Savetovanje u Rekovcu, okupilo je oko 300 proizvođača, hladnjačara i stručnjaka u proizvodnji jagodastog voća. Ovaj značajan skup pred ovogodišnju sezonu organizovali su Institut za primenu nauke u poljoprivredi iz Beograda, BioSens, istraživačko-razvojni institut za informacione tehnologije biosistema iz Novog Sada, Konzorcijum Zeleni „BERRY“ tim, Institut za voćarstvo iz Čačka, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Novom Sadu, Hemijski fakultet, Univerzitet u Beogradu, Agronomski fakultet u Čačku, Univerzitet u Kragujevcu, Institut za ekonomiku poljoprivrede iz Beograda i Poljoprivredno-veterinarska škola sa domom učenika Rekovac.
Osnovni cilj savetovanja je, osim upoznavanja proizvođača, hladnjačara, prometnika i stručnjaka iz oblasti voćarstva sa inovacijama u tehnologiji gajenja i čuvanja jagodastog voća, jeste i razvoj neophodnih kapaciteta za agrobiznis sektor jagodastog voća kako bi se prilagodili tendencijama i promenama na svetskom tržištu. Takođe, jedan od ciljeva odnosi se i na potrebu za dualnim obrazovanjem, u čemu srednja Poljoprivredno-veterinarska škola sa domom učenika iz Rekovca i ogledno dobro sa modernim eksperimentalnim zasadima, koje će biti formirano u budućem periodu, imaju veliku važnost za sve regione u neposrednom okruženju. Učesnicima savetovanja će osim značaja primene savremenih tehnologija u proizvodnji jagodastog voća, biti predstavljena i ekonomska analiza ove proizvodnje.
Predavači su i na ovom drugom skupu bili eminentni stručnjaci iz zemlje i inostranstva iz oblasti proizvodnje i čuvanja jagodastog voća, „pametne“ poljoprivrede i agroekonomije.
Pored predavanja, na štandovima organizatora i sponzora posetioci su imali priliku da se upoznaju sa njihovim naučnim radom, sadnim materijalom i tehnološkom opremom i najnovijim dostignućima u oblasti proizvodnje i prometa jagodastog voća. Savetovanje je omogućilo učesnicima da ostvare i lične kontakte sa potencijalnim partnerima u budućim poslovnim aktivnostima. Na žalost, tek kada se postignu premijum kvalitet i maksimalni prinosi domaći proizvođači jagodastog voća biće konkurentni na inostranom tržištu, ocena je struke u Rekovcu.
Osim upoznavanja proizvođača, hladnjačara i stručnjaka iz oblasti voćarstva sa inovacijama u tehnologiji gajenja i čuvanja jagodastog voća, cilj savetovanja bio je i razvoj neophodnih kapaciteta za agrobiznis sektor jagodastog voća, kako bi se prilagodili tendencijama i promenama na svetskom tržištu.
Prema rečima dr Radeta Jovanovića, direktora Instituta za primenu nauke u poljoprivredi, Srbija ima značajne potencijale, koji zahvaljujući i sve razvijenoj putnoj infrastrukturi, mogu u značajnoj meri da je izdignu među najveće svetske proizvođače jagodastog voća.
Međutim, proizvođači su suočeni s padom potražnje jagodastog voća na evropskom tržištu, ali i strogim zahtevima stranih kupaca. Oni traže premijum kvalitet, određeni procenat šećera u voću, miris, propisanu dužinu čuvanja i odsustvo ostataka pesticida. Ove zahteve moguće je ispuniti samo u strogo kontrolisanoj proizvodnji.
,,Tradiconalna proizvodnja gubi profitabilnost, a samim tim, gubi značaj i smisao. Mladi poljoprivrednici su u prilici da osnivaju potpuno nove zasade sa drugačijim sortimentom, biološkim osbinama i bez prisustva bolesti ,,– ocenio je Nebojša Momirović, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.
Iz tog razloga se moglo čuti da proizvođači malina treba da se okrenu proizvodnji maline za „svežu potrošnju“, jer je ona deficitarna. Cenu maline je teško predvideti zbog „problema koji su nastali zbog malina koje stoje u hladnjačama“. Prošlogodišnja cena se kretala od 500-600 dinara, mada sada izvestan broj malinara još uvek nije naplatio predatu malinu. Kada je u pitanju borovnica i tu je nekolicina ostala kratkih rukava ali je i generalno cena lani bila u padu. Treba svakako biti oprezan i sa domačim tržištem jer na ovu cenu malo je onih koji mogu redovno tokom sezone kupovati ovo voće koje sada sa dodatnim razlogom zovemo ,,crveno zlato.,,
Srbija je osamdesetih godina prošlog veka bila prvi proizvođač maline u svetu. Godišnje je proizvodila 116.000 tona. Najveći uvoznici srpske maline su SAD, Velika Britanija, Nemačka, Austrija i Francuska. Najveći svetski potrošači maline su Nemačka i Francuska. U proseku, svaki njihov stanovnik godišnje pojede 10 kilograma ovog voća.
Proizvodnja maline raste i u svetu iz godine u godinu. Godišnji izvoz maline u periodu od 2010. do 2013. godine bila je oko 240 miliona dolara, odnosno oko 85.000 tona izvezenih malina godišnje.Izvoz 2014. i 2016. godine je bio oko 277 miliona dolara (oko 100.000 tona), a rekordnih 309 miliona dolara vredan izvoz naša zemlja je dostigla u 2015. godini, kada je širom sveta poslato skoro 130.000 tona maline.
U 2021. izvezeno je maline u vrednosti od 290 miliona evra, što predstavlja značajan skok u odnosu na 2019. kada je izvoz imao vrednost od 215 miliona. Malina se iz Srbije najviše izvozi u Francusku, Veliku Britaniju, Nemačku, Belgiju, Holandiju i Italiju. Prethodnih meseci se često moglo čuti kako je opao izvoz maline zbog pandemije korone i ukrajinske krize.
Izvozna cena borovnice varira kod nas od 5,5 do 6,5 evra, zavisno od godine. Zvuči mnogo, u odnosu na druge voće, pa i čuvenu srpsku malinu, ali još je veoma daleko od evropskih cena. U Italiji cena na veliko španske čileanske borovnice je ove godine između 13,5 i 15 evra za kilogram, iznosi specijalizovani globalni portal za voće i povrće, freshplaza.com.U Kini, koja je praktično još neotkriveno tržište za svetsku borovnicu, cena je još veća. Tamo se pola kilograma plaća od devet do 10,5 evra. A Kinezima treba godišnje 750.000 tona borovnice iz uvoza.
Prilika je tu, jer sveži plodovi borovnice su deficitarni na evropskom tržištu u periodu od juna do sredine jula, a klima u Srbiji pogoduje njenom zrenju baš tada. Problem je kvalitet, a do njega, upozoravaju stručnjaci, se teško dolazi individualno.Zbog toga u zemljama koje su veliki proizvođači borovnice postoje zadruge ili kooperative sa velikim brojem članova. Ne samo zbog ujednačenog kvaliteta, već i potrebe da se primenjuju i garantuju svetski standardi, od evropskog Global Gap do britanskog BRC i drugih, koji su preduslov za plasman na EU tržište.
Ujednačavanje kvaliteta znači i izbor tehnologije, jer sada se u Srbiji borovnica gaji u zemlji, na otvorenom ali i u saksijama i vrećama.A što se tržišta tiče, ono će tek rasti jer u Kini je prosečna potrošnja po glavi stanovnika tek 3,7 grama, a u Evropi 200 do 300 grama (u Velikoj Britaniji 0,8 kilograma). Severnoamerikanci troše mnogo više, u SAD do 1,5 kilograma, a u Kanadi čak do 3,5 kilograma po čoveku godišnje.
Treba obratiti pažnju i na drugo voće, pre svega na kupinu. Ona nema tako visoku cenu i popularnost kao srpska malina, ali uz dobru obradu može doneti solidne prihode.Prinos kupina je 25-40 tona po hektaru u zavisnosti od vrste i ozbiljnosti pristupa – voda, vodotopiva đubriva. Kupinu je najbolje saditi u jesen, ali ako ima vode, može bez problema i prolećna sadnja. Premium kupina prošle godine je plaćana od 200-300 dinara.
Kako god, sezona tek kreće ali i problemi u ovoj oblasti. Nauka, na žalost u resor tržišta ne ulazi niti može da utiče, tako da skup možemo sa te strane oceniti odličnom ocenom. Sve drugo biće i ovoga puta tema za razmišljanje. S.C.