Prema podacima Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija, oko 90 odsto globalne proizvodnje hrane se oslanja na upotrebu pesticida, koji se koriste za kontrolu štetočina i bolesti koje mogu oštetiti useve i smanjiti prinose.
Novi izveštaji otkrivaju alarmantne nivoe pesticida koji se koriste u poljoprivredi, izazivajući zabrinutost zbog potencijalnog uticaja na zdravlje ljudi i životnu sredinu. Izveštaj, koji su objavile Mreža za akciju pesticida (PAN) i Međunarodna mreža za eliminaciju POPs, analizirao je podatke iz 87 zemalja i otkrio da se svake godine koristi više od četiri miliona tona pesticida, sa najvišim nivoima zabeleženim u Aziji i Latinskoj Americi.
Prema izveštaju, pesticidi koji se najčešće koriste su organofosfati, koji su visoko toksični i mogu izazvati akutne i hronične zdravstvene efekte, uključujući rak, neurotoksičnost i razvojne poremećaje. Drugi često korišćeni pesticidi uključuju glifosat, herbicid koji je povezan sa rakom i poremećajem ekosistema, i neonikotinoide, klasu insekticida koji mogu da naškode pčelama i drugim oprašivačima.
Izveštaj je takođe istakao široku upotrebu zabranjenih i veoma opasnih pesticida, koji predstavljaju značajan rizik po zdravlje ljudi i životnu sredinu. Na primer, u nekim zemljama je i dalje dozvoljena upotreba parakvata, veoma toksičnog herbicida koji može da izazove fatalna oštećenja pluća, uprkos tome što je zabranjena u više od 40 zemalja. Pored toga, u izveštaju se navodi da se mnogi pesticidi koriste na načine koji nisu bezbedni ili efikasni, kao što je primena u prevelikim količinama ili prskanje u uslovima vetra ili kiše.
Autori izveštaja su pozvali na hitnu akciju kako bi se smanjila upotreba pesticida u poljoprivredi i promovisale bezbednije i održivije alternative. Preporučili su pomak ka agroekološkim pristupima koji daju prioritet biodiverzitetu, zdravlju zemljišta i učešću zajednice, kao i usvajanje integrisanih strategija upravljanja štetočinama koje se oslanjaju na kombinaciju kulturnih, bioloških i hemijskih metoda.
Izveštaj je takođe pozvao vlade da ojačaju svoje regulatorne okvire za pesticide, uključujući zabranu veoma opasnih i postojanih pesticida, poboljšanje obeležavanja i bezbednosnih informacija za korisnike i pružanje podrške poljoprivrednicima da pređu na održivije prakse.
Večito za i protiv
Upotreba pesticida u poljoprivredi je kontroverzno pitanje decenijama, jer nosi i koristi i rizike za proizvodnju hrane, zdravlje ljudi i životnu sredinu.
S jedne strane, pesticidi su zaslužni za povećanje poljoprivredne produktivnosti, smanjenje rasipanja hrane i poboljšanje sigurnosti hrane u mnogim delovima sveta. Na primer, u zemljama u razvoju, upotreba pesticida je pomogla u kontroli štetočina insekata koji mogu da unište čitave useve, kao što je manioka brašnara u Africi i smeđa biljka u Aziji. Pesticidi su takođe omogućili poljoprivrednicima da uzgajaju više hrane na manje zemlje, što je ključno za ishranu rastuće globalne populacije.
S druge strane, upotreba pesticida je takođe povezana sa nizom negativnih uticaja na zdravlje ljudi i životnu sredinu. Pesticidi mogu kontaminirati zemljište, vodu i vazduh, a mogu i naškoditi neciljanim vrstama kao što su oprašivači, ptice i ribe. Izloženost pesticidima je povezana sa nizom zdravstvenih problema, uključujući rak, neurološke poremećaje i reproduktivne probleme, posebno među poljoprivrednicima i ruralnim zajednicama.
Štaviše, prekomerna ili zloupotreba pesticida može dovesti do razvoja štetočina otpornih na pesticide, što može postati veliki problem za farmere i zahteva upotrebu još toksičnijih hemikalija. Oslanjanje na pesticide takođe može potkopati prirodni biodiverzitet i otpornost agroekosistema, što ih može učiniti ranjivijim na štetočine, bolesti i klimatske promene.
Stoga, korišćenje pesticida u poljoprivredi treba pažljivo upravljati i regulisati kako bi se osiguralo da se koriste bezbedno i odgovorno. Ovo uključuje mere kao što su odgovarajuća obuka i edukacija za farmere, korišćenje integrisanih strategija upravljanja štetočinama koje minimiziraju upotrebu pesticida i razvoj sigurnijih i održivijih alternativa hemijskim pesticidima. S. Kuprešanin