Mali hladnjačari, malinari i Ministarstvo poljoprivrede rešenje za deo neisplaćenog prošlogodišnjeg roda maline vide u subvencionisanim kreditima, koje država planira da obezbedi preko Banke Poštanske štedionice.
– Pre svega mislimo na mogućnost dobijanja subvencionisanih kredita od Poštanske štedionice. Oni bi trebalo da budu prema ustaljenoj šemi, to se razmatra kao mogućnost, u skladu sa bužetskim sredstvima Ministarstva poljoprivrede – rekao je na sastanku malinara i malih hladnjačara koji je održan u Arilju predstavnik Ministarstva poljoprivrede Nenad Dolovac.
Prema njegovim rečima, to ministarstvo i Vlada Srbije moraju da se maksimalno uključe u rešavanje aktuelnih problema u malinarstvu.
– Na sednici Vlade Srbije pokrenuli smo inicijativu da vidimo na koji način možemo da pomognemo u plasmanu maline iz prethodne sezone, kao i da vidimo kako da rešimo probleme iz prethodne godine – kazao je Dolovac.
Malinari i mali hladanjačari koji su okupljeni u to udruženje su inače održali još jedan sastanak, ovaj put u Arilju, sa ciljem da se reše aktuelni problemi u malinarstvu, a pre svega isplata prošlogodišnjeg roda malinarima po ugovorenim cenama.
– Sada treba da se doradi ta garantna šema, da se dođe do modela kako da se povuku ta sredstva, da se ona mogu usmeriti samo za hladnjače koje imaju malinu na lageru i ka onima koji nisu isplatili malinu, da se isplate proizvođači i dobavljači, to je sada najurgentnije – objašnjava Božo Joković iz Nacionalnog društva za voćarsku proizvodnju „Naše voće“ Srbija.
Joković je podsetio da malina u oblasti voćarstva najviše doprinosi domaćem izvozu, odnosno njegovoj vrednosti.
Prema njegovim rečima, sektor voćarstva prestigao je izvoz žitarica i ostalih prehrambenih proizvoda.
– Prvi put u zadnjih nekoliko godina smo prvi na lestvici izvoza poljprivrednih proizvoda iz Srbije – dodao je Joković.
On podseća da su male hladnjače došle u veliki problem, imaju malinu na lageru, a nisu donosile odluku ni o ceni sveže ni o ceni smrznute maline.
– Oni nisu direktni izvoznici već su naslonjeni na domaćeg kupca – kaže Joković.
Cena maline u otkupu prošle godine kretala se od 500 do 600 dinara. U međuvremenu je stao izvoz tog voća, pa većina proizvođača nije isplaćena po ugovorenim cenama. Troškovi proizvodnje porasli su i prošle i ove godine, pa mnogi malinari razmišljaju o smanjenju proizvodnje.Isti problem postoji i u ostalim zemljama okruženja gde se gaji malina, poput Bosne i Hercegovine, kao i Crne Gore. Izvor: Nova ekonomija