Potrošači u Srbiji su u januaru ove godine, u odnosu na isti mesec 2022, kokošija jaja plaćali u proseku za 31,2 odsto više. Ništa bolje nije ni na evropskom tržištu gde se kriza u živinarstvu prelila na teret kupaca.
Cene jaja u Evropskoj uniji u istom periodu bile su u proseku više za 30 odsto. Ovaj proizvod koji je u širokoj upotrebi u domaćinstvima (uz mleko i mlečne proizvode) tokom aktuelne krize imao je rekordni procentualni rast cena.
Prema poslednjim podacima Evrostata, među zemljama u EU najveći međugodišnji rast cena jaja zabeležen je u Češkoj (85 odsto), zatim u Mađarskoj (80) i Slovačkoj (79). U pozadini poskupljenja ovog proizvoda na globalnom tržištu više je faktora. Veliki uticaj u Evropi imala je nezapamćena epidemija ptičijeg gripa koja je desetkovala ogroman broj živinarskih farmi. Kao i u celom sektoru proizvodnje životinjskih proizvoda ogroman rast cena stočne hrane i energenata bili su od presudnog značaja.
Kako je za „Politiku” rekao Rade Škorić iz „Zajednice živinara”, na svetskom tržištu došlo je do velikih poremećaja u snabdevanju sirovinama.
– Imate neke države koje su veliki proizvođači jaja, a nemaju svoje sirovine i uvozili su ih iz Rusije i Ukrajine. Tu je došlo ili do otežanog uvoza ili povećanja cene, pa su pojedine farme čak i prazne jer ne mogu da organizuju proizvodnju bez sopstvenih žitarica. To je u svetu dovelo do smanjenja proizvodnje – kazao je Škorić.
U Srbiji nije bilo pojave ptičjeg gripa na velikim farmama, šta je razlog poskupljenja?
– Ako se pogledaju zvanični podaci da su cene inputa, od avgusta 2021. do istog meseca prošle godine, povećane za 70 odsto, to znači da je proizvođačka cena povećana više nego što je jaje poskupelo – naveo je Škorić.
Napomenuo je da su indeksi povećanja cena jaja sada visoki, ali se ne uzima u obzir da je dve godine cena ovog proizvoda bila jako niska, ispod proizvođačke.
– Bila je velika produkcija, manja potrošnja, ništa nismo mogli da izvozimo. „Zajednica živinara” je čak 2021. slala zahtev Ministarstvu poljoprivrede da se višak od 20 miliona jaja preradi i ukloni kako bi se „odblokiralo” tržište – kazao eŠkorić i dodao:
– Jaje je dugo bilo u proizvodnji između šest i sedam dinara. Kada je cena počela da raste od sredine 2022, do proizvođačke cene ili malo iznad toga dobili smo visok procenat o kome se sada govori u javnosti.
Prema njegovim rečima, danas su, u okruženju, jaja i dalje najjeftinija u Srbiji. Više od 30 evrocenti ono košta u Hrvatskoj, više od 35 u Mađarskoj i Austriji. Prosečna proizvođačka, odnosno farmska cena jaja „M” klase (srednje veličine) u pakovanju od 30 komada trenutno je 15 dinara. U trgovini takva jaja su, u standardnim pakovanjima od 10 komada, od 22 do 25 dinara, kako smo juče imali prilike da vidimo u nekoliko beogradskih trgovina različitih formata.
Dolazimo li i do visokih trgovinskih marži?
– Marže su visoke, ali su šarolike, razlikuju se i zavise od politike trgovca. Neki preko niže cene jaja žele da privuku kupce da više potroše na drugim proizvodima. Drugi hoće da zarade na samom jajetu i ne interesuje ih druga roba. Međutim i pored poskupljenja u Srbiji imamo povećanu potrošnju jaja jer su drugi proizvodi daleko skuplji. To je i dalje najjeftiniji doručak ili večera. Pogledajte u pekari šta imate da kupite za 50 dinara, koliko koštaju dva jajeta. To je sasvim pristojan proteinski obrok za taj novac – naglasio je Rade Škorić. Izvor: Politika