Pčelarstvo Tehnologije Vesti

Cene meda drastično skočile, kilogram u trgovinama čak 1.900 dinara

Tokom prošle godine pčelari su na kućnom pragu prodavali med za 900 dinara po kilogramu. Ove godine cena je drastično skočila i kod pčelara se kreće od 1.000 do 1.200 dinara, dok se kilogram meda u trgovinskim objektima prodaje za čak 1.900 dinara.

Zbog loše godine, smanjenja prozvodnje, zaliha, ali i nestašice na svetskom tržištu naša zemlja već je na pragu nestašice, kaže za Biznis.rs predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović.

Kako objašnjava naš sagovornik, za poskupljenje i ovakvu situaciju na tržištu postoji više razloga.

“Pre svega, bila je loša godina. I to ne samo ova, već tri godine unazad. Problemi sa bagremovom pašom, totalno izmrzavanje bagrema, samo su neki od problema. Oni koji sele svoje košnice uspeli su da dođu do nekih prinosa. Na jugoistoku i zapadu je i bilo prinosa, dok u centralnoj Srbiji i severnom delu praktično uopšte nije bilo meda, a to je slučaj čak i u nekim krajevima gde je poznata bagremova paša, kao što je planina Rudnik”, navodi Živadinović.

Meda nema ni na svetskom tržištu

Zbog loših prinosa i nestašice, cena meda na svetskom tržištu prošle godine drastično je skočila što su pčelari iskoristili, pa su sada sve zalihe iscrpljene.

“Bagrem se na veliko otkupljivao po ceni od 800 dinara po kilogramu. Dotadašnja maloprodajna cena praktično se izjednačila sa veleprodajnom. Primamljiva cena privukla je pčelare koji su prodali sve zalihe iz prethodnih godina, tako da više nemamo zalihe i sve je uglavnom izvezeno”, ističe naš sagovornik.

Kada je reč o kvalitetu ovogodišnjeg prinosa, predsednik SPOS objašnjava da je on izuzetan, da sadrži visok procenat polena bagrema, veoma je svetao, izrazito sortni med i većina količina biće izvezena u narednom periodu.  

Srbija med izvozi u sve zemlje okruženja, a najviše u EU koja je veliki potrošač godinama unazad. Neke od zemalja EU, ne samo što uvoze za svoje potrebe, već naš med prepakuju i reizvoze.

“Nemačka koja je u prethodnoj deceniji osvojila arapsko tržište proizvodi samo 20 odsto svojih potreba, dok 80 odsto uvozi, ali preko toga još 100 odsto uvozi i reizvozi u arapske i druge zemlje. Tamo je sistem dobro organizovan, postoji dosta firmi koje se time bave, uspeli su da nađu tržište i  zato toliko meda uvoze”, napominje Živadinović.  

Cene svih vrsta meda beleže rast

Što se tiče cena ostalih vrsta meda, trenutno je najjeftiniji suncokretov. Pčelari ga prodaju od 600 do 900 dinara po kilogramu. Naš sagovornik objašnjava da je ovaj med nepravedno obezvređen, inače je veoma kvalitetan, ali ga Evropa malo traži.

“U Evropu se uvozi neka količina, pre svega iz Ukrajine i nekih drugih velikih proizvođača, a naš suncokretov med nije dovoljno konkurentan. Suncokretova paša jedina nam je ove godine dala prinos na nivou proseka, dok su bagremova i lipova podbacile”, navodi Živadinović.  

Cena lipovog meda kreće se od 1.000 do 1.500 dinara, a što se tiče cena šumskog meda, čije su količine ove godine simbolične, cena dostiže i do 1.500 dinara.

Nestašica do kraja godine sasvim izvesna

Kada je reč o samom poskupljenju, predsednik SPOS navodi da se pčelari neće obogatiti i da je to daleko od istine.

“Jednostavno, prinosi su bili toliko simbolični da nikakva cena ne može da pokrije sve one troškove koji su konstantni, a u lošim godinama čak i mnogo veći nego u dobrim, pošto pčelari moraju da dohranjuju pčele, sele košnice na veći broj paša, a to su sve enormni troškovi”, navodi Živadinović i dodaje da jedino suncokretovog meda za sada ima dovoljno, a dokle će ga biti ne može da tvrdi.

“Sigurno je da nam preti nestašica meda do kraja godine. Mi smo već sada na pragu nestašice”, zaključuje naš sagovornik. Marija Jovanović, Biznis.rs

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *