Materijal idealan za cirkularnu ekonomiju, poručuju iz PKS
28.5.20. Marija Jovanović
Proizvođači ambalaže u Srbiji proizvedu oko 115 hiljada tona ambalaže godišnje, a sektor ambalaže je najveći potrošač plastike u Evropi.
Ovaj materijal, koji ima niski udeo CO2 i 100 odsto se može reciklirati, predstavlja idealnog kandidata za cirkularnu ekonomiju, istakao je sekretar Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala Privredne komore Srbije ( PKS) Dragan Stevanović.
Prema njegovim rečima, u Srbiji je još pre pandemije pokrenuta inicijativa za usvajanje Strategije upravljanja plastikom do 2030. godine koja je usaglašena sa direktivama EU, a zbog brojnih prednosti plastike, neškodljivosti i inertnosti materijala, više od 50 posto proizvoda pakuje se u plastiku.
„Vlažne proizvode, meso, ribu, voće, povrće, zamrznuti program je i nemoguće spakovati u neku drugu ambalažu. Istraživanja za vreme pandemije su pokazala da i virusi i bakterije ne žive dugo na plastici, da je plastika za jednokratnu upotrebu praktična za bolnice, i da je važno infektivni otpad pakovati u plastične kese da se ne bi širila bolest,“ objašnjava Stevanović.
Kako je precizirao, u jeku pandemije povećala se potražnja za ambalažom za jednokratnu upotrebu i za ambalažom od plastike, tako da su se proizvođači prilagodili i radili povećanim kapacitetom.
Foto: Pixabay.com
Godišnje se generiše 2,2 miliona tona komunalnog otpada
Prema izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine, ukupno se generiše oko 2,2 miliona tona komunalnog otpada godišnje, a 185.000 tona je ambalažni otpad prikupljen od strane operatera, navodi se na sajtu PKS.
Ovi podaci ne obuhvataju oko 20 odsto generisanog komunalnog otpada koji završava na divljim smetlištima, što znači da su ostali nezbrinuti i plastični proizvodi, posebno ambalaža.
Količina generisanog plastičnog ambalažnog otpada fluktuira u opsegu od 11,8 do 13,4 kilograma po stanovniku godišnje. Udeo plastičnog ambalažnog otpada u ukupnoj količini ambalažnog otpada je oko 26 odsto. U okviru tih 26 procenata plastičnog ambalažnog otpada, učešće PET-a iznosi 13,2 odsto, a ostale plastike 12,8 odsto.
Foto: Pixabay.com
Planirana izgradnja 26 regionalnih centara za upravljanje otpadom
Novi Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu koji je u pripremi, predviđa uvođenje depozitnog sistema za neke vidove ambalaže što bi bio odličan podsticaj građanima da vrše selekciju otpada.
Najbolji rezultati, objašnjava Stevanović, ostvarili bi se ulaganjem u reciklažnu industriju, jer bi se tako sakupljeni plastični otpad u najvećoj meri reciklirao i tako dobijala nova sirovina, nova vrednost.
Strategijom o upravljanju otpadom u Srbiji je predviđena izgradnja 26 regionalnih centara za upravljanje otpadom sa industrijskim kompostanama.
Tendencija u svetu, a posebno u Evropi je ukidanje deponija. Tako u Švajcarskoj, Nemačkoj, Austriji, i drugim državama više nema deponija.
U Srbiji se na deponije trenutno odlaže oko 60 odsto organskog otpada, što je ogromna količina – oko 1,5 miliona tona godišnje, a samim tim je velika i emisija CO2, navodi Stevanović.
Cena odlaganja otpada na deponije će se u Srbiji drastično povećavati u cilju zaštite životne sredine i ukidanja deponija, što će za građane predstavljati veliki trošak, poručuje Stevanović.