Brojne su koristi od povećanja površina pod organskim oranicama, međutim, da bi se dobili kvalitetniji proizvodi, boljeg nutritivnog sastava i ukusa, bez hemije, a životna sredina očuvala, potrebno je mnogo više ulaganja i podsticaja države.
Prema nekim procenama danas u Srbiji ima oko 7.000 proizvođača sertifikovanih za bavljenje organskom proizvodnjom, na oko 21.000 hektara. To je po najnovijim podacima Evropske agencije za statistiku, manje od jedan odsto ukupno korišćenog poljoprivrednog zemljišta.
Na javni poziv za podsticaje za organsku biljnu proizvodnju u iznosu subvenciije 63.000 dinara po hektaru prijavio se veliki broj ljudi, a registrovana poljoprivredna gazdinstva mogla su da konkurišu najviše za 20 hektara obradive zemlje, navedeno je u saopštenju Ministarstva za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.
Inače, zainteresovani poljoprivrednici, sa sertifikatom ili proizvodnjom koja se nalazi u periodu konverzije, prijave za ovu pomoć države mogu da podnesu do 6. septembra.
Podsticaj za organsku stočarsku proizvodnju za jednu kalendarsku godinu iznosi 55.000.000 dinara, a zahtev se, preko portala ePodsticaji, podnosi do 31. avgusta.
Najveći deo organskih proizvoda iz Srbije se izvozi, naročito u zemlje EU, a vrednost izvoza porasla je više od 15 puta za 10 godina, i danas je 68,5 miliona evra. Prva na listi je Nemačka u koju ide 31 odsto proizvodnje, zatim SAD sa 13%, a slede Francuska i Belgija. Najviše u ovom trenutku izvozimo voće, i to smrznutu malinu, kupinu i jagodu.