Poslanici u Skupštini Srbije usvojili su danas, većinom glasova, Zakon o klimatskim promenama. Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović poručila je da je to prvi korak u odlučnoj borbi protiv klimatskih promena.
– Ono što su poslanici kroz podršku ovom Zakonu pokazali, jeste da prepoznaju koliko je važno da se suočimo sa izazovima koji nam donose klimatske promene koje svi osećamo. Klimatske promene su globalni problem koji nas sve ujedinjuje, i zato usvajanjem ovog krovnog akta, Republika Srbija nastavlja da daje svoj doprinos globalnoj borbi i ujedno potvrđuje odgovornost prema našim građanima – rekla je ministarka Vujović.
Ministarka je istakla da je Srbija među prvim zemljama Zapadnog Balkana usvojila ovakav Zakon.
– Kada je reč o klimatskim promenama, Srbija je pokazala da odlučno korača ka Evropskoj uniji. Jedan od prioriteta Zelenog dogovora je usvajanje Evropskog klimatskog zakona, a Evropska komisija je usvojila predlog ovog akta. Usvajanjem zakona Srbija potvrđuje da je na evropskom putu – rekla je Vujović.
Ona je podsetila da je Zakon o klimatskim promenama osnov za uspostavljanje sistema za ograničenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, što će se pozitivno odraziti na zdravlje građana i privredni razvoj.
Vujović je navela da će među pozitivnim efektima Zakona biti veća otpornost društva na neželjene efekte klimatskih promena, a posebno sektora poput zdravstva, vodoprivrede, šumarstva i poljoprivrede. Navodeći benefite, ministarka je navela i plansko prilagođavanje relevantnih sektora na klimatske promene, uspostavljanje mehanizama za izveštavanje prema međunarodnoj zajednici, odnosno Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime i njenog Sporazuma iz Pariza.
Primena Zakona će, kako je rekla, pozitivno uticati i na privredni rast i razvoj i dodatno će nas približiti standardima i zahtevima evropskog tržišta, kao i članstvu u Evropskoj uniji.
Projekcije ukazuju da će čitav Zapadni Balkan biti pogođen posledicama klimatskih promena, koje u poslednje vreme već osećamo u Srbiji u vidu ekstremnih vremenskih pojava kao što su poplave i sve češće suše.U nekim delovima zemlje porast temperature i suša ostavile su velike posledice po poljoprivredu. Štete od elementarnih nepogoda od 2000. godine na ovamo procenjuju se na oko 7 milijardi evara. Najviše su njima pogođeni zdravlje, šumarstvo, poljoprivreda i vodoprivreda.
“Zakon pruža nadu da će naše društvo u budućnosti da se ozbiljnije pozabavi problemom klimatskih promena. Potrebno nam je da se prilagodimo životu u ekstremnijoj klimi, da to ne bude ad hoc prilagođavanje i da svi razmišljamo, na svim nivoima odlučivanja i u tom smislu je on pozitivan. On se pre svega odnosi na emisiju štetnih gasova. Svakako je zakon dobar početak da se ovom problemu pristupi na sistematičniji način” rekao je za RTV klimatolog Vladimir Đurđevićem sa Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu
Međutim, kao što se dugo čekalo na ovaj Zakon, a kasni se tj. odlaže i donošenje Startegije o nisko-ugljeničnom razvoju, to nas udaljava od rešenja potencijalnih problema promene klime i ekonomske konkurentnosti na evropom tržištu . S.C.