Feroonske klopke služe za lov insekata, a ukoliko je ulov jako mali ili ga nema, to znači da nema potrebe za primenom zaštitie.Kada je vreme i zašto ih pstavljati razgovaramo sa stručnjacima PSSS Kraljevo
Proleće donosi najveći broj radova u poljoprivredi, ali i najveći broj problema koji prati poljoprivrednu proizvodnju Njiva nema kišobran ni incubator kako bi gajene biljne vrste (ratarske, povrtarske i voćarsko-vinogradarske) bile zaštićene. U periodu rasta i razvoja sve do berbe, napada ih veliki broj štetnih organizama. Posledica napada štetnih organizama prinos gajenih biljaka i pored sprovedenih mera zaštite bilja može biti umanjen i do 30% u zavisnosti od vrste. U cilju dobijanja visokih prinosa i kvalitetnih plodova neophodno je znanje i pravovremena zaštita useva, od bolesti štetočina i korova.
Da je promena klime uslovila i kalendarsku promenu pojave pojedinih oragnizama?
-Zbog veoma toplih perioda koji se javljaju poslednjih godina tokom proleća i leta, optimalno vreme za suzbijanje insekata se javlja i do mesec dana van uobićajnog roka. Kod većine vrsta leptira, koje mogu biti štetne je zabeležena treća i četvrta generaciju, iako je uobičajeno da imaju dve generacije godišnje.Neophodno je precizno znati kada se pojavila određena štetočina. To se najpreciznije utvrđuje očitavanjem svetlosnih lampi (konsultovati PIS) i postavljanjem feromonskih klopki u useve.
Proizvođači kažu da znaju kada treba pristupiti tretmanu. Posebnu opsanost čini mi se predstavljaju oni koji zaštitu od bolesti I štetočina rade intenzivnije i sa jačim dozama računajući da će možda I u prvom tretmanu suzbiti neželjenu pojavu. Koliko je to opasno po bezbedan proizvod?
-Poslednjih godina teži se uvođenju integralne zaštite voćaka, pa proizvođači u želji da ostvare veće prinose i kvalitetnije plodove izvode veći broj tretiranja od potrebnog, a uz to koriste i povećane doze i koncentracije u odnosu na preporučene. To je u suprotnosti sa principima integralne zaštite. Neželjene posledice neracionalne primene pesticida se ogledaju pre svega u narušavanju ekosistema, pojavi rezistentnosti štetnih organizama, povećanju ostatka pesticida u plodovima i zagađenju životne sredine. Integralna zaštita ne isključuje hemijske mere borbe, ali ih svodi na minimalan broj tretmana, uz prioritetno korišćenje agrotehničkih, mehaničkih i bioloških mera. Neophodno je da se u u proizvodnju uvode otporne sorte i koriste preporuke prognozno-izveštajne službe. Da bi zaštita bila blagovremeno i stručno izvedena za praćenje insekata se koriste razni tipovi klopki: feromonske klopke za insekte, obojene klopke za insekte, lepljive klopke za insekte.
Šta su uopšte feromoni?
-Feromoni su materije koje obično ispuštaju ženke insekata kako bi ih pronašli mužjaci. Feromon u klopci privlači insekta, on ulazi u klopku u kojoj se zalepi na ploču koja je premazana posebnim lepkom koji se sporo suši. Klopka je aktivna samo u periodu dok se oslobađaju feromoni. Najčešće je to tokom 4 do 6 nedelja. Kraći period je kad su visoke temperature, a duži period tokom hladnijih perioda.
Koliko je neophodno postaviti klopki recimo u jednom voćnjaku?
-U jednom voćnjaku je najbolje postaviti dve klopke za istu vrstu i tada razmak između tih klopki treba da je 15 do 20 metara. Tada je preciznost podataka za taj voćnjak i tu vrstu veoma velika. Feromonske klopke su veoma osetljive i ukoliko nema ulova insekata ili je ulov jako mali, nema potrebe za zaštitiom, jer će broj oštećenih plodova od te vrste biti jako mali. Primena feromonskih klopki pruža mogućnost za utvrđivanje prve pojave štetnih insekata i praćenje toka njihove aktivnosti. Feromonska klopka ima ulogu da omogućí racionalnije korišćenje pesticide, a time i očuvanje životne sredine i smanjenje rizika od ostatka pesticida u plodovima.
Da li ima feromonski klopki, gde mogu da se nabave?
-Kod nas na tržištu mogu da se nabave feromonske klopke za većinu štetočina paradajzov moljac, pamukova sovica, Hoplocampa minuta i flava-šljivine ose, miner mramornih mina, miner belih mina, miner okruglih mina, miner kestena, grožđani moljac, voćna muva, muva višnje i trešnje, šljivin smotavac, smotavac lisnih pupoljaka, rutava buba, breskvin moljac, breskvin smotavac, smotavac pokožice ploda, mrki smotavac, jabučni smotavac, siva repina pipa, kukuruzna zlatica, gubar, kupusna sovica ,povrtna sovica, sovica gama , žičari krompirov moljac, repin moljac, jabukov staklokrilac, ozima sovica, itd.
Znamo da na terenu postoje i obojene klopke,koje imaju osobinu da bojom privlače insekte. Da li su one bolje?
-Obično se koriste bele, žute i plave obojene klopke. Ove klopke nisu selektivne i privlače sve insekte koje privlači obojena klopka. Površina klopke je premazana posebnim lepkom koji se sporo suši i na njoj ostaju zalepljeni. Pošto klopke postavljamo na mesto gde se štetni insekti najviše pojavljuju, najveći broj prikupljenih insekata je ciljana štetočina. Klopka vrši svoju funkciju privlačenja tokom 6 do 8 nedelja (sve dok je lepljiva). Međutim, ako je broj insekata velik, oni nekada u podpunosti prekriju površinu klopke i tada je treba zameniti novom ranije.Obojenim klopkama najčešće se prate: repičin sjajnik, cikada, duvanov trips, bela leptirasta vaš, leptirasta vaš duvana …U suštini imaju istu funkciju samo na različit način, više prilagođen upravo pomenutih štetočina.
Znamo da neke klopke možemo i sami napraviti. Na terenu smo sugerisali najjednostavnije za izlovljavanje drozofile u malinjacima.
– Lovne klopke se prave za izlovljavanje insekata i praćenje njihove brojnosti. Uglavnom ih mogu praviti sami korisnici uz određenu recepturu. Najčešće korišćena lovna klopka je za Drosophila suzukii-azijska voćna mušica.Obično je pravimo od najobičnije plastične flaše, koju prorežemo sa jednim otvorom na telu, na kome postavimo parče gaze kako insekti koji ulete u klopku, ne bi mogli da ponovo budu na slobodi. Kao lepak za izlov najčešće koristimo sastav vina i tečnosti za sudove.
Na kraju kada je najbolje suzbijati štetočine na našim posedima?
- Uvek je najbolje sve tretmane obvljati preventivno kalendarskim tokom i preporukjama stručnih lica.Pre nego što se pristupi suzbijanju štetnih organizama potrebno je pratiti obaveštenja koja izdaje Prognozo-izveštajna služba zaštite bilja. Prognozna služba na osnovu praga štetnosti (stepen napada štetnih organizama koji preti većim štetama na biljkama od vrednosti preduzete zaštite) i kritičnog broja (broja koji predstavlja gustinu insekata, korova, broj pega na lišću ili slično, kada se pristupa merama suzbijanja) daje preporuku da li, i kada, je potrebno suzbijati štetne organizme.
REZIME Još jednom da obnovimo. Feromonske klopke postavljajte radi sigurnosti I pravovremenog intervenisanja na vašim parcelama, bez obzira na gajenu kulturu Nikako sami ne radite tretmane bez konsultacije sa stručnim licima. Narodna kaže k one zna taj pita. Na kraju više očiju bolje vidi. Svaka prekomerna doza može štetiti. Međutim, ni tretman koji se ne obavi na vreme, donosi ogromne gubiteke i brojniju generaciju štetočina….
Redakcija S.C.