Optimalni rok setve je izuzetno važan činilac u formiranju prinosa bilo koje njivske, biljne vrste. Setva izvan optimalnog roka donosi sigurno pad prinosa (nekad i kvaliteta) zrna. Kod nekih biljnih vrsta, setva posle optimalnih rokova se i ne preporučuje (primer uljane repice), jer je rizik proizvodnje stoprocentni. Kod drugih biljnih vrsta, optimalni rokovi traju duži vremenski period pa kašnjenje u setvi, iako donosi pad prinosa, nikada ne ugrožava proizvodnju u potpunosti. U ovu grupu biljaka spadaju između ostalih vrsta i strna žita (pšenica, ječam, raž, ovas, spelta, durum – pšenica, tritikale).
Značaj rokova setve je važan bez obzira na kojoj se geografskoj širini proizvodnja obavlja. Pšenica se, kao najrasprostranjenija ratarska vrsta u svetu (setva na preko 225 miliona hektara), gaji na svim kontinentima. Svakog meseca u godini, ona se u nekom delu sveta seje pa shodno tome i žanje kada dostigne punu zrelost. Zajedničko svim proizvođačima pšenice u svetu je činjenica da svaki region ajenja ima svoj, kalendarski optimalni rok setve. Optimalni rokovi setve za engleske farmere i one na severozapadnoj hemisferi je kraj avgusta i septembra. Slične optimalne rokove imaju Istočna Ukrajina, Srednja i Južna Rusija, Kazahstan itd. Farmeri Srednje i Južne Evrope najbolje prinose pšenice postižu setvom u oktobru.
Kako se došlo do optimalnog roka setve kod nas?
Naša područja pripadaju uticaju umereno-kontinentalne klime, sa jasno izraženim godišnjim dobima. Prekid vegetacije biljaka nastupa kada srednja dnevna temperatura padne ispod 5°C. To se obično dešava u prvoj dekadi decembra. U nekoj godini se to dešava ranije, u nekim kasnije. Prekidom vegetacije žita ulaze u period mirovanja i izložena su delovanjima niskih temperatura. Da bi izdržale nepovoljne uticaje tokom zime, pšenica i druga ozima žita, moraju da formiraju čvor bokorenja i u njemu nakupe dovoljno šećera. Za ove procese je potrebna određena suma biološki aktivnih temperatura. U optimalnim uslovima od setve do početka bokorenja potrebna je suma od 540-580°C (oktobar, novembar i deo decembra). Prema tome, idealna faza za bezbedno prezimljavanje useva, kao i za uspešan start prolećnog dela vegetacije je faza, početak bokorenja (1-2 bočna izdanka po biljci). Ovo je ujedno i garancija da će se formirati maksimalno mogući potencijal za prinos, za tu proizvodnu godinu. Usevi koji u zimu uđu sa manje od 3 razvijena lista ili pređu u intenzivno bokorenje, nisu poželjni. Takvi usevi ili slabo prezimljavaju ili nose rizike prebujnog sklopa.
Optimalni rok setve je onaj koji omogućuje povoljan predzimski razvoj useva.Jesenji deo vegetacije je inače veoma važan za budući prinos. Tokom jeseni se formira primarni korenov sistem.
U optimalnom roku setve, pri kraju jesenjeg dela vegetacije, korenov sistem dostiže dubinu i do 60 cm.
Ova činjenica je od izuzetne važnosti za snabdevanje biljke vodom i hranivima iz dubljih slojeva zemljišta. Kašnjenje u setvi direktno skraćuje vegetativnu fazu rasta pšenice i utiče takođe na skraćenje generativne faze. Doduše, negativni uticaj kasne setve na generativnu fazu je posledica uticaja viših temperatura vazduha zbog kasnijeg nastupanja faze vlatanja (porast u stablo). Pošto su temperature glavni pokretač fizioloških procesa u biljci, biljke iz kasnijih rokova setve prolaze brže generativnu fazu. Faze traju kraće, pa biljka formira niži potencijal za prinos i slabiji prinos. Ovo je zapravo osnovni, negativni, efekat kasne setve. Usevi su po pravilu niži u porastu, slabije ukorenjeni, imaju manju aktivnu lisnu površinu, što sve utiče na niži potencijal za prinos.
Kada je najbolje sejati
Rezultati istraživanja u trajanju od 35 godina, pokazuju da se najviši prinosi ostvaruju setvom između 10. i 20. oktobra. Setva u tom periodu daje i najveću stabilnost prinosa po godinama. Ranija setva može izazvati prebujan rast useva, a kasnije donosi pad prinosa.
U našoj praksi se pre 10. oktobra zaseje 10-15% površina. Međutim, posle 20. oktobra zaseje se ponekad i preko 60% useva. Ovo značajno smanjuje prosečne prinose u Srbiji. Treba računati da sa setvom posle 20. oktobra gubi dnevno oko 30-35 kilograma po hektaru zrna, a u nekim godinama i znatno više. U nepovoljnim vremenskim uslovima u toku jeseni, se kašnjenjem u setvi može izgubiti 2-4 tone po hektaru prinosa.
Ovo se dešava kada usev niče tokom januara (pod snegom), pa se ozima pšenica ponaša kao jara. Može li se rok setve kompenzovati nekom drugom agrotehničkom merom – uvek se pitaju proizvođači kada kasne sa setvom? Odgovor je: ne može ili može u manjem procentu. Da bi se optimalni rok barem malo proširio, odabiraju se sorte pšenice koje manje reaguju ili koje zahtevaju raniju setvu (5-10.oktobra) i one koje bolje podnose kasniju setvu (15-25.oktobra). Tako se dobija optimalni rok od 5-25.oktobra. Sa kašnjenjem u setvi mora se povećavati količina semena zbog skraćenja faze bokorenja. Ali i u ovom slučaju ne treba preterivati.
Dovoljno je na svakih 10 dana zakašnjenja povecati normu setve za 5%. Dakle ako setva kasni 20 dana (umesto 15. oktobra se zaseje 5. novembra), treba normu setve uvecati za 10%. Ovo važi samo onda ako se proizvođač drži preporučene gustine setve za svaku sortu u optimalnom roku. Ne treba zaboraviti: rok setve najviše utiče na prinos kao na efekte ostalih agrotehničkih mera. Rok setve je jedina agrotehnička mera koja ne košta ništa proizvođača, ali mu može uskratiti profit, ako ga ne poštuje.
Stručna podrška: prof. dr Miroslav Malešević
