Beli luk je stara povrtarska kultura. Gaji se kao hranljiva, začinska i lekovita biljka. Odlikuje se visokim sadržajem eteričnog ulja zbog kojeg beli luk ima karakterističan miris, a koje ispoljava baktericidno dejstvo.
Beli luk ima umerene zahteve prema uslovima sredine, ali ipak veoma reaguje na promene uslova. Klijanje belog luka počinje na 3-5 ˚C, optimalna temperatura rasta 15-20 ˚C, a u fazi zrenja lukovica potrebne su temperature od 20-25˚C. Beli luk je veoma otporan prema niskim temperaturama. Kada su dobro ukorenjene biljke mogu izdržati niske temperature do – 30 ˚C.
Beli luk obrazuje lukovice samo pri dugom danu, a to podrazumeva da je osvetljenost u toku dana duža od 14 sati. Pri dužini dana od 10-12 časova, beli luk će samo razvijati listove. Ne podnosi zasenjivanje, jer u tim uslovima formira vrlo sitne lukovice.
Za uspešan razvoj neophodna je odgovarajuća zemljišna vlažnost pogotovu u fazi nicanja i punog porasta lišća. Nedostatak vode u ovoj fazi dovodi do ranog izumiranja listova čime se skraćuje vegetacija, a formiraju sitne lukovice. Višak vode u fazama formiranja i zrenja glavica nepovoljno utiče na kvalitet lukovica.
U pogledu zemljišta, beli luk najbolje uspeva na dubokim, strukturnim i plodnim zemljištima neutralne ili blago alkalne reakcije. Na kiselim zemljištima daje male prinose i lukovice lošeg kvaliteta. Izbegavati niske podvodne terene i birati zemljišta koja dobro čuvaju vlagu.
Jovana Knežević, dipl.ing.ratarstva