Predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović izjavio je na svečanosti povodom obeležavanja 130 godina postojanja i rada saveza, da je u Srbiji aktivno 5.000 zadruga, od kojih je 3.000 poljoprivrednih zadruga, a među kojima 62 odsto čine zemljoradničke zadruge.
Mihailović je istakao da je zadrugama potreban pristup tržištu kapitala, jer zbog svega onoga što se dešavalo u prethodnom periodu zadruge su iscrpele svoje akumulacije. On je naglasio da je predlog Zadružnog saveza Srbije da se otvori fond za finansiranje zadruga i da nije važno kako će se on formalno zvati, već da je bitno da se zadruge finansiraju.
– Naš predlog je da taj fond koji bi finansirao zadruge bude na republičkom nivou, da bude beskamatni i da prati ciklus proizvodnje, a to znači da ako voćka rađa u trećoj godini, to prati i grejs period, odnosno da on važi dok ne stigne prva zarada – rekao je Mihailović.
Dodao je da je i izgradnja skladišnih i preradnih kapaciteta u zadružnom vlasništvu mnogo isplativija nego da se pojedinačno neko registruje kao gazda.
– Što se tiče zadruga, nama je finalizacija proizvoda jako ključna, tako da možemo da kažemo da je zadruga jednom rečenicom jedan kontinuirani, finalni zadružni proizvod koji je sertifikovan, marketinški obrađen, lepo upakovan, a još ako pronađe put izvoza, to nam je ključ uspeha – rekao je Mihailović.
On je naveo i da je jako važno da se što više radi na promociji zadruga i da se u njima zapošljavaju stručni kadrovi, jer je to kako je naglasio, ključ uspeha i očuvanja zadruga.
U Srbiji posluje oko 5.000 zadruga, od kojih su 3.000 poljoprivredne, a među njima čak 62 odsto čine zemljoradničke. Polovina zadruga nalazi se u Centralnoj Srbiji, a polovina u Vojvodini.
,,Tradicija od 130 godina Zadružnog saveza Srbije, više od 130 godina na području Vojvodine i 170 godina zadrugarstva u Srbiji jasna je poruka da imamo tradiciju, sadašnjost i budućnost“, naglasio je on.
Govoreći o potrebama zadružnog sektora, Mihailović je istakao da je neophodan pristup kapitalu, budući da su zadruge iscrpele akumulacije iz prethodnog perioda. Kao rešenje predložio je osnivanje posebnog fonda za finansiranje zadruga na republičkom nivou, koji bi bio beskamatni i prilagođen ciklusima proizvodnje. ”Ako voćka rađa tek u trećoj godini, i fond treba da prati taj ritam, kroz grejs period dok ne stigne prva zarada“, pojasnio je on.
Prisutnima se u ime Ministarstva poljoprivrede obratio državni sekretar Čedomir Rakić, naglasivši da jubilej Zadružnog saveza simbolizuje trajnost zadružne ideje i njen značaj za razvoj lokalnih zajednica.
On je podsetio da je država opredeljena za snažnu podršku poljoprivredi, što potvrđuje i rekordan agrarni budžet u 2025. godini. ”Do sada je poljoprivrednicima isplaćeno preko 90 milijardi dinara, što je više od 80 odsto ovogodišnjeg budžeta. Ali pored pomoći države, proizvođači sami moraju da shvate da je udruživanje ključ snage i dugoročnog opstanka naših sela“, poručio je Rakić.
On je dodao da se zadružni model pokazuje kao jedan od najotpornijih u vremenu globalnih izazova i da su upravo zadruge generacijama omogućavale očuvanje zemlje, porodica i identiteta.
Tokom svečanosti dodeljene su zahvalnice i priznanja partnerima i saradnicima koji su doprineli radu i razvoju Zadružnog saveza Srbije. S.C.