Proizvodnja šljive u Srbiji je posao u koji je uključen veliki broj poljoprivrednih gazdinstava, individualnih proizvođača, kojima je ova proizvodnja često osnovni izvor prihoda. Srbija je pogodno područje za voćarsku proizvodnju, posebno kad je šljiva u pitanju, jer raspolaže kvalitetnim resursima (zemljište, voda, vazduh) i iskusnim proizvođačima. Proizvodnja šljive može biti ekonomski isplativa i, s obzirom na relativno nižu cenu, prihvatljiva za sve kategorije potrošača. Zato je od značaja potencirati razvoj voćarske proizvodnje i primenu savremenih tehnologija, kako bi se ostavarili bolji ekonomski efekti Šljiva je i dalje voće koje ima najveći potencijal i još uvek nije dovoljno iskorišćena dok je proizvodnja jabuke tri puta povećana iako su površine pod ovim voćem ostale iste.
Ekonomika proizvodnje šljive determinisana je mnogobrojnim faktorima od kojih su ključni: izbor sorte, lokacija, primena agro i pomotehničkih mera, troškovi proizvodnje i cene na tržištu. Proizvodnja šljive omogućava ulazak na nova tržišta, povećanje zaposlenosti i stepena korišćenja kapaciteta u poljoprivredi i prehrambenoj industriji, što podstiče razvoj preduzetništva i nacionalne ekonomije. Proizvodnja šljive je šansa za razvoj farmerskih gazdinstava u Republici Srbiji, posebno onih u brdsko planinskim predelima, koji se racionalno mogu organizovati baš za takvu proizvodnju. O značaju ove voćne vrste još u devetnaestom veku je sugerisao poznati stručnjak dr Đorđe Radić
“Ono što je veoma važno i ono što treba da uradimo u narednom periodu jeste da se uradi jedan kvalitetan popis ili savremenim rečnikom rečeno kvalitetan monitoring kompletnih zasada kada je u pitanju i starost i sortna struktura zasada, da vidimo koja je to količina i površina zasada, koja je to procenjena količina šljive kojom možemo raspolagati i planirati za plasman bilo svežih plodova na inostrano tržište, bilo prerada u vidu suve šljive, rakije ili nekih drugih proizvoda. Činjenica je da danas najveće količine šljive izvozimo na rusko tržište, preko 60 odsto i svakako moramo raditi i na iznalaženju novih tržišta”, navodi Milan Lukić, direktor Instituta za voćarstvo u Čačku.
Institut za voćarstvo u Čačku ima važnu ulogu, jer Srbija konačno dobija rezultate rejonizaciju, čime bi trebali da unapredimo vaznu granu poljoprivrede. Da li će Srbi stati pod jednu šljivu, zavisiće možda I od toga da li proizvodnja šljive može da nam vrati staru slavu kada smo držali prvu I četvrtu pozoiciju po proizvodnji sveže ali I sušene šljive Srbija poslednjih godina stagnira po proizvodnji i plasmanu šljiva, iako ima odlične uslove sa gajenje ovog voća, a prema oceni stručnjaka, od 72.000 hektara zemljišta pod šljivom, 60 odsto je poluintenzivnog ili intenzivnog karaktera, dok je čak 40 odsto ekstenzivnog. Profesor dr Milan Lukić, smatra da bi popisom šljiva u Srbiji, imali kompletan uvid u sortiment, starost i strukturu zasada.
“Tih 40 procenata ekstenzivnih zasada su površine gde postoje stabla na broju, a koja nemaju nikakvu vrednost. Potrebno je plansko zasnivanje novih zasada u zavisnosti od namene, a da bismo to ostvarili najpre mora da se uradi popis postojećih. Dakle, u narednom periodu treba da se uradi kvalitetan popis ili savremenim rečnikom rečeno, monitoring kompletnih zasada; njihova starost, sortnost i struktura”, kaže Lukić i dodaje da ćemo tako znati koje su to površine i koja je procenjena količina šljive kojom možemo da raspolažemo iplaniramo za plasman, bilo svežih plodova za inostrano tržište, bilo prerađene.
Srbija ima potencijala, potvrđuje Lukić, jer raspolaže odličnom klimom i zemljištem i tvrdi da se mogu postići daleko bolji rezultati kada je u pitanju i prinos i kvalitet.Udruživanje je važno kako bi se ostvario zajednički plasman na tržištu, kaže Lukić
“Uz podršku države moramo unaprediti šljivarsku proizvodnju, prvenstveno stonih sorti. Važno je raditi na primeni savremenih agrotehničkih mera, ali potreban nam je i pravilan izbor sorti. Kada govorimo o plasmanu svežih podova, to su sorte vrlo ranog i vrlo poznog vremena zrenja, koje po pravilu imaju najveću cenu na tržištu. Druga važna stvar je udruživanje proizvođača i njihov zajednički plasman, a na institucijama koje se bave naučno istraživačkim radom je da svoja dostignuća stave na raspolaganje proizvođačima”.
Nakon reonizacije, najavljeni popis bi dodatno pomogao u unapređenju šljivarske proizvodnje.
“Tokom reonizacije sagledali smo gde se ona gaji i pozicionirali je. Tokom ove godine treba da damo konkretne zaključke gde se ona može uspešno gajiti i koje sorte treba saditi, zatim gde ima vode ili je nema. Potom nas čeka još detaljniji monitoring. Lično smatram, kao što je još davne 1871. godine prvi doktor nauka Đorđe Radić istakao, šljiva može Srbiji podariti najveću vrednost. Danas oko 60 odsto roda izvozimo uglavnom na rusko tržište, ali moramo naći i nova”, kaže sagovornik
Statistika kaže da je šljiva u Srbiji i dalje najzastupljenija vrsta voća, iako su od 2013. do 2018. godine površine, prema analizama Republičkog zavoda za statistiku smanjene sa 76.805 hektara na 72.224 hektara. Ukupna proizvodnja šljive je u tom petogodišnjem periodu sve manja, za više 600.000 tona u 2013. godini, do 430.000 tona u 2018. Prosečan prinos šljive je smanjen i oscilira između 4,59 tona po hektaru u 2018. godini, dok je 2013. bila 7,90 tona.
U analizi Republičkog zavoda za statistiku navodi se da su evidentne značajne oscilacije godišnjih prinosa šljive po hektaru ne samo ukupno, već i po regionima. Prinos veći od prosečnog ostvaren je u Regionu Vojvodine i u Beogradskom regionu, iako raspolažu vrlo malim delom površina pod šljivom. Istovremeno, regioni koji raspolažu većim delom pod šljivom, poput Šumadije, Zapadne Srbije, Južne i Istočne Srbije ostvarili su opadajući i prinos ispod proseka.
Višedecenijski, kontinuirani oplemenjivački rad u Institutu za voćarstvo u Čačku na stvaranju novih sorti kontinentalnih vrsta voćaka prilagođenih uslovima umereno-kontinetalne klime, rezultirao je priznavanjem još jedne nove sorte šljive, koja je ispitivana pod oznakom hibrida 14/21. Gotovo četiri decenije trajalo je ispitivanje i ogledi kako bi sorta bila priznata. Lana je rana šljiva, sazreva u drugoj dekadi jula i ima krupne plodove plavo-ljubičaste boje. Jako je sočna i dobra za upotrebu u svežem stanju kaže jedna od autora sorte, Svetlana Paunović.
„Vrlo važna osobina jeste da je ona toleratna na virus šarke koji je veoma raširen u Srbiji, ali ne samo u Srbiji nego i u mnogim evropskim zemljama. To sa ekonomskog stanovišta, toleratna, znači da ispoljava simptome na pojedinačnim listovima, ali nema nikakvih simptoma ni promena na plodovima, što je jako važno da praktično možemo da je gajimo i u Srbiji u kojoj je šarka endemično prisutna“, kaže Svetlana Paunović, naučni savetnik Instituta za voćarstvo.
Nova sorta ima visoku i redovnu rodnost što je atipično za rane sorte.
„Ono što je neophodno, i što Institut u narednom periodu treba da uradi, jeste da sprovede postupak sertifikacije. Naravno, uvođenje u umatičenje i proizvodnje sadnog materijala ove sorte, što naravno, ne možemo očekivati pre no za dve do tri godine“, napominje je dr Milan Lukić, direktor Instituta za voćarstvo u Čačku.
Sorte šljive stvorene proteklih decenija u čačanskom Institutu za voćarstvo, veoma su zastupljene u domaćim, ali i zasadima Evropske unije. Od 40 miliona stabala šljive koliko ima Srbija, gotovo trećina su stabla sorti ove naučne ustanove.Na žalost mi taj sortiment nismo zaštitili, te se dešava da nam stranci prodaju naš brend
Od sorti šljive u Srbiji su najzastupljenije Čačanska lepotica, Stenli (Stanley), Čačanska rodna i Čačanska najbolja. Kvalitetni sveži plodovi šljive, naročito plodovi ranih sorti, postižu visoku cenu na našem i inostranom tržištu. Najpoznatiji proizvodi od šljive u Srbiji su sveža i suva šljiva, kao i domaća rakija šljivovica, koja je zahvaljujući vrhunskom kvalitetu postala i prepoznatljiv srpski brend.