U regionu Bačke Topole usevi strnih žita, ozimog ječma i pšenice se nalaze u različitim fazama klijanja do tri razvijena lista (BBCH 00-13), dok se uljana repica nalazi u fazi 3 do 8 razvijenih listova (BBCH 12-18). Setva ozime pšenice je ovih dana privedena kraju.
Suša tokom septembra i oktobra meseca imala je značajan negativan uticaj na optimalan rok i kvalitet setve ječma i pšenice, primarno zbog nedostatka vlage u zemljištu. I pored toga, površine pod strnim žitima povećane su u odnosu na prethodne godine, jer je suša tokom jeseni imala izrazito negativan uticaj na setvu i nicanje uljane repice, te je u mnogim slučajevima došlo i do presevanja velikih površina ječmom i pšenicom.
Tokom vizuelnih pregleda useva strnih žita i uljane repice uočeno je prisustvo rupa od poljskih glodara na rubnim, tj. neobrađenim delovima parcela.
U toku je početak migracije poljskih glodara (poljski miš Apodemus sylvaticus i poljska voluharica Microtus arvalis) u useve uljane repice i poniklih useva strnih žita.
Poljski glodari nanose značajne ekonomske štete tokom cele vegetacije, počevši od jeseni ishranom na ozimim strnim žitima i drugim poljoprivrednim kulturama, što u godinama prenamnoženja može dovesti i do potrebe za presejavanjem useva.
Preventivne mere zaštite protiv poljskih glodara čine:
intenzivna agrotehnika (poslednjih godina na površinama gde se seju strna žita, u velikoj meri se primenjuje redukovana obrada što ima uticaja na porast brojnosti populacije štetnih glodara),
blagovremena setva i žetva,
zaoravanje žetvenih ostataka, preoravanje međa, utrina, i drugih zaparloženih površina,
prostorna izolacija od postojećih žarišta (lucerišta i dr.),
stalna briga o prirodnim neprijateljima ovih štetočina.
Direktne mere zaštite čini:
hemijsko suzbijanje glodara korišćenjem registrovanih rodenticida na bazi cink-fosfida, po postizanju pragova štetnosti.
U pojedinim voćnjacima se registruje brojnost poljskih glodara u II kategoriji, što je ujedno i prag štetnosti (10-500 rupa po hektaru od poljske voluharice i 10-50 rupa od poljskih miševa).
Način primene i mere opreza pri aplikaciji mamaka na bazi cink-fosfida:
aplikacija direktno u aktivne rupe: mamci se moraju postavljati direktno u nastanjene (aktivne) rupe.
zatrpavanje rupa: nakon postavljanja mamaka (obično 5-10 grama po rupi), rupe se moraju obavezno zatrpati zemljom kako bi se sprečio pristup drugim životinjama.
nikada ne rasipati mamke po površini: strogo je zabranjeno rasipanje mamaka po površini zemljišta zbog visokog rizika od trovanja srneće divljači, fazana, zečeva i ptica!!!!
Rad sa mamcima na bazi cink-fosfida zahteva izuzetnu opreznost zbog njihove visoke toksičnosti ne samo za glodare, već i za ljude, domaće životinje i divljač. Trovanje može nastati gutanjem, udisanjem ili kontaktom sa kožom.
Prilikom rukovanja ovim preparatima, neophodno je striktno se pridržavati sledećih mera opreza: korišćenje lične zaštitne opreme, pranje ruku i svih izloženih delova tela nakon završetka rada, zabrana jela i pušenja tokom rukovanja mamcima!
Budite u toku prateći Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja, na adresi https://pissrbija.rs