U Hrvatskoj je nastavljen pad broja domaćih proizvođača mleka, a prošle godine ključ u bravu svojih farmi stavilo je oko 200 mlekara, uglavnom manjih proizvođača. Tako se broj proizvođača sa 2.800 smanjio na oko 2.600, što predstavlja pad od oko 10%.
Reč je o podacima krovne organizacije proizvođača mleka – Saveza udruženja hrvatskih uzgajivača holštajn goveda (SUHUH). Predsednik Saveza, Branko Kolak, mlekarski proizvođač iz okoline Đakova, kaže da su tokom 2025. godine s proizvodnjom najviše prestali simentalski pogoni na severozapadu Hrvatske, manja gazdinstva koja ne mogu da opstanu uz postojeće otkupne cene mleka, koje su u Hrvatskoj među najnižima u Evropi.
– U proseku su na snazi otkupne cene od oko 50 centi i one su na tom nivou već duže vreme. Ostatak Evrope je s cenama išao nešto naniže, ali su otkupne cene u drugim evropskim zemljama i dalje bolje nego u Hrvatskoj – kazao je Kolak i dodao:
– Ranije je proizvođač dobijao oko 40% cene koju je mleko dostizalo na policama trgovina, a danas je to oko 30 odsto. Sa takvim otkupnim cenama, duboko sam uveren da ljudima možete da date farmu muznih krava i besplatno – ne bi je uzeli, jer nema ekonomske isplativosti.
Među onima koji i dalje rade veliki je broj onih koji su koristili sredstva iz fondova, pa su zbog preuzetih obaveza primorani da određeni broj godina ostanu u proizvodnji, i to bez ekonomske računice. Kolak procenjuje da će biti dobro ako je 2025. godina završena sa približno 400 miliona litara proizvedenog mleka. Godinu pre toga, 2024, Hrvatska je proizvela više od 400 miliona litara.
– Generalno gledano, stanje nije dobro. Samodovoljnost u proizvodnji mleka iznosi tek nešto više od 40 odsto. Mi ne samo da bi trebalo da se održimo, već i da rastemo, a mi konstantno padamo. Država se hvali da je u poljoprivredu i ovaj sektor uložila milione i milione evra, ali dobar deo tih sredstava nema veze sa poljoprivredom, već sa ulaganjima u seoske vrtiće, šumske puteve, društvene i vatrogasne domove i slično. Drugim rečima, to su mere i sredstva namenjena ruralnim područjima. Sve je to u redu, ali za opstanak ruralnih krajeva najvažnija je poljoprivreda – ističe Kolak.
Dok u SUHUH-u upozoravaju na preniske otkupne cene mleka, na policama trgovina ovih dana mleko nikada nije bilo jeftinije, naročito trajno, UHT mleko iz uvoza, koje se prodaje po ceni od svega 55 centi.
Postavlja se pitanje odnosa otkupne cene mleka u Hrvatskoj od oko 50 centi i prodajne cene tog mleka u trgovinama od 55 centi. Pojedini trgovački lanci nude ga po ceni od samo pola evra još od sredine prošle sedmice, a u akcijskoj prodaji nudiće ga i u narednom sedmodnevnom akcijskom ciklusu. Reč je o mleku neugledne ambalaže, „koja ne govori mnogo“, ali potrošačima dovoljno govori – njegova cena.
To nije mleko, tako ga nazivaju samo trgovački lanci, poručuju hrvatski mlekari.
– To je proizvod koji je samo delimično na bazi mleka. Izgleda kao mleko jer je bele boje, ali nema veze sa svežim mlekom – kaže Branko Kolak.
Kako se uopšte može pojaviti mleko čija je maloprodajna cena gotovo jednaka otkupnoj? Zato što je subvencionisano u zemljama u kojima se proizvodi – Mađarskoj, Češkoj, Nemačkoj…
– Ne verujem da se u tim zemljama prodaje po 55 centi. Jer da je tako, ne bi ga plasirali kod nas. Da ima prođu tamo, ne bi dolazilo ovamo. Trgovački lanci ga uzimaju zbog akcija, kako bi privukli kupce. Pogledajte samo cene svežeg mleka, fermentisanih proizvoda i ostalih mlečnih prerađevina – kaže Kolak.
On prognozira da će se pad broja proizvođača mleka u Hrvatskoj nastaviti i ove godine.
– Dozvolili smo trgovačkim lancima da prave sopstvene robne marke mleka. Kakve oni veze imaju s tim – negoduje Kolak i zaključuje:– Ko god bude mogao, izaći će iz ove proizvodnje.Izvor: seebiz.eu