Reč struke Voćarstvo Zaštita bilja

Cenu maline moramo ispratiti pravovremenom agrotehnikom

Malina je posle jagode najznačajnija voćna vrsta. Desertno je voće a plod se može koristiti u svežem ili smrznutom stanju, kao i za različite oblike prerade. Lako se razmnožava počinje da rađa u prvoj ili drugoj godini posle sađenja a u trećoj godini dostiže pun rod. Plod dozreva u junu i julu kad na tržištu nema dovoljno svežeg voća. Prošla godina je bila odlična i u cenovnom tržištu maline. Međutim tehnologija gajenja maline je vrlo zahtevan posao i mora se raditi tokom cele godine. Preventivne mere u tehnologiji su značajne jer mogu redukovati pojavu bolesti i štetočina u proizvodnji a pre svega, pravilan izbor parcele, zdrav sadni materijal, izbor sortimenta, uništavanje starih zasada kao izvor zaraze, uništavanje korova na ruderalnim staništima.

  Malina je poznata kod nas, a mi smo svetu poznati i po najboljoj malini. Plodovi maline cenjeni su i traženi kako u svežem stanju tako i u prehrambenoj industriji. Od maline se pravi vino, sok, slatko, žele, sirup, ušećereno voće i malina u prahu. Naročito dobru cenu postižu pojedinačno smrznuti plodovi. Malina je lekovita pa se upotrebljava i u farmaciji.Malina je vrlo rentabilna kultura i vrlo važna privredna grana u našoj zemlji. Pored finansijskog efekta, gajenje maline omogućava zaposlenje viška radne snage, što je u našoj današnjoj situaciji od velike važnosti, naročito u brdskim, priplaninskim i planinskim rejonima Srbije. To znači da malini treba pokloniti još više pažnje nego do sada jer se plodovi maline dobrog kvaliteta dobro plaćaju posebno na stranom tržištu. Srbija je i pored brojnih problema poslednjih godina, uspela da zadrži jednu od vodećih pozicija u svetskoj proizvodnji. Prošlogodišnja cena ohrabruje malinare ali čini se ne i rod.

,, Prošla godina je zaista bila kada je u pitanju cena maline, odlična. Ja moram da kažem da smo imali i odlične zasade, posebno u ivanjičkom kraju, ali je i sezona bila oscilirajuća. To praktično znači da je moralo od početka bubrenja do kraja berbe svakodnevno da se prati stanje. Veća ulaganja donose veću dobit, ali i veća opreznost u proizvodnji nema cenu. Sadašnje feno faze zahtevaju rezidbu, prvi tretman kupnaja maline i naravno prihranu. Od tih početnih radova u ovoj godini zavisiće i naš profit.,, kaže dipl. Inž. Branko Galović, savetodavac PSSS Kraljevo

Znamo da su nizani problemi iz prethpodnih godina ostavili velike posledice. Od čestog grada, polave, previše kiše u berbi, suše i ožegotina. I pored toga što je cena maline dostigla svoj istorijski maksimum u Srbiji, prinos je bio slab u odnosu na površine i potencijal. Prvi faktor koji je uzrokovao manji pad proizvodnje jesu elementarne nepogode iz 2021. godine, posebno usled visokih temperature i nedostatka vode.

,,Ovog trenutka aktuelna je rezidba i vezivanje .Ukoliko u špaliru ima izdanaka sa prevremenim bočnim grančicama treba ih ukloniti, a za vezivanje izabrati izdanke bez bočnih grančica, ujednačene debljine i bez prisutnih znakova obolenja. Oštro skraćivanje izdanaka u proleće ima više nedostataka. Prinosi se smanjuju,a krupnoća plodova ne povećava, novi izdanci mogu da zaklone rodne grančice pa je berba otežana, plodovi dozrevaju kasnije nego pri umerenom orezivanju.,, sugeriše Galović

Prvo prolećno prskanje valja obaviti po vezivanju izdanaka, kada je malina u fazi bubrenja pupoljaka i pojave prvih listova. Obratite pažnju na i osušene izdanke i nove sadnice.

„Problem je i sa sadnicama, kada se sadnice iz 2021. godine pripremaju za rod u ovoj godini. Usled pomenutih elementarnih nepogoda takve sadnice, poznatije kao „lastari“, ostale su kratke. Od ukupnog broja se 20 odsto navodnjava i sa tom sadnicom je sve u redu, ali kada je pao prvi mokriji sneg izlomio je baš takve sadnice. Ostalih 80 odsto nemaju navodnjavanje i rezultat je kratka sadnica, što utiče na cenu i na ponudu i potražnju. Drugi problem javio se tokom rezidbe .Mi smo i prošle godine upozoravali voćare da budu oprezni u rezidbi. Poželjno je sačekati, ne žuriti sa rezidbom, da vidimo koji lastar je živ, da malina čak i olista. Naime, zbog sušnih leta mnogi izdanci samo deluju potencijalno dobri, dok mlade izdanke uglavnom otklanjaju. Međutim dešavalo se , da se rezidba radi školski, što opet nije greška ali treba biti zaista oprezan da ne bi imali gubitke i pre početka vegetacije.,,dodaje

Preventivne mere u tehnologiji su značajne jer mogu redukovati pojavu bolesti i štetočina u proizvodnji a to su: pravilan izbor parcele, zdrav sadni materijal, izbor sortimenta, izolacioni prostor, uništavanje starih zasada kao izvor zaraze, uništavanje korova na ruderalnim staništima. Malina mora imati dovoljno svetla za normalan rast, pa joj ne odgovaraju zasenjeni položaji. Kako većina novopečrenih malinara ima želju da što pre dođe i do profita i povrati uložena sredstva jedna od važnih stavki je i upotreba pesticide

Za uspešnu proizvodnju malina vrlo je važna količina hraniva i vode a ona mora biti veća od 800 mm godišnje. Obzirom na plitki korenov sastav maline, nedostatak vlage može predstavljati veliki problem.ali i previše ili premalo hraniva .

,,Ove zime smo imali nešto više padavina, to je dobar početak budući da smo prethodnih godina imali deficit vlage. Naravno da je rano kalkulisati ali smo naučili da je onaj ko je bio u prilici da navodnjava svoje plantaže imao daleko bolje rezultate. Takođe kada su u pitanju hraniva, ona jesu ove godine poskupela i to prilično, zato treba odabrati pravu meru, pravu količinu i vrstu đubriva. Na tržištu postoji široka paleta hraniva i prema našim informacijama ima ih dovoljno. Uštede sa analizom zemljišta mogu biti višestruke,, kaže sagovornik

Drozofila Suzuki ili ako vam je lakše azijska voćna mušica, pristna je intenzivno od 2010 godine u Evropi.U Francuskoj je pod jagodom uništila rod na 80% površina… Drozofila je nekako i najveći problem jer se kasno detektuje, a zaštite gotovo da nema.Prvi slučajevi u Srbiji otkriveni 2015 godine i to baš na području raškog okruga u okolini Vrnjačke banje. PSS Kraljevo zbog toga radi nedeljne kontrole. Zima, odnosno niske temperature takođe su izostale

,, Nije bilo invazije, mada smo poučeni iskustvima od pre par godina proizvođače naučili kako da postave izlovne klopke i kako da mi pratimo stanje. Na žalost polsednjih godina imamo blage zime koje doprinose da prezime mnoge štetočine i patogeni. Poznato je da biologija tih prezimljujućih faktora poznaje granicu koju mi godinama nemamo, što praktično znači vezati bar dve nedelje dobrih minusnih tempoeratura od -15 celzijusa. Mi to nismo imali. Zbog toga nam je uvek bila važna i ta nega u voćnjacima, ne samo u malini i nakon berbe.,,

  Nikako nemojte zaboraviti obradu zemljišta, koja ne mora biti samo uz pomoć hemije, jer otrovi ostaju i u zemljištu. Sada treba preuzeti potrebne mere da bi se obezbedila dovoljna količina vlage u zemljištu, jer izdanci rastu a plod se razvija u toku proleća i leta, kad često nedostaje vode. Vlažnost više od drugih činilaca utiče na krupnoću ploda, pa prema tome i na prinos. Brižljiva obrada je najefikasnije sredstvo da se sačuva vlaga u zemljištu. 

,,Početak obrade zemljišta pada rano u proleće čim se zemljište dovoljno prosuši. Malina ima plitak koren te prilikom obrade trebamo voditi računa da obrada bude plitka najviše do 10 cm kako se korenov sistem nebi oštetio. U našim uslovima preporučuje se da se malinjak obradi pet puta: u martu pošto se sneg otopi, sredinom aprila, početkom maja- pre početka cvetanja,početkom juna-pre početka berbe početkom avgusta-posle završetka berbe.,,

 Za one koji tek planiraju proizvodnju maline, posebna pažnja mora se posvetiti pravilnom izboru parcele jer od toga zavisi budućnost i perspektivnost zasada. jer  ona je  izuzetno zahtevna voćna vrsta u pogledu zemljišta i ekspozicije.Prilikom zasnivanja malinjaka ne smeju se koristiti parcele na kojima je prethodno gajena jagoda, paprika, paradajz i druge biljke koje imaju  zajedničkog domaćina za pojedine gljive.

 ,, Treba napomeniti da ni najbolja agrotehnika ne može nadoknaditi nedostatke nepogodnih zemljišta. Ali zato analizom i proverom ph vrednosti i vlage može se doći do odličnih rezultata. Savetodavne službe u Srbiji rade analizu zemljišta, naravo uz preporuku, tako da ovu mogućnost treba iskoristiti.,, Zaključuje sagovornik

Ukoliko nemate protivgradnu mrežu, osiguranje vam ostaje kao jedina alternative svemu iznetom.Ono što nismo pomenuli jesu Rusija i Ukrajina kao sve veći proizvođači. Međutim trenutna kriza koja je uzdrmala svetsku ekonomiju, a tiče se upravo eskalacije i ratnih dejstava između ovih država, tek će čini se reflektovati dugoročnije polsedice.

Sonja Cvetković, tekst objavljen u martovskom izdanju Agrobiznis magazina

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *