Kada je u toku sezona sazrevanja domaćeg voća građani se često pitaju, znajući da se pesticidi obilato koriste tokom uzgajanja, kako najbolje konzumirati voće, a ne ugroziti zdravlje. Neko pribegava pranju pod jakim mlazom vode ili korišćenjem sode bikarbone. Međutim, agronomi smatraju da na taj način nije moguće odstraniti pesticide u voću.
Pesticidi su sredstva koja se koriste za suzbijanje štetnih bioloških agensa koji prouzrokuju biljne bolesti. Neophodni su kao zaštita voću, pogotovo nekim vrstama.
“Najzahtevnija za tretiranje je jabuka. Ako se ide na ozbiljnu zaštitu neophodno je uraditi između 12 i 15 tretmana godišnje. S druge strane, pesticidima se najmanje tretiraju lešnik i orah”, objašnjava za Biznis.rs Miloje Pavlović, magistar zaštite bilja.
Na pitanje kako potrošači mogu da provere koliko je tretirano neko voće koje su kupili na pijaci, naš sagovornik odgovara – nikako.
“Kada je usvojen Zakon o zaštiti bilja, još 1999. godine, sve je do detalja bilo propisano. Od registracije preparata, aktivnih materija, rastvarača, uvoza, tehničkih i kadrovskih uslova za proizvodnju pesticida, kao i uslova za maloprodaju i veleprodaju. Sve je objašnjeno, samo kontrolu ostataka pesticida ne kontroliše niko. Iako se navoid da tu kontrolu vrše regionalni zastupnici za poljoprivredu, to nije tačno”, tvrdi Pavlović.
On dalje navodi da proizvođač može, kada želi, da dobije sertifikat da je hrana zdravstveno ispravna i da nema ostataka od pesticida, ali da niko ne vrši analizu na sve pesticide već – „samo na one koji se više ne koriste ili su davno zabranjeni, pa onda kažu da njih nema“.
“Odgovorno tvrdim da nema nikoga u našoj državi ko ozbiljno radi na kontroli upotrebe pesticida. Dešava se da ih ljudi nabavljaju u maloprodaji i da ne znaju kako da ih upotrebe, a nisu svesni koliku štetu mogu da naprave”, upozorava naš sagovornik.
Kada je reč o vrstama pesticida koji se koriste u Srbiji, Pavlović kaže da postoji lista koju Uprava za zaštitu bilja svake godine ažurira.
“Na tržištu su prisutni kvalitetni preparati multinacionalnih kompanija kao što su Bayer, BASF, Syngenta, ali postoje i generici koji se proizvode od aktivnih materija iz Kine i Indije. Svi oni koji su u prometu imaju dozvole od ministarstva poljoprivrede, odnosno Uprave za zaštitu bilja. Postoji jasna zakonska regulativa od uvoza do proizvodnje, odnosno prometa, koju bi trebalo tačno ispoštovati“, kaže Miloje Pavlović.
Agronomi se slažu u jednom, a to je da bi svi akteri uključeni u proces proizvodnje hrane trebalo da budu edukovani, ne samo o pravilnoj primeni pesticida, poštovanju karence (period koji mora da protekne od aplikacije pesticida do berbe ili žetve), već i da vode računa o odlaganju ambalaže i zaštiti korisnih organizama.
“Nestručnom primenom pesticidi mogu da ugroze biljke, životinje, pre svega insekte, pa čak i ljude. To su otrovi i ako se koriste nestručno mogu da naprave veliku štetu. Svako ko hoće da primeni određeni pesticid je obavezan da detaljno pročita uputstvo za primenu. Ako se primenjuje neki preparat postoji radna karenca na toj površini, gde je određeno da sat-dva ili dan-dva niko ne sme da boravi na površini koja je tretirana pesticidima. Ukoliko se proizvođači pridržavaju uputstava ne može doći do problema, odnosno sve je bezbedno”, zaključuje magistar zaštite bilja.
Proizvodnjom pesticida i hemikalija za poljoprivredu u Srbiji se, prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, bave 22 preduzeća.
Na prvom mestu liste najuspešnijih firmi u ovoj delatnosti je Galenika-Fitofarmacija koja proizvodi herbicide, fungicide, insekticide, biocide, regulatore rasta, biopesticide. Širok spektar kvalitetnih proizvoda doveo je ovu kompaniju na prvo mesto liste najuspešnijih u ovoj delatnosti. Prema parametru EBITDA, poslovni rezultati su u 2021. godini iznosili 1.377.019.000 dinara, što je skoro 40 odsto više od rezultata iz prethodne godine od 1.034.513.000 dinara.
Drugo mesto među firmama koje se bave proizvodnjom pesticida i hemikalija za poljoprivredu zauzelo je preduzeće srednje veličine Agrosava iz Beograda.
Stabilnost u poslovanju pokazuju i finansijski podaci ove firme koja je ostvarila dobit od 302.977.000 dinara u 2021. godini i 323.871.000 dinara u 2020.
Kompanija Agrosava, koja posluje već 33 godine, ima jednu od od najsavremenijih fabrika u istočnom delu Evrope za formulisanje granulisanih (GR, WDG), tečnih (SC, EC, SL, FS, OD i EW) i praškastih (WP) pesticida, centar za doradu semena sa sušarom i skladištem za seme kapaciteta 5.000 paletnih mesta, pogon za proizvodnju plastične ambalaže, štampariju, laboratorije, kao i distributivni centar za pesticide.
Od osnivanja 2000. godine, integracijom delova kompanija Zeneca i Novartis koji su se bavili inovacijama i proizvodnjom sredstava za zaštitu bilja, nastala je firma Syngenta, danas jedan od najvećih proizvođača sredstava za zaštitu bilja u svetu, i uopšte u agrobiznisu, jer poseduje i značajan udeo na tržištu semena ratarskih useva, povrća i cveća.
“Naša sredstva za zaštitu bilja su proizvodi visoke tehnologije i visoke efikasnosti, pri čemu u isto vreme zadovoljavaju i najstrožije standarde u oblasti zaštite zdravlja ljudi i životne sredine. Svedoci smo da se zakonska regulativa u oblasti sredstava za zaštitu bilja u EU stalno menja, naravno u podizanju standarda koje proizvodi ove namene treba da ispune. Sredstva za zaštitu bilja danas su hemikalije koje su pod najvećom pažnjom stručnjaka raznih oblasti, u cilju proizvodnje zdrave, ali i bezbedne hrane”, navode iz kompanije Syngenta.
Ova firma nalazi se na trećem mestu po dobiti u 2021. godini u delatnosti proizvodnje pesticida i hemikalija za poljoprivredu. Ostvarena dobit prema EBITDA u 2021. godini iznosila je 39.296.000 dinara, što je bolji rezultat u odnosu na 2020. godinu kada je dobit poslovanja bio 26.784.000 dinara.Autor: Ljiljana Begović