U četvrtak, 2. februara svečano je zatvoreno 57. Savetovanje agronoma i poljoprivrednika Srbije i 3. Savetovanje agronoma Srbije i Republike Srbije.
Prof. dr Dragana Latković, predsednica Upravnog odbora Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, u ime programskom i organizacionog odbora zahvalila se svim učesnicima i predavačima koji su dali doprinos ovogodišnjem Savetovanju.
Prema rečima prof. dr Latković, Savetovanju je prisustvovalo oko 1250 učesnika na 30 predavanja i 3 panel diskusije, razmatrajući aktuelene teme iz oblasti poljoprivrede i poljoprivredne nauke. Poslednja nedelja januara i prva nedelja februara Zlatibor je i ove godine bio centar poljoprivrede Republike Srbije i Republike Srpske.
Treći, a ujedno i poslednji dan 56. Savetovanja agronoma i poljoprivrednika Srbije i 2. Savetovanja agronoma Srbije i Republike Srpske započeo je predavanjima na temu “Iskustva poljoprivrede iz Republike Srpske”.
Prvo predavanje održao je dr Miloš Nožinić na temu „Kvalitet lana i lanenog ulja“. Dr Nožinić je istako da svi delovi lana, kako sastojci semenke tako i lanena vlakna, imaju pozitivne efekte na ljudsko zdravlje. Značaj lana se ogleda kroz laneno ulje, a biljka lana sadrži 30-40% , a hladnim postupkom se može izdvojiti 20-25% ulja, a ono predstavlja važan izvor omega 3 masne kiseline, koje deluju na razređivanje krvi, te pomažu osoba koje imaju problema sa zgrušavanjem krvi i visokim pritiskom. Proteini lana sliči su sojinim proteinima, te predstavlja funkcionalnu komponentu u hrani.
Potom je master- viši asistent Đurađ Hajder održao predavanje na temu „Promovisanje pametnog upravljanja vodom u poljoprivredi u Bosni i Hercegovini- Smartwater projekat“ tokom kojeg je predstavio glavne ciljeve, kao i planirane i realizovane aktivnost ovog projekta.
Dr Zorica Nikolić, rukovodilac Laboratorije za ispitivanje semena bila je moderator predavanja na temu „Savremena biljna proizvodnja uz podršku laboratorija“, o kojoj smo imali prilike više da saznamo od dr Gordane Tamindžić i dr Snežane Jakšić.
Dr Gordana Tamindžić održala je prezentaciju na temu „Prajming semena-inovacija za poboljšanje klijavosti semena“ i istakla da tehnike prajminga semena polako osvajaju tržišta zbog niza faktora koji su pozitivno uticali na krajnji rezultat proizvođača, kao što su smanjenje troškova gajenja usled naklijavanja na nižim tempertaurama, značajno smanjenje vremena klijanja kod kultura koje sporo klijaju, što rezultira u mogućnosti dobijanja još jednog dodatnog useva u staklenicima tokom jedne vegetacione sezone, a to sve donosi ogromnu vrednost proizvođaču.
Dr Snežana Jakšić govorila je o podršci laboratorije za dostizanje maksimalnih i stabilnih prinosa. Dr Jakšić istakla je da se u Institutu mogu uraditi fizička i hemijska ispitivanja zemljišta, ispitivanje fizičkih i hemijskih svojstava vode za navodnjavanje, ispitivanje fizičkih i hemijskih svojstava biljnog materijala, kao i ispitivanje fizičkih i hemijskih svojstava sredstava za ishranu bilja i opleminjivača zemljišta.
Na poslednjoj panel diskusiji na ovogodišnjem Savetovanju saznali smo više o upotrebi biljnih đubriva i pesticida sa smanjenim uticajem na okolinu. Učesnici panel diskusije bili su dr Miloš Nožinić, dr Vojin Đukić iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, prof. dr Snežana Đorđević iz kompanije Agrounik i Ignjat Jurišić, poljoprivredni proizvođač. Moderator panel diskusije bio je Slaviša Dabižljević, a stručna porota prof. dr Radivoje Jevtić.
Drugi dan 57. Savetovanja agronoma i poljoprivrednika Srbije i 3. Savetovanja agronoma Srbije i Republike Srpske počeo je predavanjima o kukuruzu, čiji je moderator bila dr Božana Purar, rukovodilac Odeljenja za kukuruz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju. O održivoj proizvodnji kukuruza u promeljivim uslovima klime i tržišta govorili su stručnjaci iz Instituta, dr Goran Malidža, dr Filip Franeta i dr Goran Bekavac.
Dr Malidža govorio je o izazovima u suzbijanju korova i tome da su herbicidi zauzimaju dominantnu poziciju na tržištu po utrošenim količinama i površinama, ali da oslanjanje isključivo ili pretežno na herbicide nije održivo. Izbor polja, obrada zemljišta i setva su važne mere u suzbijanju korova.
Od dr Franete čuli smo više o najčešćim zemljišnim štetočinama kukuruza, među koje spadaju žičari, kukuruna zlatica, grčice i podgrizajuće sovice, kao i načinima suzbijanja zemljišnih štetočina.
Među najefikasnije metode suzbijanja zemljišnih štetočina spadaju deponovanje granulata u trake, tretman semena (upotreba manje količine aktivne materije) i odabir hibrida (korišćenje semena sa dobrom energijom klijanja i setva hibrida koje odlikuje ubrzani početni porast).
Dr Bekavac je istakao da je ove godine bila blaža u centralnim i južnim delovima Srbije, dok je u Vojvodini bila izuzetno teška. Kako to ne bi uticalo na rod kukuruza, dr Bekavac preporučuje poljoprivrednim proizvođačima da biraju hibride otporne na sušu, među kojima su NS 3022, NS 4006, NS 4000 i NS 6000. Što se tiče preporuku sortimenta za predstojeću setvu od ultra hibrida su NS 444 Ultra, NS 640 Ultra i NS 5041 Ultra, za sušne rejone NS 3022, NS NS 3023 i NS 4006, za maksimalan prinos NS 4000, NS 6000 i NS 6030, za kvalitet zrna NS 4006, NS 5041 Ultra i NS 5051.
Potom su usledile teme vezane za leguminoze, koje predstavljaju izvor proteina na dohvat ruke, uz moderatora dr Vuka Đorđevića, rukovodioca Odeljenja za leguminoze.
O značaju legumioza u ljudskoj ishrani saznali smo od dipl. inž-master Ane Uhlarik, koja je istakla da su proteini neophodni činioci ljudske ishrane i da je minimalan dnevni unos 0,5 g/kg telesne mase. Među najzastupljenijim leguminoza koje se koriste u ljudskoj ishrani su soja, gračak, lucerka i crvena detelina.
O značaju i ulozi leguminoza u ishrani domaćih životinja imali smo prilike da saznamo od dr Snežane Katanski, koja je istakla da je pod sojom i krmnim biljem 17,8% površina u odnosu na ukupnih površina oranica i bašta u Srbiji.
O mestu leguminoza u održivim sistemima proizvodnje imali smo prilike da saznamo od dipl. inž-master Marjane Vasiljević, koja je istakla da su leguminoze servisni usevi čijom proizvodnjom možemo da poboljšamo resurse za poljoprivrednu proizvodnju.
Uz moderatora dr Sandru Cvejić, rukovodioca Odeljenja za suncokret, započeta su predavanja o suncokretu. O novinama u tehnologiji gajenja i NS seme sortimentu suncokreta više su rekli stručnjaci sa Odeljenja za suncokret, dipl. inž-master Brankica Babec, dr Nada Hladni i dipl. inž-master Miloš Krstić.
Da je suncokret u 2022. godini širom Srbije posejan na preko 275.000 ha, a da je prosečan prinos bio oko 2,7 t/ha kao i održivim tehnologijama gajenja suncokreta u uslovima klimatskih promena, vremenskim (ne) prilikama u toku 2022. godine saznali smo od dipl. inž-master Brankice Babec.
O procesu stvranja i plasmanu NS seme konzumnih hibrida suncokreta čuli smo od dr Nade Hladni, koja je istakla da je Srbija jedna od vodećih zemalja na Balkanu u proizvodnji i oplemenjivanju visokroteinskog konzumnog suncokreta. Površine pod visokoproteinskim suncokretom u Srbiji zauzimaju oko 10% od ukupnih površina pod suncokretom.
O NS seme hibridima suncokreta kao garanciji uspešne proizvodnje za buduće generacije govorio je dipl. inž-master Miloš Krstić, predstavivši rezultate NS seme hibrida suncokreta tokom 2022. godine kao i sortiment za predstojeću setvu.
Nakon prezentacija o kukuruzu, leguminozama i suncokretu održano je predavanje po pozivu, čiji je modretor bio dr Ivica Đalović. Predavanje je održao, putem video prezentacije, prof. dr Rajeev K. Varshney sa Murdoch Univerziteta iz Australije na temu “Genomics for Sustainable Agriculture and Global Food Security“.
Potom je usledila panel diskusija na temu „Nauka u službi poljoprivrede- inovacije u biljnoj proizvodnji“, čiji je moderator bio Stevan Davidović. Učesnici panel diskusije bili su prof. dr Ana Marjanović Jeromela, pomoćnik direktora za naučnoistraživačke poslove Instituta, prof. dr Ankica Kondić-Špika, rukovodilac Laboratorije za biotehnologiju, dr Vuk Đorđević, rukovodilac Odeljenja za leguminoze, prof. dr Radivoje Jevtić sa Odeljenja za strna žita i prof. dr Dragana Miladinović iz Laboratorije za biotehnologiju. Teme o kojima su diskutovali učesnici se odnose na smanjenje rizika od ekstremnih vremenskih uslova u poljoprivrednoj proizvodnji, mestu organske proizvodnje u Srbiji, digitalnim tehnologijama kao podršci tranzicije poljoprivrede, manje gajenim biljnim vrstama u cilju povećanja biodiverziteta, kao i kapacitetu marginalnih zemljišta za povećanje poljoprivredne proizvodnje.
Poslednja u nizu predavanja drugog dana Savetovanja odnosila su se na teme o strnim žitima, povrtarskim i alternativnim biljnim vrstama, čiji je moderator bio dr Milan Mirosavljević.
Dr Bojan Jocković održao je prezentaciju na temu „Sorta i tehnologija kao preduslov visokih i stabilnih prinosa“ i istakao da površine pod pšenicom iz godine u godinu se povećavaju, predstavivši uspeh novosadskih sorti strnih žita posejanih širom naše zemlje.
Dr Vladimir Aćin je održao prezentaciju na temu „Tehnologija gajenja kao preduslov visokih i stabilnih prinosa“. Kako je globalno gledano, 2022. godina bila peta najtoplija u istoriji merenja potrebno je sprovesti mere adaptacije i ublažavanja negativnih efekata klimatskih promena, a neke od njih su pomeranje rokova setve ka sredini ili kraju oktobra, ulazak ozimih žita u fazu bokorenja do zime.
O novim problemima koji stvaraju nove izazove u povrtarskoj proizvodnji saznali smo od dipl. inž- master Slobodana Vlajića sa Odeljenja za povrtarske i alternativne biljne vrste, koji je istakao da su upotreba deklarisanog semena, izbor tolerantnog sortimenta, plodeored izbalansirana ishrana i odgovarajuće hemijske mere ključni faktori uspešne proizvodnje.
O sirkovima kao adekvatnom odgovoru na nepovoljne uslove sredine čuli smo od dr Vladimira Sikore sa Odeljenja za povrtarske i alternativne biljne vrste. Dr Sikora predstavio je upotrebnu vrednost sirkova, agronomske forme, tehnologiju proizvodnje sirka za zrno, kao i NS seme sortiment sirka.
Prvi dan 57. Savetovanja agronoma i poljoprivrednika Srbije
Program 57. Savetovanja agronoma i poljoprivrednika Srbije i 3. Savetovanje agronoma Srbije i R. Srpske započet je predavanjima po pozivu, počevši sa prezentacijom prof. dr Jegora Miladinovića, direktora Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, na temu „Institut od nacionalnog značaja: Generator srpske nauke“.
Prof. dr Miladinović istakao je da je Institut za ratarstvo i povrtarstvo osonovan 1938. godine a da je 2018. godine dobio status Instituta od nacionalnog značaja, postavši tako najveći Institut od nacionalnog značaja u jugoistočnoj Evropi, sa 512 zaposlenih, od kojih je 92 naučna radnika.
Institut za ratarstvo i povrtarstvo ima kako naučnu, tako i komercijalnu sardanju sa celim svetom, jer ima 1500 priznatih sorti i hibrida u preko 30 zemalja širom sveta.
Prezentaciju na temu „Podrška inovacijama u sektoru poljoprivrede i hrane kroz implementaciju strategije pametne specijalizacije“ održao je prof. dr Viktor Nedović i istakao važnost uvođenja inovacija u sektoru poljoprivrede.
Prof. dr Nedović predstavio je strategiju pametne specijalizacije, kao i akcioni plan, proces razvoja strategije i prioritetne oblasti.
Poslednje u nizu predavanje po pozivu održao je prof. dr Miljan Cvetković na temu „Primena modernih tehnologija u poljoprivredi“ i istakao da primena modernih tehnologija u poljoprivredi daje veću pouzdanost, preciznost, visoku efikasnost, kao i ekonomičnost i da je njena primena veoma bitan faktor uspešne proizvodnje.
U popodnevnim časovima održana je panel diskusija na temu „Analiza tržišta žitarica i uljarica u 2022. i šta nas očekuje u 2023“ čiji je moderator bio Čedomir Keco, a stručna porota Branislav Gulan.
Učesnici panel diskusije bili su Sunčica Savović u ime kompanije Žita Srbije, Aleksandar Bogunović ispred Privredne komore Srbije i poljoprivredni proizvođači Zoran Lambeta i Saša Filipović.
U toku trajanja diskusije učesnici diskusije izneli su podatke o proizvodnji žitarica u toku prošle godine, stanju na tržištu, izneli pretpostavke za narednu godinu i diskutovali o alatima za tržišnu sigurnost u prodaji.
Video zapis svih predavanja, kao i panel diskusije možete pogledati na https://saps.nsseme.com/ucesnici/.
Sa željom za rodnom godinom, visokim prinosima i nadom u bolja vremena, ostanite zdravi do narednog Savetovanja.