Ječam sazreva do oko 10 dana ranije u odnosu na pšenicu. Optimalno vreme žetve dvorednog (pivarskog) ječma je pred kraj voštane zrelosti dok za višeredni (stočni) na početku pune zrelosti. Kako bi se smanjili gubici zrna usled lomljenja delova klasa, čitavih klasova i osipanja pojedinačnih zrna iz klasova, a i pripremila mehanizacija na vreme za predstojeću žetvu pšenice, neophodno je žetvu ječma obaviti u najkraćem mogućem roku. Žetva ječma se treba obaviti što pre, jer u suprotnom dolazi do smanjenja prinosa i kvalitete zrna.
Optimalna vrednost vlage u zrnu u trenutku žetve trebalo bi da je oko 13-14 %. Žetva se može obaviti jednofazno, dvofazno ili višefazno, pri čemu je najpoželjnije obaviti jednofazno. Kombajni za žetvu bi trebali biti dobro podešeni, dok brzina, kao i brzina okretaja i položaj vitla trebaju biti podešeni prema stanju useva.
Ukoliko je procenat vlage u zrnu ječma nešto viši, potrebno je posle žetve izvršiti dosušivanje i to prirodnim putem u prostorijama koje su čiste, suve, provetrene uz neophodno češće prevrtanje mase. Zrno sa znatno većim procentom vlage se dosušuje u sušarama za zrnaste proizvode.
Prosečni prinosi se kreću, u zavisnosti od meteoroloških uslova i primenjenih agrotehničkih mera, od 4-8 t/ha. Slama se u rasutom stanju ručno skuplja ili baliranjem presama za kabastu stočnu hranu pri čemu je neophodno voditi računa da se slama sa njive što pre sakupi u cilju očuvanja njenog kvaliteta.
Jovana Knezević, savetodavac za ratarstvo