Agrotehnika je jedan od najvažnijih faktora za uspešnu proizvodnju, jer ima ulogu da omogući nesmetani rast i razviće gajenim biljkama, kao i da umanji negativne uticaje klimatskih činilaca na biljke. U najvažnije agrotehničke mere koje se obavljaju pred setvu strnih žita spadaju plodored (predusev), osnovno đubrenje, izbor sorte i osnovna obrada i predsetvena priprema zemljišta.
Za strna žita odgovarajući predusevi, osim strnih žita, su svi oni čije se ubiranje završava najkasnije tokom treće dekade septembra meseca.
Osnovno đubrenje izvodi se pre osnovne obrade zemljišta. Celokupna količina fosfora, kalijuma i 1/3 azota se unose pod osnovnu obradu. Količine đubriva određuju se isključivo na osnovu kontrole plodnosti zemljišta.
Oranje (na dubini 20-25 cm) radi se isključivo nakon osnovnog đubrenja u cilju njihovog unošenja na dubinu oranja. U sušnijim regionima i na parcelama sa manjom količinom žetvenih ostataka prednost bi trebalo dati tanjiračama, razrivačima i drugim oruđima. Predsetvena priprema radi se u dva prohoda. Prva priprema se vrši nakon oranja, a druga neposredno pred setvu, na dubini od 6 do 8 cm, kako bi se omogućila setva na dubini od 4 do 5 cm.
Vreme diktira posao na njivi, ističe dr Vladimir Aćin iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju. Kiša,koja je padala u okolini Novog Sada i Sombora pokvasila je površinski sloj zemlje, pa je ratarima olakšala obavljanje predsetvene pripreme. Međutim, ratari su otpočeli predsetvene pripreme i u mestima gde prethodnih dana nije padala kiša. Najvažnije je da se poseje deklarisano seme, uradi analiza zemljlišta i naspram količine hraniva odrede doze mineralnih đubriva, ističe dr Aćin.
Setvom deklarisanog semena poljoprivredni proizvođači obezbeđuju bolje nicanje useva, zdrav usev u prvim fazama razvoja i time omogućavaju veće prinose. U okviru NS seme sortimenta, za predstojeću setvu u ponudi su sorte pšenice, ječma i tritikalea.
Tritikale sejati do 20. oktobra
Tritikale je žitarica nastala ukrštanjem raži i obične pšenice ili duruma i obične pšenice. Ovaj sitnozrni hibrid poslednjih godina se uzgaja na nešto manjim površinama nego pre desetak godina.Značaj: niža proizvodna ulaganja, koristi se za ishranu stoke a u novije vreme i za ishranu ljudi, resurs za biodizel i zelenišno đubrenje.
Ovo je vrsta koja sa aspekta robusnosti svoje stabljike može da se dobro izbori protiv korova, može postići prinose gotovo kao i pšenica, sa agrotehnikom koja bar 20% ima niža ulaganja od pšenice, Zahvaljujući visokoj stabljici i vrlo gustom sklopu biljaka u kombinaciji sa nekom od leguminoza poput stočnog graška ili grahorice može se iskoristii i za silažu kao pogodan materijal za zelenišno đubrenje.
Male nepogodnosti prilikom žetve, nemogućnost da se kvalitetno požanje, nedovoljno iskustvo kombajnera za pripremu kombajna za žetvu ove vrste te veliki rastur donjih delova klasova, žurba da se što pre požanje, jesu razlozi zbog kojih je tritikale sve manje zastupljen na parcelama proizvođača.
Pored brojnih navedenih prednosti, agrotehnički značaj, značaj u ishrani stoke, zrno tritikalea može da se upotrebljava u izvesnom udelu za spravljanje hleba u ljudskoj ishrani, a zahvaljujući svom aminokiselinskom sastavu dobra je hrana za koke nosilje kao i za ostale domaće životinje. U novije vreme zahvaljujući robusnosti svog stabla može se koristiti i za proizvodnju biodizela.
Ipak se može zaključiti da je prisutno nepravedno smanjenje površina pod ovom kulturom. Ukoliko su nam parcele dosta zakorovljene, ukoliko su slabijeg kvaliteta, tritikale u tim slučajevima treba da ima prednost.
Tehnologija gajenja tritikalea
Upravo smo na početku optimalnoog roka setve tritikalea. Optimalni rok setve tritikalea je od 25.9-20.10.podseća Stanković. Tritikale nastao ukrštanjem raži i obične pšenice tolerantniji je na niske temperature u odnosu na tritikale nastao ukrštanjem durum i obične pšenice. Zbog nešto duže vegetacije u odnosu na ostala strna žita, trebalo bi ga nešto ranije posejati u odnosu na pšenicu.
Tritikale prvi započne da cveta a poslednji završi. Ima dobrih iskustava i sa setvom tritikalea u decembru, ali svako udaljavanje od roka setve znači smanjenje prinosa u manjem ili većem obimu.
Mnogi proizvođači zbog veće osetljivosti pšenica na bolesti usled setve u ranijem optimalnom roku setve, pomeraju rokove setve za novembar. To sigurno može uticati na smanjenje prinosa pšenice u manjem ili većem obimu. Klimatske prilike su se u poslednje vreme promenile pa često i nemamo povoljne agroekološke uslove u optimalnom roku setve. Stoga je i novembarska setva koja je najčešća na ovim prostorima i opravdana.
Optimalna norma setve tritikalea, u zavisnosti od vremena setve i kvaliteta predsetvene pripreme zemljišta je 250-270 kg/ha semena. Posle setve je vrlo bitna agrotehnička mera je mera valjanja kojom bi trebalo da se obezbede povoljni uslovi za ujednačeno, brže i kvalitetnije nicanje useva tritikalea. Ovom merom bi sačuvali postojeću zemljišnu vlagu, seme stavili na ujednačenu dubinu setve, istisnuli suvišan vazduh i time obezbedili idealnije uslove za ujednačeno nicanje.
Preporuka je, dodaje agronom Stanković, da se sa osnovnom obradom zemljišta za tritikale nezavisno od rezultata agrohemijske analize zemljišta unese oko 80 kg/ha fosfora i oko 60 kg/ha kalijuma. Deo azota, bar 30% uneti sa predsetvenom pripremom zemljišta ili u obliku NPK đubriva sa osnovnom obradom zemljišta, a preostali deo azota u prolećnoj prihrani useva tritikalea.
Zbog vrlo visoke stabljike i mogućnosti poleganja treba smanjiti dozu azota u odnosu na pšenicu na oko 90-100 kg/ha. Prilikom primene azota treba uzeti u obzir i predkulturu, đubrenje predkulture ili eventualna primena stajnjaka. Ukoliko je primenjen stajnjak pod predkulturu tritikaleu, ukoliko je sejana neka vrsta leguminoze poput lucerke, crvene deteline ili stočnog graška, treba smanjiti preporučenu količinu azota bar za 20%.
Na tržištu se danas mogu naći različite sorte ove žitarice podjednako dobrih prinosa i kvaliteta. Najbitnije je ipak odraditi kvalitetnu agrotehniku i onda će svaka sorta dati dobre rezultate prinosa. Kvalitetna osnovna obrada zemljišta, predsetvena priprema i setva, setva u optimalnom roku ili bar u optimalnim uslovima setve, adekvatna i pravovremena prihrana azotom, uslovi su koje treba ispuniti da bi sorta ispoljila svoj genetski potencijal rodnosti.
Naravno da treba slušati struku, međutim već godinama unazad u praksi je primena neštoo drugačija. Kiše koje će natopiti oranice Srbije su dobro došle, ali ne bi ilo poželjno da se zadrže do optimalnog roka setve, posebno zbog određenih mera agrotehnike. U svakom slučaju na promenu klime teško da možemo uticati.
Za sve stručne savete poljoprivredni proizvođači mogu da se obrate stručnjacima iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju. S.C.