U godinama kada su klimatski uslovi povoljni za prenamnožavanje poljskih glodara, štete od njih mogu da budu veoma velike. Najčešće su u ratarskoj proizvodnji, ali i u povrtarskoj, kao i u voćarstvu. Naročito su česte voluharice, koje su aktivne tokom čitave godine. Najveća brojnost poljske voluharice se zadržava na parcelama na kojima su nakon lucerke zasejana strna žita, dok su najopasnije u rasadnicima, gde, usled nedostatka hrane uništavaju koren mladih sadnica.
U toku zime glodari se koncentrišu na strnim žitima, lucerištima, utrinama, u rasadnicima. U toku zime se formiraju tzv. inicijalne populacije iz kojih se razvijaju prve prolećne populacije. Ocena intenziteta napada se dobija prebrojavanjem aktivnih rupa. Prebrojavanje se vrši na 10 probnih površina od po 10 m2. Aktivne rupe se utvrđuju na taj način što se najpre sve rupe zatrpaju, a aktivne su one koje sutradan budu otvorene.
ocena brojnosti broj aktivnih rupa po ha
VRLO NISKA BROJNOST < 10
NISKA BROJNOST 10-500
SREDNJA BROJNOST 500-5.000
VISOKA BROJNOST 5.000-20.000
VRLO VISOKA BROJNOST 20.000-50.000
Ukoliko se brojnost oceni kao niska do srednja, neophodno je preduzeti adekvatne mere suzbijanja zimskih inicijalnih populacija.
Hemijske mere suzbijanja se uglavnom preduzimaju u neokopavinama (strna žita, lucerišta) i voćnjacima, i to primenom mamaka:
Cinkfosfid mamak – 5-10 g / aktivna rupa
Antikolin mamak – 10-15 g / aktivna rupa
Brodilon mamak – 10-20 g / aktivna rupa
Deo poljskih miševa seli se u koševe gde se smešta kukuruz. Pre nego što se uskladišti kukuruz, na dno koševa treba postaviti drvene klopke u koje mogu da uđu glodari. U klopke se postavljaju mamci. Ako se hrane navedenim preparatima, glodari će uginuti i neće oštetiti zrna kukuruza.
Kako su mamci jako otrovni za čoveka, domaće životinje, ptice i divljač, sa njima treba postupati veoma pažljivo i stručno. Mamci ne smeju doći u dodir sa decom, domaćim životinjama, prehrambenim i krmnim proizvodima. Takođe, ne smeju se postavljati golim rukama, već kašičicom ili nekim drugim pogodnim predmetom. Mamci za primenu u polju se ne smeju ostavljati na površini zemlje, tj aktivne rupe je neophodno zatrpati zemljom nakon postavljanja mamaka. Ne smeju se koristiti ako je zemljište izrazito vlažno zbog mogućnosti spiranja do podzemnih voda. Mamci za primenu u zatvorenom prostoru se postavljaju na tacne ili neke druge pogodne predmete. Po završetku akcije suzbijanja glodara, neophodno je ostatke mamaka i uginule glodare pokupiti, spaliti ili zakopati, vodeći računa o udaljenosti izvorišta pijaće vode.
Osim hemijskih tretmana, veoma važan segment borbe protiv glodara predstavlja i pravilna upotreba agrotehničkih mera. Na okopavinama, oranjem se razoravaju legla i kanali glodara i na taj način ometa njihov prelazak na neokopavine. Inače, poznato je da su to migratorne vrste i da se sele za hranom. Zatim treba blagovremeno odnositi letinu s njiva i sprečiti im dostupnost hrani. Branko Galović, dipl.inž.zaštite bilja