U Srbiji se nekada rakija pravila od šljive, kajsije, kruške i dunje, a poslednjih godina gotovo da nema voća koje bar neko nije pokušao da ispeče u kazanu i flašira za prodaju. Sve češće se ovo žestoko piće pravi i od povrća – kupusa, šargarepe, pa čak i paradajza i paprike.
Sve ove rakije, ipak, po proizvedenoj količini i interesovanju ljubitelja kapljice ne mogu da se porede sa tradicionalnim ukusima domaće rakije. Registrovane destilerije proizvedu skoro 30 miliona litara rakije, a procenjuje se da je ukupna količina sa žestinom koju proizvede građani za svoje potrebe, oko 50 miliona litara.
Izvoz rakije od voća dostigao je prošle godine rekordnu vrednost od 13,4 miliona evra i veći je za 25,3% u odnosu na prethodnu godinu.
Prema podacima Privredne komore Srbije, rakije od voća najviše su se prošle godine izvozile u Hrvatsku, Crnu Goru, Nemačku, SAD i BiH. Prodaja u ovih pet zemalja čini 60,2% ukupnog izvoza rakija od voća. U odnosu na prethodnu godinu, porastao je izvoz rakije u Švajcarsku, Bugarsku i Francusku, a prvi put je domaća rakija „otputovala“ i u Azerbejdžan, Litvaniju i Letoniju.
– Pored povećanja izvoza i nagrada koje naši proizvođači rakije sve više dobijaju na međunarodnim takmičenjima, srpska šljivovica je prošle godine i zvanično uvrštena na Uneskovu listu nematerijalnog kulturnog dobra, što govori da su stranci prepozanali kvalitet našeg nacionalnog pića i da je sada potrebno dodatno raditi na promociji u inostranstvu – kaže Branka Gagić, viši savetnik u Udruženju za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju PKS.
Ona napominje da je Srbija treća po proizvodnji šljive u svetu i da je najprepoznatljivija po proizvodnji nacionalnog pića rakije od šljive – šljivovice.
– Pored ove rakije, proizvode se i rakije od kajsije, kruške, dunje, breskve, maline, ali i meda, oraha, šargarepe i kupusa. Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, a na osnovu dostavljenih godišnjih izveštaja registrovanih proizvođača godišnja proizvodnja rakije od voća kreće se preko 27 miliona litara. Pored registrovanih proizvođača jakih alkoholnih pića, veliki je broj individualnih proizvođača, takozvanih fizičkih lica koji proizvode rakiju za sopstvene potrebe. Procenjuje se da sa količinom rakije za sopstvene potrebe u domaćinstvu ukupna količina proizvedene rakije iznosi oko 50 miliona litara godišnje – kaže Branka Gagić.
Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u Registru proizvođača jakih alkoholnih pića trenutno je aktivno više od 730 destilerija.
– Prema Zakonu o jakim alkoholnim pićima propisane su kategorije jakih alkoholnih pića. Rakija od voća kao kategorija jakog alkoholnog piće proizvodi se isključivo alkoholnom fermentacijom i destilacijom mesnatog ploda voća ili šire od tog voća, bobica ili povrća – objašnjava sagovornica RT Balkan.
Proizvođači su svašta počeli da stavljaju u rakiju i da smišljaju nove ukuse, a Aleksandar Stanković vlasnik podruma „Pevac“ prvi je u Srbiji u nju stavio zlato. Inače, proizvodi 16 vrsta ovog pića, a kaže da stranci posebno vole dunju „Zlatni pevac“.
– Rakija je dobila ovo ime, jer u sebi sadrži listiće čistog jestivog zlata od 23 karata i odležala je godinu dana u hrastovom buretu. Ljudima je zanimljivo sve što je drugačije, ali to ipak nije dovoljno, već piće mora da bude i kvalitetno da bi moglo da se probije na strana tržišta. Prodajemo naše rakije po celom svetu, u Evropi, SAD, Australiji. To je posebna vrsta zlata i mora da se iseče na mikrodelove. Na 20 litara rakije se stavi tek jedan gram zlata, koje se pre svega konzumira kao antioksidans – priča Aleksandar Stanković.
Poslednjih godina na tržištu se pojavila i rakija od šargarepe, koju pravi nekoliko destilerija u Srbiji. I meštani Begeča, koji je poznat po proizvodnji ovog povrća, počeli su da je prave, a kažu da je za litar ovog pića potrebno oko 20 kilograma šargarepe. Litar košta od 2.500 do 3.000 dinara.
Stručnjaci objašnjavaju da se alkoholni destilat može dobiti od bilo koje sirovine koja u svom sastavu sadrži određen procenat šećera, pa zato ne čudi što čak i kupus umesto u kaci – završi u boci. Ipak, napominju, da je najvažnije pitanje, da li je alkoholni destilat od neuobičajenih, ekstravagantnih, retkih i čudnih sirovina prijemčiv i dopadljiv ljudskim čulima – ako se kupcima dopada, ima smisla i proizvoditi ga, pa i nazvati rakijom. Izvor: RT Balkan foto Naše selo, Selos