Svetom arhijerejskom liturgijom, svečanom litijom ulicama grada, kao i osveštavanjem „zapisa“ kod Duhovnog centra „Sveti vladika Nikolaj Velimirović“ za koji se veruje da je zaštnik grada, Kraljevčani su ovog vikenda proslavili Svetu Trojicu, jedan od najvećih hrišćanskih praznika, hramovnu slavu istoimene Saborne crkve u Kraljevu i – slavu svoga grada.
Grad Kraljevo i Crkva Svete Trojice proslavili slavu: svečana litija prošla gradskim ulicama
U navečerje praznika Silaska Svetog Duha na apostole, Pedesetnicu, Trojicu, večernjom službom i slavskom litijom, grad Kraljevo i Crkvena opština pri Hramu Svete Trojice započeli su proslavu svoje slave, u spomen na veliki praznik, koji predstavlja rođendan hrišćanske Crkve.
Praveći simboličan krug ulicama grada kako bi ga zaštitila od svake nesreće, litija je zastala kod Duhovnog centra „Vladika Nikolaj Velimirović“, gde je osveštan zapis – zaštitnik grada. Upućena je molitva da Gospod Bog spasi grad i žitelje njegove, preosveštenog episkopa Justina, „molitva za blagoverni, hristoljubivi i pravoslavni rod naš, njegovu moć, pobedu, održanje, mir, zdravlje, spasenje, i da mu Gospod Bog naročito da napredak i potporu u svemu i da pokori pod njegove noge svakog neprijatelja i protivnika“.
Litija je potom zastala na Trgu srpskih ratnika, kod Spomenika srpskim ratnicima palim za slobodu otadžbine 1912-1918, gde je čitana molitva za „sluge Božje, vojskovođe, vojnike, koji život svoj položiše na braniku otadžbine, za krst časni i slobodu zlatnu“ u svim bitkama i ratovima, sve do naših dana.
Kod zgrade Gradske uprave, upućena je molitva „za sve žitelje grada, za gradonačelnika i saradnike, za milost, život, mir, zdravlje i spasenje njihovo“.
Po povratku u portu Hrama Svete Trojice, sagrađenog 1824. godine na mestu na kome je, prema narodnom predanju, knez Miloš Obrenović noćio uoči boja i u snu obećao Bogu da će, ako pobedi Turke i srpski narod oslobodi ropstva, na tom mestu sagraditi crkvu, nakon blagosiljanja petohlebnice, vernom narodu je besedio arhijerejski zamenik protojerej-stavrofor Ljubinko Kostić.
„Molimo se da sveblagi Gospod nispošlje svu punoću blagodati Duha Svetoga na sve nas, na naš grad, sve naše ljude, i da svako sa tom punoćom blagodati u svom pozivu učini najbolje, najviše i najlepše što može za naš grad, narod, celu državu. Potrudimo se da svako od nas ispuni zadatak na poslu na kome se nalazi i osetićemo kako se snaga i sila Duha Svetoga izliva na sve nas, ostaje sa svima nama, krepi nas i snaži u svim životnim i poslovnim naporima“, rekao je otac Ljubinko poželevši srećno i blagosloveno naveče.
U večeri uoči praznika, gradonačelnik Kraljeva dr Predrag Terzić je sveštenstvu Hrama Svete Trojice i sugrađanima čestitao slavu, podsetivši na to da je, uz obeležavanje Imendana i Kraljevdana, gradska slava jedan od veoma značajnih praznika našeg grada.
„Večeras smo zajedno sa Vojskom, Policijom, predstavnicima svih institucija grada Kraljeva, ali na prvom mestu sa našim sugrađanima, prošli gradskim ulicama, a ja pozivam Kraljevčane da na slavu grada Kraljeva dođu u Crkvu Svete Trojice kako bismo svi zajedno prisustvovali liturgiji“, rekao je gradonačelnik istakavši da zajedništvo, koje su naši sugrađani pokazali u teškim trenucima za nama, i u doba slavlja treba da nas krasi.
Protonamesnik Aleksandar Jevtić je podsetio na to da se praznik Silaska Svetog Duha na apostole nalazi u ciklusu od 50 dana nakon Vaskrsenja i da deset dana između Vaznesenja i Pedesetnice podsećaju na neizvesnost apostola koji su čekali da Gospod ispuni obećanje i pošalje im Duha Svetoga. Naime, posle Hristovog vaznesenja učenici su ostali u Jerusalimu i, u jednoj sobi na Sionu, često se okupljali i zajedno molili Bogu očekujući obećanog Utešitelja, Duha Svetoga, koji od Oca ishodi. Bili su zajedno na Pedesetnicu, kad je huka ispunila kuću i pokazali se ognjeni jezici koji su se spustili na njih. Izašavši na krov kuće, progovorili su i propovedali okupljenom narodu jezicima koje do tada nisu znali, tako da su ih svi okupljeni, i Jevreji i inoverni, razumeli. Tri hiljade ljudi na ovaj dan poverovalo je propovedi apostola i krstilo se. Ovaj dan se smatra danom rođenja Crkve Hristove.
„Večernja služba i litija već prerastaju u tradiciju u Kraljevu, a moglo bi se reći da litije projavljuju kosmički karakter. Zato bi naši sugrađani, kao i meštani drugih gradova, kada su u njihovim mestima slave, trebalo da znaju važnost hramovne slave kako bi naš duhovni život imao osnov da nosi druge neizvesnosti života. Duh Sveti koji silazi na Crkvu upravo je duhovna potpora“, rekao je protonamesnik čestitajući slavu sugrađanima i poželevši da se što češće i u što većem broju viđamo u hramovima.
Svetu arhijerejsku liturgiju u Hramu Svete Trojice, na dan praznika, uz sasluženje sveštenstva i monaštva Eparhije žičke, služio je Njegovo preosveštenstvo episkop žički Justin. Vladika je besedio o značaju praznika kojem je posvećen Hram Svete Trojice.
„Danas nas je Duh Sveti sabrao u ovaj hram, da se obučemo u silu sa visine, jer svi smo prilikom krštenja i miropomazanja primili Duha Božjeg. U ovom svetu je teško opstati i biti čovek, udaljavali smo se mnogo puta od Gospoda Boga. Danas je dan kada ištemo Duha Utešitelja, Duha Istine, Duha Mudrosti, da nas podrži, da nas osnaži, da nam da oružje kroz Svete Tajne u Crkvi Božjoj, koje su koristili svetitelji Božji, koji su njime zadobili svetost, spasli se. Svako ko se spasao od greha, smrti i đavola, tamo je gde su sveti, a ako smo tamo gde su sveti, onda smo i mi sveti“, poručio je vladika Justin naglasivši da Duh Sveti čini ono što je na korist i spasenje naše i poručivši:
„Neka Gospod Bog Otac, Bog Sin i Bog Duh Sveti, Trojica nerazdeljiva, jednosušna, bude sa svima nama, da nas vodi i rukovodi i da nam pomogne da u ovom uzburkanom svetu nađemo mir i pokoj dušama našim, da nam da razum, premudrost, smirenje, ljubav, trpljenje i sve božanske vrline. Gospod mira i utehe neka je sa svima vama.“
Episkop Justin je činom protonamesnika odlikovao jereja Miroljuba Popadića, a đakona Milutina Baltića činom protođakona. Bratstvo Hrama Svete Trojice darivalo je krst blaženopočivšeg patrijarha Pavla sugrađaninu Obradu Lazoviću – za nesebičan trud koji godinama čini u starom kraljevačkom hramu.