Udruženja građana osnivaju se prema važećim propisima kao neprofitne organizacije civilnog sektora koje rade u cilju opšteg dobra. Iako zdravorazumski često zaključujemo da ove organizacije ne zarađuju, u praksi se pokazalo da mogu ponuditi proizvode i usluge koje naplaćuju.
Ekonomistkinja i poreska savetnica Biljana Trifunović, za Biznis.rs, objašnjava da je u ovom slučaju nadležan Zakon o udruženjima, koja su dobrovoljna, nevladina, nedobitna i rade u opštem interesu, u skladu sa Ustavom i zakonima.
Ovaj Zakon se odnosi i na sindikate, sportske organizacije, crkve, verske zajednice… u pitanjima koja nisu uređena nekim drugim zakonom. Kako je navela, osim ako nije drugačije određeno, na udruženja koja nemaju status pravnog lica primenjuju se pravila o građanskom ortakluku.
Kada je moguće ostvariti zaradu?
U skladu sa pomenutim propisima, Trifunović je objasnila da član 37. Zakona dozvoljava da udruženje obavlja privrednu ili drugu delatnost kojom se stiče dobit. Za to postoje posebni uslovi.
Udruženje može obavljati delatnost manjeg obima, koja je u vezi sa ciljevima i utvrđena statutom.
Delatnost kojom se stiče dobit u skladu sa zakonom upisuje se u Registar privrednih subjekata i obavlja se u skladu sa propisima kojima je uređena oblast u koju spadaju aktivnosti koje se obavljaju, istakla je Trifunović.
Ona je dodala da se Udruženje može baviti delatnošću tek po upisu u Registar koji vodi Agencija. Radi zaštite savesnih trećih lica, poslovi koje udruženje zaključi suprotno propisanim uslovima pravno su valjani, osim ako je treće lice znalo ili je moralo znati za prekoračenje.
Koji su uslovi da bi udruženje moglo da obavlja neku delatnost?
Više uslova mora biti ispunjeno da bi jedno udruženje građana moglo da obavlja neku delatnost koja će mu doneti prihod.
Udruženje može obavljati samo jednu delatnost koja je definisana statutom i registrovana u Agenciji za privredne registre. Pri tome, plate zaposlenih se normalno isplaćuju (članarine, donacije, zarade…) i priliv novca se ne sme deliti, već ostaje u okviru organizacije, navela je za naš portal Trifunović.
Na koji način dobit mogu da troše i raspodeljuju?
Udruženje nema pravo da ostvarenu dobit raspodeljuje osnivačima, zaposlenima i drugim licima, objasnila je Trifunović, s obzirom da je osnovano kako bi se ostvario opšti cilj i interes.
Kako je navela, prema Zakonu o porezu propisano je poresko oslobođenje za nedobitne organizacije u koje spadaju udruženja. Za tako nešto postoje posebni uslovi, i odnosi se na dobit koja iznad rashoda ide do 400.000 dinara.
Nedobitna organizacija višak i imovinu ne sme da raspodeljuje svojim zaposlenima ili sa njima povezanim licima. Takođe, njihova primanja ne smeju biti iznad dvostrukog proseka za delatnost organizacije.
Trifunović je istakla da organizacija nema pravo na oslobođenje ako ima prihod iznad 400.000 dinara ili ima dominantni položaj na tržištu, prema zakonu koji suzbija monopol. Udruženje kao obveznik poreza na dobit pravnih lica nema pravo na ostale poreske podsticaje iz Zakona o porezu na dobit (poreski krediti po osnovu ulaganja u osnovna sredstva, poreski kredit po osnovu zapošljavanja novih radnika na neodređeno vreme…).
Za nepoštovanje Zakona propisane su novčane kazne od 300.000 do 900.000 dinara za udruženje, i 30.000 do 90.000 za odgovorno lice, ako organizacija obavlja delatnost koja nije predviđena statutom ili uprkos tome što je nadležni organ utvrdio da ne ispunjava uslove za njeno obavljanje.
Kada udruženja plaćaju porez državi?
Trifunović je navela da udruženja vode poslovne knjige, isto kao i privredna društva.
Prema njenim rečima, kada udruženje obavlja delatnost na osnovu koje ostvaruje prihode, postaje obveznik poreza na dobit pravnih lica. U ovom slučaju, poresku osnovicu predstavlja višak prihoda ostvaren prodajom proizvoda na tržištu ili vršenjem usluga uz naknadu nad rashodima.
Udruženje je dužno da evidentira podatke o prihodima i rashodima, i da u poreskom bilansu posebno pokaže prihode ostvarene na tržištu, i sa njima povezane rashode. One organizacije koje ostvaruju prihod na tržištu, oporezuju se kao i u privrednom društvu po stopi od 15 odsto.
Brisanje udruženja iz registra
Kod skraćenog postupka likvidacije, neophodna je odluka skupštine o prestanku rada, overena izjava većine članova skupštine da su izmirene sve poreske obaveze, obaveza prema zaposlenima i da nema drugih potraživanja. Kada se udruženje briše nakon okončanog postupka likvidacije, potrebno je dostaviti i dokaz o prestanku poreskih obaveza ne stariji od pet dana, istakla je Trifunović.
Ona je navela da Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji (Član 29.) propisuje da „organ, organizacija ili drugo lice nadležno za upis u propisani registar lica koja obavljaju određenu delatnost ne može brisati lice iz propisanog registra bez dokaza o prestanku poreskih obaveza koji izdaje nadležni poreski organ, ne starijeg od pet dana u momentu podnošenja zahteva za brisanje iz propisanog registra“.
Dokumenti kojima se dokazuje prestanak poreskih obaveza
Za dokazivanje prestanka poreskih obaveza, prema rečima poreske savetnice Trifunović, neophodno je uverenje poreske administracije nadležne jedinice lokalne samouprave, kao i uverenje koje izdaje nadležna organizaciona jedinica Poreske uprave Srbije u skladu sa Instrukcijom Poreske uprave (broj 437-0027/2013-D00000 od 1. avgusta 2013. godine). Autor: Miloš Đošić Biznis.rs