Organski proizvodi sve su traženiji na svetskom tržištu. U tome prednjači Evropa što potvrđuju površine koje se koriste za organsku poljoprivrednu proizvodnju u Evropskoj uniji nastavljaju da se povećavaju. To pokazuju i podaci iz istraživanja koje je sproveo Zavod za statistiku EU (Eurostat), po kojem je organska proizvodnja u 2020. godini obuhvatala 14,7 miliona hektara, što je rast od 56 odsto u odnosu na 9,5 miliona hektara iz 2012. godine.
Preciznije gledano, od svih površina koje su u EU korišćene u poljoprivredne svrhe tokom 2020. godine organska proizvodnja je zauzimala 9,1 procenat. Između 2012. i 2020. godine, udeo poljoprivrednih površina koje se koriste za organsku poljoprivredu povećao se u svim državama članicama EU, osim u Poljskoj, pokazuju podaci Eurostata,.
Ipak, u tri države se beleži najveći udeo u ukupnim korišćenim poljoprivrednim površinama za organske svrhe i to u Austriji (25 odsto), Estoniji (22 procenta) i Švedskoj (20 odsto). Nasuprot tome, udeo organske poljoprivrede bio je ispod pet procenata u osam država članica EU, sa najnižim udelima u Irskoj i Malti.
Kada je naša država u pitanju ohrabruje podatak da je izvoz organskih proizvoda iz Srbije, 2020. godine dostigao rekordnih 37 miliona evra, sedam miliona evra više nego godinu pre, pokazuju podaci Nacionalnog udruženja za razvoj organske proizvodnje „Serbia Organica“.
„Ovo je najveći skok od kada se prate podaci 2018. godine. Svake godine izvoz je rastao za 1,5 do dva milona evra, a prvi put da je porastao za više od sedam miliona evra“, izjavila je za Betu generalna sekretarka udruženja Ivana Simić.
Najviše organskih proizvoda iz Srbije izvozi u EU, više od 85 odsto, a sledi tržište SAD. Kada je reč o EU, od celokupnog izvoza Nemačka obuhvata više od trećine, a zatim slede ostali najveći domaći partneri – Holandija, Italija i Francuska.
„Prema podacima iz 2019. godine, u Srbiji je bilo nešto više od 22.000 hektara pod organskom proizvodnjom, što uključuje i površine u periodu konverzije, kao i one koje imaju pun status organskih. U Srbiji su površine pod organskom proizvodnjom, ako ih merimo sa ukupnim poljoprivrednim površinama, još uvek jako male. One nisu dosegle ni jedan procenat, već čine 0,60 odsto“, naglasila je Simić.
Prema njenim rečima, uočljiv je i trend rasta broja organskih proizvođača u prethodnoj deceniji, tako da ih je u 2019. godini bilo oko 6.500. U Srbiji se najviše proizvodi organsko voće, pre svega bobičasto, odnosno maline, kupine, borovnice, a sledi proizvodnja žitarica.