Ova godina će mnogim poljoprivrednicima doneti gubitke. Krenula je sa problemima stočara da bi nastavila sa problemima voćara i povrtara. Problemi su nizani kako zbog vremenskih prilika, tako i šokantno niskih otkupnih cena. Nakon ispucale trešnje i neobrane jagode koje su trulile od svakodnevnih padavina i poplave, malinarima je stigao hladan tuš. Poljoprivrednici kažu da neće brati maline ako otkupljivači ne povećaju cenu tog voća sa 150-200 dinara po kilogramu, koliko sada nude. Prvi plodovi su počeli da crvene ali ove godine neće pozlatiti, tako da su neki malinari već krenuli sa blokadom puteva.
Srbija je već tri nedelje pod vodom, kiša neprestano pada, a u pitanje se dovode i ovogodišnji usevi, kao i povrtarski i voćarski rod. Malina kasni, a na već postojeće probleme nadovezuje se i jako niska otkupna cena na početku sezone. Iako je bilo najavljeno da će minimalna cena maline u otkupu biti 200 dinara, pojedini hladnjačari ponudili su i niže. Osim maline, u kraljevačkim selima voda i kiša su obrali i parcele sa jagodom ali i trešnjama. Prve pare nisu stigle do voćara ni kada govorimo o jagodi i trešnji.
,, Ne, nije vredelo. Odustali smo posle desetak dana, jer blato i voda nisu dozvolili da se berba redovno odvija. Radnici uđu dva sata na plantažu, krenu da beru, prekine ih pljusak. Onda čekamo nekoliko sati da stane kiša a ono jagoda što je nabrano samo posle nekoliko sati krene da truli, prebiramo i pola se baci. Radnici moraju da se plate. Cena u otkupu je takođe pala, tako da nismo našli nikakvu računicu da radimo. Ove godine zarada za ulog je samo sa nekih 80 ari pod agrilom i da nije toga ništa od daljeg posla.,, kaže Milinko Starčević vlasnik 5 hektara plantaže jagode
U Popovićima Ivan Matović svoje trešnje na oko 2 hektara je brao svega 3 dana, ostalo je bukvalno satrulilo na stablima.
,,Ne ove godine je gubitak ogroman. Brali smo svega tri dana. Ono što se ubere opet je moralo da se prebira. Kiša je ovde duže od tri nedelje. Ako ne pada pre podne, po podne je potop. Malinu vilamet sam pokosio na nekih 30 ari, jer na cenu od 150-200 dinara koju su najavili nisam hteo da ulažem ni hemiju ni radnu snagu. Trešnjar po prestanku padavina moram da tretiram i ponovo ulažem jer truli plodovi mogu da izazovu trulež i bolesti. Dakle ulažemo i dalje bez dinara dobiti. Ja sam probao i da tretiram trešnje sa preparatima protiv pucanja ploda, međutim bezuspešno, kiša je očigledno sprala zaštitu.,, kaže Ivan
Kada je reč o jagodičastom voću ova količina padavina je nekim vrstama dobrodošla, dok na drugim – samo pravi štetu, kažu i u Institutu za voćarstvo u Čačku .
„Što se tiče jagoda, ovo vreme je jako loše delovalo na njih. Zato je naša preporuka proizvođačima da bez obzira na vremenske uslove sredstva za zaštitu koriste prema preporukama i da poštuju karencu. S druge strane kada govorimo o malini, po kojoj je Srbija u svetu poznata, ukoliko su proizvođači pravilno odabrali parcele , jer malina i drugo jagodičasto voće traže lakšu strukturu zemljišta, ovakvo vreme izuzetno blagotvorno utiče na kondiciono stanje biljaka. U glavnim proizvodnim regionima su u najvećem broju slučajeva malina i kupina dobre. Naravno ne bilo poželjno da u jeku berbe imamo velike padavine ali ni jako sunce i visoke temperature nisu poželjne jer stvaraju ožegotine. Godina će svakako biti teška za proizvodnju generalno.,, kaže Dr Aleksandar Leposavić
Malina je tek zarudela, negde su ubrane brve gajbice, ali da li će plodovi stići do hladnjača veliki je znak pitanja. U odnosu na prošlu godinu kada je ,,crveno zlato,, bilo teško od 500-600 dinara za kilogram, ove godine sa ponuđenim cenovnikom neće biti ni za osnovne troškove. Kako kaže malinari samo troškovi branja tog voća iznose 150 dinara po kilogramu, dodajući da bi minimalna cena tog voća morala da bude 350 dinara po kilogramu. Dobrivoje Radović, predstavnik malinara Srbije je kazao da je dobro što je država ušla u trag da su otkupljivači prodavali maline na inostranom tržištu po 5,5 evra po kilogramu.
Prema njegovim rečima, država mora da spreči uvoz jeftine maline koja se meša sa domaćom i tako izmešana prodaje pod domaćim brendom. Drugi problemje i to što malina propada, zbog obilnih kiša koje u okolini Ivanjice ne prestaju danima. Koren malina je, kako je objasnio, već dva meseca neprestano u velikoj vlazi i počeće da truli, a ako za nekoliko dana bude 35 stepeni, kako najavljuju meteorolozi, plamenjača će sve „spaliti“.
U Arilju je 17. juna 2023 održan sastanak Udruzenja malih hladnjača i velikih proizvođača malina Naše voće Srbija gde su doneti sleći zaključci:
- Hitno da se ubrza odobravanje kredita u banci Poštanska štedionica po jednostavnoj proceduri i zalogu maline sa ličnim menicama za dobijanje kredita a namena je isplata proizvođača i dobavljača.
- Prioritet da se kredit odobri hladnjačama u roku id 10 dana, onima koje imaju odrešđenu količinu malina na lageru u sopstvenoj hladnjači i imaju prijavljeno dugovanje RPG i dobavljačima repromaterijala koji je korišćen za proizvodnju i preradu malina.
U drugom krugu odobravanja da se odobravaju krediti hladnjačama koje su isplatile malinu proizvođačima ,a imaju malinu na lageru do 100 tona. Sredstva se moraju namenski koristiti za isplatu proizvođača maline roda 2023. godine.
Nakon toga mogu se odobravati krediti malim hladnjačama koje imaju problem ako su prodale malinu i imaju dug ka proizvodđačima i dobavljačima , ako imaju dodatne garancije.
Podseća se da je sve ovo posledica poremećaja na tržištu u sezoni 2022. godine. - 3. Odluka na nivou Udruženja, a tiče se teritorije od Surdulice preko Arilja do Drine.
Ograđujemo se od bilo kakvog uticaja politizacije u malinarstvu koje je u prethodnom periodu nanelo veliku štetu malinarima.
Takođe se jednoglasno protivimo ekonomskom iscrpljivanju i tihom bankrotu malih hladnjača. Medijskoj hajci malih hladnjača u javnosti od strane kako pojedinaca tako i grupacija jer naša grupacija je sa našim proizvođacima sa kojima radimo dug niz godina kolateralna šteta i slobodno možemo reći deo projekta koji je sproveden od strane određenih učesnika u otkupu maline.
Ova grupacija je decenijama nosilac proizvodnje, sabira i prerade maline. - 4.Odluka na nivou Udruzenja Naše voće Srbija: Do 25.6.2023. godine biće donet plan učešca u otkupu i sabiru maline u sezoni 2023.
Odluka o načinu prodaje maline iz zaliha iz 2022. hodine gde sada vidimo da imamo lager maline 5000 t sa kvalitetom koji nijedna grupacija nema trenutno u Evropi, a svedoci smo da sada malina koja se bere nije u kvalitetu i u plavnim područjima biće prisustva raznih primesa.Tražimo da se hitno mobilišu Opštine i PSS Službe da odu na teren i pomognu saniranju ove nezapamćene nepogode.
- U najkraćem roku da se održe sastanci gde ćemo mi dati nase predloge i zahteve a radi odrzivosti maline u Srbiji i ekonomskom opstanku naših porodica. Sastanci mogu biti u Ministarstvu poljoprivrede, kabinetu Premijerke ili Predsednika Srbije.
Svi dopisi su predati za ove Institucije 16.juna .2023 godine.Upravo sa skupstine uzdruzenja Vilamet Arilje, čeka se četvrtak i odgovor ministarke koja dolazi u ariljski kraj istog dan. Minimalna akontna cena koja se zahteva jeste 360 dinara. Ukoliko ne dodje do dogovora malinari najavljuju radikalnije mere.
Nezadovoljni visokom cenom radne snage i niskom otkupnom cenom maline od 160 dinara za prvu i 120 za drugu klasu, malinari iz Rogačice i okolnih sela Bajine Bašte odlučili su da krenu u protest. Svojim traktorima blokirali su raskrsnicu na putevima ka Valjevu, Debelom bdru, prema Ljuboviji i preko Kostojevića ka Užicu. Pored malinara na blokadi je bio i veliki broj ljudi koji ih podržavaju.
Nezadovoljni su otkupnom cenom, koja jedva pokriva i proizvodnju, mnogi će uz skupu radnu snagu biti u minusu. U znak protesta, malinari su prvi nabrani rod prosuli po raskrsnici.
Ministarka Jelena Tanasković najavila je dolazak u sredu, 21. juna, u Ivanjicu, gde će održati sastanak s Asocijacojom malinara – udruženja Arilje, Ivanjica. Tema će biti akontna cena maline, rekli su iz Asocijacije malinara. S.C. foto fb i naseselo