petak, 15. novembar 2019.
Povodom stogodišnjice rođenja akademika i poznatog genetičara Slavka Borojevića, održan je naučni skup u ogranku SANU u Novom Sadu.
Akademik Borojević je bio ekspert u oplemenjivanju ratarskih vrsta, naročito pšenice, a značajan doprinos dao je i u obrazovanju naučnih kadrova. Za velike zasluge u agronomskoj nauci dobio je veliki broj nagrada i priznanja.
„On je zaista sa jednom plejadom velikih naučnika i profesora postavio temelje razvoja poljoprivrede u Srbiji i ta škola koju je on formirao, genetiku oplemenjvanja biljaka i danas je poznata širom sveta“, izjavio je prof. dr Dragan Glamočić, prodekan poljoprivrednog fakulteta.
Sorta pšenice „Sava“ Slavka Borojevića 70-ih godina bila je svetski rekorder u prinosu. Borojević se preorijentisao na pšenicu, smatrajući da je ona prioritet u agrarno zaostaloj državi, kakva je početkom 50-ih bila Jugoslavija.
Naučni skup podržao je Pokrajinski sekretarijat za visoko obrazovanje i naučno-istraživaču delatnost.
„I danas žanjemo ono što je posejano u genetici Slavka Borojevića. Veliki dan za srpsku akademiju, za srpsku intelektualnu zajednicu i za sve nas koji vidimo u čoveku, ne samo njegovo znanje i spremnost da prenese to znanje, nego i jednu duhovnost što pokazuje zašto je nauka besmrtna“, saopštio je Zoran Milošević, Pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučno-istraživačku delatnost.
Pored toga što je postavio temelje nauke o genetici i oplemenjivanju biljaka, čime je postavio temelje današnje poljoprivrede, Borojević je bio i dekan Poljoprivrednog fakulteta, rektor Univerziteta kao i dobitnik mnogih nagrada i priznanja.