Domaća potrošnja procenjuje se na oko 200.000 tona godišnje, dok ostatak od oko 75.000 tona ide u izvoz, što Srbiju čini jednom od retkih zemalja u Evropi koja proizvodi više šećera nego što troši.Glavni izazov u proizvodnji šećera ove godine je klimatski. Rekordno visoke temperature i sušni periodi znatno su uticali na poljoprivrednike, posebno na one bez sistema za navodnjavanje. Ove godine navodnjavanje je postalo ključan faktor u očuvanju prinosa, a proizvođači i stručnjaci sve više ukazuju na potrebu za većim ulaganjima u ovu infrastrukturu.
Cena šećera na domaćem tržištu u 2024. godini je bila relativno stabilna, i sada iznosi od 104 do 114 dinara po kilogramu, ali se suočavala s pritiscima koji bi mogli dovesti do povećanja. Razlozi za to su višestruki.
Kao prvo, globalni rast cena energenata i inputa u poljoprivredi, kao što su đubriva i gorivo, povećavaju troškove proizvodnje. Osim toga, klimatski uslovi su otežali proizvodnju u mnogim evropskim zemljama, poput Hrvatske, gde se beleže dramatično niski prinosi, što bi moglo dovesti do rasta cena šećera na regionalnom tržištu. Da će i 2025. godina biti teška pokazli su upravo podaci od lane. Ako ovome dodamo i da je situacija u delatnosi proizvodnje šećera teška pokazuju i finansijski podaci. Od 13 firmi koje su registrovane za obavljanje delatnosti porizvodnje šećera u Srbiji, prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, čak pet kompanija su u procesu likvidacije ili stečaja.
Prema procenama Republičkog zavoda za statistiku, ove godine je zasađeno ukupno 34.382 hektara pod šećernom repom, a očekuje se proizvodnja od 1.806.349 tona, uz prosečan prinos od 52,5 tona po hektaru.
Iako je šećerna repa relativno dobro podnela sušne uslove, ukupna proizvodnja biće manja za 6,1 odsto u odnosu na prošlu godinu, dok je u poređenju sa desetogodišnjim prosekom zabeležen pad od 16,8 odsto.
“Problemi u prošlogodišnjoj proizvodnji uticali su na proizvođače da ove godine smanje površine pod šećernom repom, pa je tokom proleća ovom kulturom posejano manje površina u odnosu na višegodišnji prosek. Za razliku od većine prolećnih kultura koje je suša desetkovala, šećerna repa je bolje podnela i visoke temperature i nedostatak padavina. Uz to, ove godine nije bilo pojave gumoze, samim tim je i kvalitet znatno bolji od prethodnih nekoliko godina”, navodi se u novembarskoj analizi Ministarstva poljoprivrede, šumarsta i vodporivrede.
Kada je reč o proizvodnji šećera, od ovogodišnjeg roda očekuje se da će biti proizvedeno oko 262.000 tona šećera, što će zadovoljiti domaću tražnju za šećerom u iznosu od 250.000 tona, kao i izvoz preostalih slobodnih količina.
Na domaćem tržištu cena šećerne repe poznata je unapred, što proizvođačima omogućava sigurniju kalkulaciju troškova i očekivanih prihoda.
“Za ovogodišnji rod je iznosila 45 evra po toni ili 53 dinara po kilogramu, na šta su ostvarivani i bonusi i podsticaji na količinu, za seme i redovnu setvu. Dodatno, šećerna repa pokazala se stabilnijom u uslovima suše u poređenju sa sojom i kukuruzom, tako da bi u narednoj godini trebalo očekivati stabilizaciju površina pod šećernom repom i zaustavljanje njenog pada”, navodi se u izveštaju.
Uporkos padu berzanskih cena, izvozne cene domaćeg belog šećera tokom prethodne tržišne godine bile su na stabilnom nivou.
U oktobru 2024. izvozna cena iznosila je 616 evra po toni, dok je u septembru ove godine bila 624 evra po toni. Istovremeno, cena belog šećera na domaćem zabeležila je blagi pad.
Globalni suficit 7,4 miliona tona
Prema najnovijim procenama stručnjaka u jednoj od najvećih svetskih konsalting kompanija Czarnikow Group Ltd, koja se bavi analizom tržišta, u sezoni 2025/26 globalno tržište šećera očekuje suficit od 7,4 miliona tona, što je za 1,2 miliona tona više nego u prethodnom izveštaju.
Očekuje se da će proizvodnja dostići 185,3 miliona tona, dok će potrošnja pasti na 177,8 miliona tona. U sledećoj sezoni (2026/27) suficit bi mogao iznositi oko 4,4 miliona tona. Posebnu neizvesnost na svetskom tržištu izaziva situacija u Brazilu, najvećem svetskom proizvođaču šećera.
Brza ekspanzija proizvodnje etanola na bazi kukuruza u Brazilu ima neočekivani uticaj na nagli pad cena šećera. Kako prerađivači šećerne trske odustaju od proizvodnje biogoriva, oni preusmeravaju rekordni deo svoje žetve na šećer, podstičući tako pad globalne cene na najniži nivo u poslednje četiri godine. Od početka godine, kumulativna alokacija šećerne trske za etanol ostaje na 47,15 odsto, što je rekordno nisko, navodi se u analizi.