Proizvodnja bobičastog voća je u ekspanziji tokom poslednjih nekoliko godina, a pored malina, kupina ili jagoda sve je više poljoprivrednika koji se bave uzgajanjem borovnica. U Srbiji je prema podacima iz 2021. godine pod zasadima borovnice bilo 2.500 hektara.
Zbog povećanja troškova inputa član “Borovnica kluba Srbija” Janko Jevtić kaže da će otkupna cena “plavog zlata” ove sezone biti između 5,5 i šest evra za kilogram. S obzirom na to da se očekuju prinos i potražnja na nivou prethodne godine, cena borovnice zavisiće od trenutne ponude.
Naš sagovornik smatra da za ozbiljnije procene treba sačekati da se završi berba.
“Potražnja definiše cenu tako da ćemo sredinom juna – kada krene plasman domaće borovnice, znati koliko će tačno koštati. Ako je izvozna cena visoka i ako je roba tražena, onda nema potrebe da na domaćem tržištu proizvođači prodaju po nižoj ceni. Borovnica je skupa roba, ne može da bude jeftina, a ako je vrlo jeftina onda je to samo u nekom momentu kada imamo puno robe druge klase za domaće tržište. Ipak, to je retka situacija”, objašnjava Jevtić.
On dodaje da su najveći uvoznici srpske borovnice Holandija, Velika Britanija i Poljska.
Sukob u Ukrajini za sada nema uticaj na plasman domaćih borovnica. Prema rečima našeg sagovornika, prvi kamioni su već krenuli za Rusiju, ali je neizvesno kako će se razvijati dalja saradnja.
Analitičari predviđaju da će se izvoz sveže borovnice stalno povećavati. Što se tiče domaćih proizvođača, mnogi kažu da su na ispitu jer moraju da budu produktivniji, odnosno da imaju više prinosa po hektaru, efikasniji i da stalno obezbeđuju visokokvalitetne plodove.
Član “Borovnica kluba Srbija” Janko Jevtić kaže da su ulaganja u uzgoj borovnice izuzetno velika. Iako država vraća oko 50 odsto investicija, za područje Šumadije ulaganja se kreću od 50.000 do 100.000 evra po hektaru.
Da li će se investicija vratiti i da li će proizvođači biti u “plusu” zavisi od mnogo faktora, pre svega od korišćenja novih tehnologija.
“Ulaganja u zasad borovnica su izuzetno velika, naročito ako se postavlja protivgradna mreža. Takođe, visoke su i cene sadnica i treseta koji je neophodan u većim količinama na takozvanim kiselim zemljištima, kakvih je u Srbiji napretek”, navodi naš sagovornik.
Agroanalitičar Branislav Gulan smatra da je borovnica trenutno najisplativija bilјna kultura u Srbiji.
“Cena borovnice u poslednje tri godine kod vrhunskih proizvođača bila je u proseku oko 5,5 evra. Sada je i viša. Proteklih godina kod proizvođača borovnice sa lošijom tehnologijom ostvaruje se prinos do 10 tona sa prosečnom cenom od 3,5 evra. Investicija se vraća u petoj godini, ako se ne računaju podsticaji države”, ističe Gulan.
On dodaje da je prilikom podizanja zasada borovnice veoma važno nalaženje kvalitetnog sadnog materijala, kao i podizanje zasada u odgovarajućim agroekološkim uslovima.
“Ako imate zemljište koje je sporno, loše, teško i zapareno – nemojte da podižete zasad borovnice. Bolje je da borovnicu u tom slučaju, ako već želite njome da se bavite, podignete na supstratu, u saksijama. Na taj način ćete imati mnogo jednostavniju proizvodnju”, zaključuje Branislav Gulan.
Sorte borovnice u Srbiji
Mnogo je različitih vrsta borovnica koje se gaje u Srbiji, ali je najpopularnija Djuk (Duke), koja je i najtraženija na tržištu.
Na pijacama i marketima u našoj zemlji mogu se naći i sorte Chanticleer, Bluejay, Blueray, Spartan, Meader, Earliblue, Bluecrop, Bluegold, Darrow, Elliott, Patriot, Herbert i Hannah’s Choice. Autor Ljiljana Begović