Jasmina Nikitović Stojičić, urednik i voditelj RTS emisije „Znanje imanje“ dobitnik je Vukove povelje. Ovo vredno priznanje zaslužila je zahvaljujući svom radu i zalaganju za unapređenje i razvoj srpskog sela, prenosi portal Domaćinska kuća.
Vukova povelja došla je uoči proslave izuzetnog jubileja 50 godina emisije „Znanje imanje“, koji će biti obeležen naredne godine. Nakon dobijanja Vukove povelje, Jasmina nije zaboravila da spomene brojne saradnike, učitelja Luku Radoju, i svoje prethodnike u ovoj kultnoj emisiji, od Zaharija Trnavčevića, do Zorana Gajića, čijim stopama ona hrabro gazi obilazeći Srbiju uzduž i popreko.
Jasmina Nikitović Stojičić, rođena je i odrasla na beogradskom asfaltu. U prostrane šumadijske njive,i mirisne voćnjake zaljubila se još kao dete, kada je letnje raspuste provodila u očevom rodnom selu Miokovci kod Čačka. Obrazovala se za ekonomistu – turizmologa, ali morska prostranstva dalekih zemalja zamenila je plavetnilom srpske šljive, egzotične destinacije mirisom tek uzorane vojvođanske ravnice. Govoreći o svom poslu jednom prilikom je rekla da „selo doživljava kao bezgraničnu slobodu i ljubav“. Kada je pre 20 godina preuzela da kao novinar, voditelj i urednik radi „Znanje imanje“ imala je, kako je rekla, viziju „da će Srbija da procveta da bude bašta Evrope.“
Jasmina nije samo novinar koji prati dešavanja u agraru, ona je i pionir i zajedno sa kolegama entuzijastima pokrenula je važne projekte koji su dali zamajac za razvoj srpskog agrara. Zato ne čudi što u obrazloženju nagrade piše da je pokrenula ideju o razvoju ekologije u srpskom selu, žensko preduzetništvo, razvoj organske proizvodnje i zalaganje za stvaranje uslova za ostanak mladih na selu. Bez svega ovoga danas je nezamisliv razvoj srpskog sela.
– Na samom počeku Goran Đaković i ja napravili smo Udruženje poljoprivrednih novinara Agropress, gde su nastajale nove ideje, a udruženje je bilo pionir u različitim temama. Za mene je najvažnije što sada sve te ideje žive, što je došlo vreme, a malo nam je pomogla i ova korona, da razumemo kuda treba da idemo. Ekologija znači da budemo odgovorni prema zemljištu, vodi, vazduhu, i na kraju prema nama samima, ako hoćemo da nastavimo da budemo dobra karika na ovoj planeti, da ne kršimo prirodna pravila, koja su na kraju mnogo jača od nas – rekla je Jasmina gostujući u Jutarnjem programu RTS.
Ona je istakla da se posebno zalaže za bolji položaj žena u agrobiznisu. Zato svoje znanje, iskustvo i stečenu edukaciju prenosi kao trener u brojnim radionicama širom Srbije.
– Žena je stub porodice gde god da živi i zato je neophodno ojačati ženu, a od sela napraviti poželjno mesto za život. Žena mora da ojača, da razume da je bolje da bude gazdarica na svom imanju i domaćica svoje porodice, nego da ide u grad i radi jeftine poslove. Suština cele priče je da mi u stvari ozdravimo porodicu, a to opet nije samo seoska priča. Porodica je baza našeg života i sada u koroni smo videli koliko je važno da čovek ima stabilnu kuću. Koliko god jaki vetrovi duvali ako imamo dobar koren opstaćemo – naglasila je ona.
Jasmina se trudi da kroz radionice ohrabri žene ali i da im pomogne da unaprede svoj mali porodični, seoski biznis, uči ih kako da dođu do sredstava i tržišta za plasiranje svojih proizvoda.
– Za nas je najvažnije da opstane porodično gazdinstvo, da se održe mali proizvođači, jer oni su selo Srbije. Očekujemo da uskoro dobijemo zakon koji će prepoznati tu porodičnu proizvodnju da poljoprivreda bude posao, ekonomska priča kao i svaka druga – neko proizvodi cipele, neko programe za kompjuter, a neko džem. Ovaj zakon trebalo bi da osnaži i podrži porodične zadruge kako bi bolje i lakše došli do tržišta.
Karika koja nedostaje
Prema mišljenju urednice emisije „Znanje imanje“ karika koja nedostaje su mlađi članovi porodice zato je važno podržati mlade i njihov ostanak na selu.
– Mi smo pokrenuli tu priču, država je prepoznala potencijal i sada se daju solidna sredstva iz budžeta za podsticaj mladih proizvođača. Mladi znaju da barataju kompjuterima, znaju šta su programi, podsticaji, kako da dođu do sredstava i tržišta. Korona pokazala da možemo i preko interneta da kupujemo hranu. Moram da naglasim da je zdrava hrana još uvek u tom malom seoskom domaćinstvu, zato je važno da ga povežemo sa gradom. Ljudi iz grada shvatili da moraju da jedu biološki vrednu hranu, da dišu čist vazduh i da budu u jednom zdravom okruženju. Zato nam je i procvetao etno turizam prošle godine. Osim toga seoska porodica još uvek drži do tradicije i to je ono što se mi trudimo da prikažemo kroz naše emisije – naglasila je Jasmina.
Tokom dve decenije karijere, kako je rekla, više puta je pregazila Srbiju uzduž i popreko.
– To je najveći kvalitet koji sam dobila od ovog posla. Smatram da je sad došlo vreme da svi mi zavolimo našu zemlju Srbiju i od tih mogućnosti koje nam pruža napravimo kapital za lepši život. Mislim da Srbija treba da bude zemlja ekskluzivne hrane, da sačuvamo tradicionalnu proizvodnju, da ona bude biološki vredna i da ponudimo svetu raritetnu, zdravu hranu, jer je ceo svet je razumeo da je zdravlje na tanjiru – zaključila je Jasmina.
Podsećamo, Vukova nagrada ustanovljena je 1964. godine i uručuje se u februaru u znak sećanja na 7. februar 1864. kada je preminuo Vuk Karadžić. Ovo vredno priznanje dodeljuje Kulturno-prosvetna zajednica Srbije za izuzetan doprinos u širenju kulture, obrazovanja i nauke u Srbiji.
Foto: Znanje imanje