Podaci Republičkog zavoda za statistiku za avgust, pokazuju da su cene poljoprivrednih proizvoda domaćih proizvođača porasle su za godinu dana gotovo za četvrtinu, odnosno 24 odsto. Najviše je poskupelo voće – 58,5 procenata. Istog meseca prethodne godine, rast cena zabeležen je u grupama: stoka i živina (11,3 odsto), industrijsko bilje (42,9), žita (24,6).
Sve bi bilo idelano, bar za proizvođače, da ovaj sektor u Srbiji ali i u Evropi ne pritiskaju sve veći troškovi poskupljenja energenata, veštačkog đubriva, semena, hrane za životinje. Na ove podatke nedavno je upozorila Evropska komisija. Naime, cene sirovina na evropskom tržištu znatno su porasle, što se direktno odrazilo na sve sektore u poljoprivredi, ali i šire. Samo su energenti od decembra 2019. do septembra ove godine, poskupeli 38 odsto, što je imalo znatan uticaj na cene đubriva koje su u tom razdoblju povećane za 78 odsto. Dakle imputi proizvodnje neće pokriti rast cena.
Evopska komisija smatra da postoje izgledi da će otkupne cene ratarskih kultura biti visoke i da bi proizvođači mogli delom da ublaže veće troškove. Proizvodnja žitarica na nivou EU je u porastu i očekuje se za pet odsto veća ukupna proizvodnja u odnosu na 2020. Najveći uticaj na taj rezultat ima veća proizvodnja pšenice koja se procenjuje na 131 milion tona, što je 11,9 odsto više nego prošle godine.
Kada je reč o šećernoj repi, procenjuje se da bi proizvodnja mogla da dosegne 113 miliona tona, što je povećanje od 13,6 procenata u odnosu na proteklu sezonu. Poskupljuje i šećer, a julska cena od 400 evra po toni, poslednji put zabeležena je još 2017. Ječma će biti za četiri odsto manje, dok prognoze za kukuruz ostaju dobre naročito u Francuskoj, Rumuniji i Poljskoj sa predviđenim prinosima od 68,8 milionima tona.
U izveštaju se navodi da se tržište svinjskog mesa u EU susreće s problemima zbog znatnog rasta proizvodnje od 4,1 odsto u prvoj polovini 2021. u kombinaciji sa smanjenjem potražnje. To je dovelo do pada cena, pri čemu su proizvođači suočeni s visokim troškovima. Međutim, očekuje se usporavanje povećanja proizvodnje, s ovogodišnjim ukupnim rastom od 1,7 procenata.
Sektor živinarstva takođe prolazi kroz izazovnu situaciju, s trajnim posledicama usled prisustva ptičjeg gripa, smanjene potražnje u ugostiteljskom sektoru i visokih troškova hrane. Očekuje se da će se proizvodnja smanjiti za 0,9 odsto u 2021. Istovremeno, izvoz iz EU biće pod uticajem zabrana u vezi sa influencom ptica, što će dovesti do pada izvoza od pet procenata u 2021. godini.
Svi pokazatelji govore da troškovi proizvodnje direktno utiču na proizvodnju hrane, kao i njenu dalju potrošnju. U lancu od njive do trpeze neko zaradi manje, neko više. Od cene proizvoda zavisi motiv poljoprivrednika za dalja ulaganja.