i svetskom tržištu.”
Nakon stručnih predavanja u objektima organizatora skupa Agro Ferticropa posetioci skupa su imali priliku da uživo vide reči pretočena u dela. Marko Pušica je na Čeneju sa rođakom podigao najsavremeniji zasad ,7 hektra plantaže za primer ne samo u Srbiji već region, jer je na njegovoj plantaži prvi put primenjen Fruit cage sisitem.Kaže da nije bilo lako, usput se učilo, ali su prvi plodovi već u prvoj proizvodnoj godini bili više nego vetar u leđa da se svaki trud isplati.
,,Ovde su zasađenje 3 sorte regina, ferovija i cordija. Ukupno je zasađeno 14357 sadnica i mogu da kažema da nam se u vreme sadnje prošle godine nije primila 61 biljka koje smo ovog proleća zamenili. Izuzetno smo zadovoljni jer smo već u ovoj prboj godini imali rod. Sve što smo radili do sada u našem je interesu, moram da priznam da nije bilo lako. Naravno da postoji i strah u početku, jer ipak su ovo investicije koje koštaju. Velika je satisfakcija kada vidite kako to sada sve izgleda, ali smo svesni da nam i dalje predstoje ulaganja kako bi postigli što veći procenat prve klase jer ona ima i najbolju cenu na tržištu da bi mogli i da je izvezemo.,, pojašnjava ovaj mlad momak
Njegov iskusniji kolega Vladimir Popić proizvodi trešnje vrhunskog kvaliteta na oko 20 hektara. Deo zasada kompanije Sweet cherry lady je u Staparu, a deo na Čeneju kraj Novog Sada.Sadnice je kupio u Italiji, od firmi Maconi, Salvi i Top plant, a sve je uspeo da isfinansira uz pomoć državnih subvencija i sopstvenog novca.Celokupnu proizvodnju izvozi u Italiju i Nemačku. Nakon berbe, trešnje se prehlađuju hidrokulerom na dva do četiri stepena Celzijusa, a potom idu na sortirku kapaciteta 700-1.000 kg po satu. Plodovi se razvrstavaju po boji i kalibru.
Naša zemlja je prošle godine izvezla oko 35.000 tona trešanja. Podizanje modernih zasada trešanja poslednjih godina je u velikoj ekspanziji. U našoj zemlji savremena tehnologija na slabo bujnim podlogama gizeli 5 i 6 primenjuje se već punih 10 godina.
Interesovanje za podizanje modernih zasada povećava se svake godine. Voćari su shvatili da samo sa novim znanjima koja su u službi modernih tehnologija mogu da dobiju konkurentan proizvod koji postiže znatno višu cenu na tržištu, kako domaćem tako i inostranom tržištu.
,,Trešnja je kraljica voća. Ovde nije reč o trešnjama na koje su ljudi navikli. Na one koje su kalemljene na koltu ili na magrivi veličine do 20 mm, težine 6-8 grama. Ovo su trešnje koje su od 30-32 mm veličine i težine 13 grama. Kompletan uložen kapital vreća se za 5 godina a narednih 10 godina se ubira ekstraprofit. Vek trajanja trešanja kalemljenih na slabo bujne podloge je 15 godina. Naravno proizvodnja se odvija po zadatim standardima.,, zaključuje Milutin Karas naš domaćin tokom dana trešnje na Čeneju
Male ,,sugestije,,
Dogovorena otkupna cena je takođe– evropska te je u vreme naše posete jedan kontigent otišao po ceni od 10 evra za kilogram.
Pojavom novostvorenih, kržljavih podloga kao što su Gisela 5 i 6, stabla kalemljena na ovim podlogama su nižeg rasta te se lakše održavaju ,orezuju, štite, navodnjavaju, đubre, beru i prorode ranije – već u drugoj godini nakon sadnje, te time postižu veću produktivnost.Gustom sadnjom zemljište je maksimalno iskorišćeno, berba se obavlja sa zemlje što znatno smanjuje troškove berbe a puna rodnost se postiže već u četvrtoj godini.
Inače najslađe rane sorte na plantažama su grej star i blek star. Sorte ferovija, regina i kordija su sorte koje su opštepoznate i koje će svi da kupe. Dakle pre nego krenete u projekat podizanja zasada trešnje koji će vas koštati od 50-100 hijlada evra u zavisnosti od toga da li imate sopstvenu zemlju, prvo se informišite gde ćete plasirati i kome ovo voće i naravno po kojoj ceni…..S. C.