Jedan od ključnih faktora za očuvanje semenarstva na visokom nivou jeste upotreba sertifikovanog semena. Upotreba sertifikovanog semena u Srbiji, prema nezvaničnim podacima, iznosi oko 50% za soju i pšenicu. Ovako nizak procenat upotrebe sertifikovanog semena, a koji je svake godine imdalje u opadanju, sigurno će dovesti do smanjenja investiranja u nauku i oplemenjivanje, kao i snabdevanja proizvođača novim i kvalitetnijim sortama i hibridima. Takođe, Srbija će na taj način postati nekonkurentna na svetskom tržištu, gde su naše sorte danas prisutne i veoma cenjene.
Ekonomska opravdanost upotrebe sertifikovanog semena soje i pšenice u poljoprivredi je vrlo bitna i značajna kao početna razvojna tačka za celu privredu, kako sa stanovišta same države, tako i sa stanovišta semenskih kompanija. Sa ekonomske strane, nalazi se vrednost propuštene šanse za korišćenje sertifikovanog semena i poreza na dodatu vrednost kao realnog izvora finansiranja u agraru.
Gubici za državu Srbiju mogu se videti u sledećim proračunima koje je sačinila Semenarska Asocijacija Srbije za dve najrasprostranjenije samooplodne biljne vrste:
Ovo je samo početna tačka za razvoj, dok upotreba sertifikovanog semena, kroz razne direktne i indirektne uticaje, daje daleko veći efekat na razvoj cele poljoprivrede.
Direktan efekat bi se ogledao kroz:
• Kvalitetniji semenski materijal za poljoprivredne proizvođače kao preduslov za postizanje viših prinosa i profita (10-30%)
• Sprečavanje širenja korovskih biljaka putem semena, te umanjenje broja tretmana herbicidima uz smanjenje troškova
• Veća zaštita korisnika semena I životne sredine, kroz kontrolisan tretman u profesionalnim doradnim centrima
• Kvalitetnija i bolje kontrolisana sirovina za prerađivačku industriju
• Povećani nivo proizvodnje i iskorišćenosti doradnih centara
• Veći nivo zaposlenosti
• Povećani obim poslovanja prateće industrije (transport, proizvodnja ambalaže, sertifikacija itd.)
• Investiranje u nauku i oplemenjivanje, kao i snabdevanje proizvođača novim i superiornijim sortama i hibridima. Proizvođači imaju stalne zahteve za novim visokoprinosnim i stabilnim sortama. Uzimajući u obzir jedan od glavnih ciljeva proizvodnje — profitabilnost, ovo je i razumljivo.
U poređenju sa ukupnim troškovima proizvodnje hrane (rad, energija, zemljište…), seme predstavlja relativno niže troškove za farmera, ali određuje mnoge od glavnih aspekata njegove proizvodnje: prinos, kvalitet proizvoda, sigurnost proizvodnje i dr.. Unapređenje i razvoj genetike biljaka predstavlja ključ za održivu poljoprivrednu proizvodnju i konkurentnost poljoprivrednih proizvođača države Srbije.
Bilten “Za našu zemlju”, 2018.
Stručna podrška: dr Svetlana Balešević-Tubić, generalni sekretar i dipl.inž. Sandra Bogdanović, predsednik UO, Semenarska Asocijacija Srbije