Letnja rezidba predstavlja meru koja se obavlja u toku vegetacije, tj. dok je voćka zelena i ima dva osnovna cilja. To su: korekcija zimske rezidbe i smanjenje bujnosti voćke. Rezidba na zeleno, obavlja se nekoliko puta. U početku vegetacije kad mladice tek počnu rasti izvodi se pinsiranje. U periodu bujnog rasta do kraja maja izvodi se prolećna rezidba. Pri kraju leta kod nekih vrsta voćaka izvodi se dopunska letnja rezidba. Postoji određena nedoumica kod proizvođača voća u vezi sa letnjom rezidbom. One se uglavnom odnose na to u koje vreme se izvodi, na kojim voćnim vrstama i uopšte njen smisao kao pomološke mere u voćarstvu.
Zelena rezidba predstavlja dopunsku meru koja je veoma korisna ako se pravilno i na vreme izvede. Uglavnom se izvodi u mladim zasadima prilikom formiranja uzgojnog oblika ali je korisna i u zasadima voća u punoj rodnosti. Prilikom formiranja uzgojnog oblika ovom rezidbom se potencira porast mladara koji imaju povoljan položaj u kruni i od kojih će se formirati osnovne grane. Kod proizvođača vlada nedoumica da li ovu rezidbu, treba ili ne treba raditi, zbog čega smo potražili savet od stručnjaka. Prvenstveno smo pitali zašto se ova rezidba radi I do kada je poželjno uraditi istu.
,, Po vremenu izvođenja ona može biti rana, srednja i kasna. Rana zelena rezidba se izvodi obično u maju pre početka zdrvenjavanja osnove mladara, a ima za cilj da se isprovocira porast bočnih grančica na mladaru. Izvodi se obično kod kajsije i u toku formiranja krune voćaka. Srednje vreme predstavlja u stvari onu pravu letnju rezidbu kakvu većena voćara poznaje. Radi se polovinom juna do kraja jula meseca. U ovo vreme najviše se utiče na kasniji smanjeni razvoj korena i bujnosti kod voćaka. Imamo i kasnu letnju rezidbu, što je u osnovi rana zimska u fiziološkom smislu. Izvodi se od polovine avgusta do kraja septembra, i svakako doprinosi poboljšanom sazrevanju grana i grančica i boljem prezimljavanju u toku zime.Letnju rezidbu stoga treba izvoditi samo i isključivo pod nadzorom i preporukom stručnjaka za voćarstvo ili lica koje ima veliko iskustvo u njenoj primeni.,, poručuje Mile Džombić, agronom u penziji
Višak mladara koji nisu potrebni za formiranje osnovnih grana treba izbaciti zimskom rezidbom.Kod zelene rezidbe voćaka u rodu osnovni cilj je uklanjanje suvišnih mladara koji imaju nepovoljan položaj u kruni a koji bi se i onako uklonili zimskom rezidbom. Neki ovu meru zovu i korekcijom zimske rezidbe koja podrazumeva da se uklone one grane i grančice koje su zimskom rezidbom propuštene za uklanjanje.
,,Ukoliko je zimska rezidba dobro isplanirana i odrađena, za letnjom nema ni potrebe, mada sa ovom zelenom ili letnjom rezidbom regulišemo smanjenje bujnosti voćke I u velikoj meri kod mladih zasada formiramo željeni oblik krune. Zelenom rezidbom se uklanjaju bujni mladari i vodopije, stare rodne grane koje ne donose rod. Na taj način postižemo da kruna bude dobro osvetljena što omogućava da se rodno drvo pripremi za narednu godinu. Takođe, omogućava dobru ishranu već zametnutih plodova i bolju obojenost plodova. Ostavljaju se jedino vodopije izrasle na mestima na kojima želimo formirati novu granu. Prilikom formiranja uzgojnog oblika ovom rezidbom se potencira porast mladara koji imaju povoljan položaj u kruni, od kojih će se formirati osnovne grane i produžnica ako formiramo uzgojni oblik sa centralnom vođicom.
,, Njihovim uklanjanjem potencira se porast mladara koji imaju povoljan položaj u kruni i na formiranje cvetnih pupoljaka za narednu godinu. Takođe se utiče na bolju osvetljenost i provetrenost krune što ima za cilj bolju obojenost plodova sto je posebno bitno kod stonih sorti sljive a bolja provetrenost u kruni smanjuje pojavu truleži ploda šljive. Vodopije i mladari koji rastu ka unutrašnjosti krune uklanjaju se do osnove voćarskim makazama u toku letnjih meseci od polovine juna i tokom jula u zavisnosti od lokacije zasada i vremenskih uslova.
Što se tiče intenziteta zelene rezidbe tu treba biti umeren i ne treba uklanjati ili prekraćivati višegodšnje grane i treba ostaviti dovoljan broj letorasta za normalno funkcionisanje voćke.Ukoliko se u zasadu šljive primete simptomi monilije, onda takve grane treba skratiti do zdravog dela.,,
Osim zelene rezidbe u cilju pravilnog formiranja krune kod mladih voćaka treba primenjivati i ostale agrotehničke mere. Povijanje mladara je korisna mera kojom se povećava ugao koji mladar zahvata sa vođicom. Povećavanjem ugla grananja utiče se na smanjenje bujnosti voćki i ranije stupanje u perid rodnosti, odnosno stimuliše se razvoj cvetnih pupoljaka. Prilikom ostavljanja letorasta za osnovne grane u prvoj godini posebnu pažnju treba posvetiti uglu koji oni zahvataju sa osom stabla. Taj ugao bi trebao da bude od 60-70 stepeni. Treba je izvesti kada primarna građa mladara prelazi u sekundarnu tj. kada počne odrvenjavanje da ne bi došlo do očenjivanja mladara. To je uglavnom period od polovine juna do početka jula.
,, Sa zelenom rezidbom se može početi kada mladari dostignu 10-15 cm a to je obično u prvoj polovini maja, a može se obavljati do kraja juna.Kod formiranja kruna sa centralnom vođicom kao što je poboljšana piramidalna kruna, vretenasti žbun i modifikacije ovih kruna potrebno je izvršiti izolaciju vršnog mladara koji ima uspravan položaj i od koga će se dobiti produžnica sledećeg sprata. Sve mladare koji su konkurencija i nalaze se u blizini vršnog mladara treba odstraniti do osnove ili pincirati.Takođe potrebno je odstraniti sve mladare koji izbijajuju iz podloge ili izbijaju niže iz debla. Višak mladara koji nisu potrebni za formiranje osnovnih grana treba izbaciti zimskom rezidbom.Zelenom rezidbom treba odstraniti i jače grančice pri vrhu grana, prevelike grančice na nepoželjnim mestima koje će konkurisati granama odabranim za uzgojni oblik krune. Uz to treba prorediti i preguste grančice. Valja znati da se odstranjivanjem nepotrebnih grana i lišća smanjuje i transpiracija – isparavanje vlage što voćkama pomaže da bolje podnesu letnju sušu.
Prilikom ostavljanja 2-3 lastara za osnovne grane u prvoj godini posebnu pažnju treba posvetiti uglu koji oni zahvataju sa osom debla. Taj ugao bi trebao da bude od 60-70 stepeni. Povijanje mladara treba je izvesti kada primarna građa prelazi u sekundarnu da ne bi došlo do cepanja. Kvalitet i uspeh ove pomotehničke mere uslovljen je njenim pravovremenim izvođenjem. Voćne zasade bi trebalo orezivati posle završenog aktivnog vegetativnog rasta, a to je, uglavnom, u drugoj polovini juna i početkom jula.,, kaže ovaj stručnjak
,, Savijanje grana sa specijalnim savijačima grana ima za cilj da se uveća ugao kod svih jednogodišnjih izdanaka koji u svom razvoju imaju oštar ugao u odnosu na osnovu stabla. Ova mera savijanje grana, provodila se do sada raznim pomagalima, koja mogu napraviti više štete nego koristi. Primer je kanap koji može, da se uraste u granu i na tom mestu grana pukne, neki obese na grane tegove od betona, kamen obmotan kanapom, flaše sa vodom, što je opet greška jer usled jačeg vetra grane mogu da se pokidaju. Ova pomotehnička mera značajna je u smislu da stable na kojima se ove mere ne sprovede, u kasnijim godinama razvoja i pune rodnosti, imaju čestu pojavu oštećivanja grana pod teretom roda, vetrova i velikih oluja. Ako se ova radnja savijanja grana propusti u prvoj, eventualno drugoj godini, sa velikim naporom se može korigovati kasnije, jer grane postaju bujnije, lomljivije, teže se savijaju i već tada se lome. Ovu meru savijanja grana sa specijalnim savijačima grana treba provoditi kod svih vrsta voćki.,, poručuje Džombić
O higijeni alata, ne treba ni govoriti jer izvor zaraze uvek vreba. Nakon zimske rezidbe uglavnom se radi tretman ,,bakrom,, Pitamo agronoma da li to treba raditi i sada…
,, Sada su biljke u punoj vegetaciji i kretanje sokova je brzo, tako da voćka ima moć sopstvene regeneracije, tako da nije neophodno, ali je opet poželjno iz drugih razloga. Leto može biti zamka za mnoge infekcije, bolesti, štetočine. Ukoliko sada radimo neke od preostalih tretmana svakako da je kupanje bakrom mera koja nikada neće štetiti. Značajnije je da napomenem ako sami radite ovaj posao da je dezinfekcija lata neophodna!,, zaključuje naš sagovornik
Rezime
Letnja ili zelena rezidba u zavisnosti od biljne vrste, sprovodi se tokom proleća i leta. Može biti i korektivne prirode, mada je često voćari sprovode i usled loše urađene hemijske mere zaštite. Primer je monilija koja može desetkovati prinos u ovoj ali i potpuno igubiti rod u narednim godinama, zbog čega je poželjno grane odstraniti i ukloniti iz zasada.
Po oceni našeg sagovornika, smanjenje bujnosti voćke na posredan način povećava broj rodnih pupoljaka a time i rodnost samih voćaka. Treba istaći i to, da kontrola bujnosti kod voćaka koje su izuzetno rodne, može se rešiti izborom podloge i zelenom rezidbom. Prekraćivanjem i uklanjanjem zelenih grana i grančica kod voćaka remeti njihovu fiziologiju sinteze organske materije i drastično utiče na smanjenje porasta korenovog sistema voćaka. Zato zelena rezidba spada u osetljive operacije kojim se može narušiti fiziološka ravnoteža.
Pod korekcijom zimske rezidbe se podrazumeva da se uklone one grane i grančice koje su zimskom rezidbom propuštene za uklanjanje. Stoga se zaključuje da, ukoliko je zimska rezidba dobro isplanirana i odrađena, za letnjom nema ni potrebe. Smanjenje bujnosti voćke je prema ovome osnovni cilj zelene rezidbe voćaka. S. C.