Proizvodi iz mog kraja, postaju mali brend
Poslednjih godina evidentan je povratak prirodi koja savremenom čoveku nudi najvrednije darove. Od proleća do kasne jeseni obilje samoniklog, lekovitog bilja, voća i šumskih plodova dostupno je gotovo na svakom koraku u Srbiji. Deo blaga prirode Danijela Prodanović iz Vraneša kod Vrnjačke Banje pretvorila je u posebne delikatese za koji postoji solidno interesovanje. Ostalu zimnicu priprema iz svoje baste. Malo više spremenja donelo joj je sasvim slučajno višak popularnosti jer su ,,Proizvodi iz mog kraja,, dostupni sada svima. Pristižu i prve nagrade za posebno spremljene đakonije.
Dok je provejavao prvi ovogodišnji sneg na random stolu Danijele Prodanović lubenica. Pomislim taman da se osvežimo, međutim ovaj naročit primerak završiće u lepoj spremljenoj teglici. Primer da slatke i slane đakonije možemo pripremati kad god možemo ili poželimo.
,, Ovo je posebna sorta lubenice, za slatko, nije ona klasična za jelo, žuta je tako da islatko bude zlatno žute boje u teglici. Stiže u septembru, može da čeka za pripremanje, kada imamo više vremena, tako da se može spremati i sada. Sama lubenica može stajati nakon berbe duže vremena I ne gubi na kvalitetu. Priprema je malo duža ali je zato ukus i kvalitet vrhunski.,, počinje priču naša sagovornica
Danijela se sasvim slučajno našla u našoj priči i njenom biznisu. Kako je bila od onih domaćica i majki, da troje dece imaju previse i špajz bude prepun preterivala je u pripremi za sopstvene potrebe. Količine su rasle ali i intersovanje konzumenata njenih specijaliteta.
,, Ja zaista umem da preteram u pripremanju zimnice. Jednostavno volim da pripremam raznoliku zimnicu i uživam u tome. Ne opterećujem se količinima već radim svakod dana po nešto, po nešto. Tako se špajz punio sa povećom količinom teglica i sušenih plodova. Kada je ćerka počela da radi u Beogradu, naravno nosila je zimnicu i tada su njene koleginice predložile da pošaljem neku teglicu više. Tako da je moja ćerka kumovala mom dodatnom poslu koji je nastao iz rada jedne domaćice. Veće količine u pripremi menjaju ukus, menjaju način pripreme. Kažem radim to rasterećeno i sa velikom voljom. Sve se radi po receptima moje bake, ručno, kuva se na smederevcu, tako da omaške nema, nema ni upita kvaliteta. Sve što spremam iz moje baste, spremam za moju decu ali viškovi idu i za prodaju.,, sa ponosom nam priča Danijela
Proizvodima iz mog kraja kako je naša domaćica brendirala svoje proizvode najviše je kumovala njena čerka. Razumljivo kvalitet i priroda, jer se obilato koriste i to verovali li ne skoro cele godine plodovi iz okruženja. Da je priroda blagonaklona prema ljudskom rodu, može se zaključiti i po tome što svakog proleća pa do kasne jeseni obilato daje svoje proizvode, zdrave, neprskane pune vitamin I zdravlja. Sremuš, bagrem, maslačak, zova, nana, kopriva, dren, šipurak, pečurke…. zdrave i potpuno “besplatne” namirnice.Nakon prerade postaju pravi delikatesi.
,,Šumski plodovi sun am ovde u blizini, pošto živim tug de živim. Padine Goča i okruženja sun a dohvat ruke i prava je šteta ne iskoristiti ih. Ovde je priroda zaista izdašna i retko kad se desi da nešto ne rodi. Ove godine šipurak je bio odličan.Pečurke su takođe rodile, tako da sam i njih sušila ili konzervirala. Od svega toga pravimo sokove, džemove, pekmeze, kompote i drugu hranu. Počinjem prvo od sremuša, pravim namaze, zatim dolazi zova, jagode, kupine, pa sad do drenjina i trnjina. Svakog dana po neka teglica ili flaša I nakupi se lepa količina. U suštini sve spremam i volim da kombinujem nešto staro, nešto novo, ljudima se generalno dopalo .,, skromno nam priča sagovornica
Za neke od njih poput ljutih džemova namaza od sremuša postoji veliko interesovanje.Ono što izdvaja našu sagovornicu, jeste stalno traganje i neka vrsta inovacija, odnosno novi recepti koje sami osmišljavaju. Poslednji novitet koji je zbunio mnoge jeste ljuti džemići od bobičastog voća. Kombinacija slatko-ljuto samo je na prvi pogled neobična.Kada se napravi posle izvesnog vremena se ukusi “pomire” i dobija se poseban šmek i ukus.
,, Nadam se uspešnoj saradni, jer smo u pregovorima preko mreže i Ministrstva poljoprivrede za ljute džemiće od jagode i od maline i za namaz od sremuša. P a videćemo. Kažem meni je ovaj posao nastao iz moje ljubavi prema pripremi, nije mi primarna delatnost, tako da ako se desi veći angažman desi, ako ne opet nije strašno. Meni je važan kvalitet i sve što sam do sada postigla je zahvaljujući upravo kvalitetu.Prodaja je svakako važna ali koliko je bude. Može da e proda, ali je više od ruke do ruke, neko je čuo od drugoga za moje proizvode, zove, poruči. Nešto se proda na manifestacijama.,,
Kako je i članica Udruženja seoskih žena, vredne koleginice imaju ambiciju da možda dobiju i obećani prostor na ,,banjskoj promenadi,, kako bi banjski gosti mogli obilato da uživaju u delima i ukusima ovog kraja.
,, Puno bi nam značilo. Ne samo meni već svim članicama. Bilo je nekoliko pregovora, pokjušaja, obećanja, pa se nadam da ćemo u naredno sezonu dobiti neki svoj dućan gde ćemo izložiti naše proizvode. Moram I da se zahvalim mojim koliginicima iz Udruženja seoskih žena Vrnjačke Banje koje su mi velika podrška u radu. Mi smo namenski isle u Trebinje kod svojih prijateljica preko udruženja da vidimo kako funkcioniše njihova kuća prodaje, tako da videćemo, biće nadam se!,,zaključuje ova vredna žena
Danijela živi u svojim Vranešima kod Vrnjačke Banje i pored posla kojim je vezana u banjskoj kraljici svaki slobodan trenutak koristi da obogati svoju kolekciju zimnice. Spisak je poduži i ne bi vam možda ni palo na pamet šta sve priprema. Najvažnije sve je ukusno i bez ikakvih aditiva i dodataka. To se danas ceni tako da je na poslednjem Sajmu etno hrane i pića pobrala priznanja za dva proizvoda. Obećavamo naredni put sa njom idemo put gočkih padina u berbu i pripremu plodova iz priprode. Sonja Cvetković