Doterali su u školsko dvorište stado od 65 ovaca, izabrali su njih petnaest, valjda najpametnijih, nadenuli im imena, stvorili identifikacione dokumente i, uz blagoslov roditelja, direktorice i upravnika, ovce su… Pa, krenule u školu
Novi se učenici zovu veoma upečatljivo: Doli Klonirana, Džejson Zlatno Runo, Crna Ovca i Dinstana Janjetina. Petnaest ih je. Zbunjeni? Da. Za nas nezamislivo, za Francuze tek dobar štos da prevare sistem i upozore da potrebe stanovništva u ruralnim delovima uvek dolaze pre racionalizacije. Priča počinje merama štednje. Ugrožen je jedan od jedanaest razreda osnovne škole Džuls – Freri de Krets u Beladoneu (Departman Isere), visoko u francuskim planinama. Zajednica ima 3.379 stanovnika.
Ima maštovitog gradonačelnika, još maštovitije i na sve spremne stanovnike, kao i direktorku osnovne škole, voljnu učiniti sve da škola opstane u skladu sa potrebama meštana. Učenika je malo, pretilo je zatvaranje jedog razreda. Nekome je palo na pamet da bi u školu mogao upisati ovce, doterali su u školsko dvorište stado od 65 ovaca, izabrali su njih petnaest, valjda najpametnijih, nadenuli im imena, stvorili identifikacione dokumente i, uz blagoslov roditelja, direktorice i upravnika, ovce su… Pa, krenule u školu.
Neobični učenici
Sa početkom nastave, u školskom dvorištu stajalo je stado uzgajivača Majkla Girerda, srećnog što može ustupiti deo životinja za potrebe očuvanja celovitosti mesne škole. U obrazovnom sistemu Republike Francuske ovce su, prema pisanju lokalne štampe, ušle 7. maja. “Ne, to nisu ovce, to su sada učenici“, obrazlagao je uzgajivač, jedva zadržavajući smeh. Do smeha je bilo i načelniku mesta: Žan Luis Marat je u školu, savršeno po propisima, uveo nove učenike.
“Molim direktorku škole, Džuli Freri de Krets da uzme u obzir činjenicu da nacionalno obrazovanje nije samo u brojkama i da ono vredi i za ovo naše udaljeno mesto. Dakle, gospođo, čuvajte naša prava, uključujući i ono na obrazovanje naše dece, spasite nam razred, makar i na ovaj način“, prenesene su načelnikove reči. Učenici su, izgleda, srdačno dočekali pojačanja prigrlivši kolege toplim pozdravom “u školi nam je baš super, dobro radimo i one su nam dobrodošle“. Mediji su, mrtvi ozbiljni, registrovali izjavu jednog očaranog osmaka.
Nova ideja originalnog doprinosa ruralnom razvoju i očuvanju kvaliteta življenja, uprkos pravilima, za sada je ostala samo u granicama malog mesta u Alpama (orijentacije radi, u široj je okolini Grenobl), ipak priča, ma koliko bizarna bila, zgodna je jer ukazuje do kojih granica mogu ići stanovnici kako bi sačuvali neke od sadržaja, a koji bi im mogli biti uskraćeni ili propisima, ili merama štednje/racionalizacijom.