Ovo je osmi put od 2000. godine da suša u avgustu pogodi velike delove Srbije – a nekada je to bila retka pojava. Smanjeni prinosi svih kultura su 30 do 80 odsto. Hrane će biti dovoljno u zemlji za narod samo ove godine pa i za smanjeni izvoz! Problem je kako obaviti predstojeću setvu na 2,5 miliona hektara? Traži se da država prizna elementarnu nepogodu jer se šteta u agraru procenjuje na više od tri milijarde evra!? Do sada je država u takvim situacijama, proglašavala pad proizvodnje sa dvocifrenom brojkom. To nije bilo dobro!
Zadružni savez Vojvodine, uputio je zahtev nadležnim institucijama za proglašenje elementarne nepogode zbog suše, koja je desetkovala prinose svih polјoprivrednih kultura.
Procene sa terena ukazuju na to da umanjenje prinosa pojedinih ratarskih kultura u određenim regionima ide i do 80 odsto. Zemlјoradničke zadruge i polјoprivredni proizvođači bez podrške nadležnih institucija ne mogu podneti teret ove teške proizvodne godine, poručuju iz Zadružnog saveza Vojvodine.
Jer, ovo je osmi put od 2000. godine da suša pogodi velike delove Srbije – a nekada je to bila retka pojava. Smanjeni prinosi svih kultura 30 do 40 odsto. Hrane će biti dovoljno u zemlji za narod pa i za smanjeni izvoz! Ali će je biti sve manje i narednih godina.
Samo za preživljavanje
Polјoprivrednici i zemlјoradničke zadruge su suočeni ne samo sa klimatskim nego i različitim tržišnim izazovima, zato se postavlјa pitanje – kako zasnovati novi proizvodni ciklus i obaviti jesenju setvu na 2,5 miliona hektara koja je na pragu čulo se na konferenciji za novinare u Zadružnom savezu Vojvodine.
,,Jer, od ove proizvodnje ćemo samo preživeti, ali je pitanje kako i od čega ćemo živeti i narednih godina ako se ne obavi valjana ovogodišnja jesenja setva’’, rekla je Jelena Nestorov Bizonj, predsednik Zadružnog saveza Vojvodine.
,,Sećamo se 2017. godine kada je šteta u poljoprivredi bila oko 1,5 milijardi evra. Tada smo takođe tražili da se proglasi elementarna nepogoda, ali nije bilo razumevanja za to. Jer, država nije imala novca pa to nije prihvatila. Odgovor je bio da se proglasi pad proizvodnje od 11 odsto. Ove godine štete su više nego duplo veće! Znači nisu manje od tri milijarde evra’’, kaže Miloš Vuković, predsednik Upravnog odbora zadružnog saveza Vojvodine i direktor ZZ ,,Zadrugar’’ u Baču.
Radovan Bokić, direktor ZZ ,,Agro – Klek’’ u Kleku ističe da u stajama ima oko 1.000 grla mlečnih krava i u oborima više hiljada svinja. Ali, zbog suše koja je obrala rod, hrane za njih će biti samo do zime. Posle toga, moraće u klanice, pa će se smanjiti i ovako uništeni stočni fond.
Slično stanje je zadruzi ,,Mrkšićevi salaši’’ u Srpskom Itebeju. Jer, u ovoj zadruzi ima više od 330 zaposlenih. Sitaucija je takva da neće biti hrane za stoku. Još, veći problem je kako i sa kojim novcem obaviti pedstojeću jesenju setvu u Srbiji. A, ukoliko ona bude redukvana, manje hrane će biti i narednih godina!
I udruženja poljoprivrednika su Vladi Srbije uputili niz zahteva, a najavljuju da ukoliko isti ne budu ispunjeni za 15 dana, slede protesti. Najvažniji zahtev, kako ističu, jeste da Vlada hitno sprovede mere za saniranje suše po predlozima ove institucije. Na početku dopisa upućenog Vladu, oni ističu da mere moraju da sadrže i problematiku odlaganja plaćanja svih poljoprivrednih kredita i isplatu 17.000 dinara po hektaru za sertifikovano seme bez pravdanja. Dodatno, zahtevaju i rešavanje ranije iznetih problema sa jasnim datumima realizacije istih.
Zahtevi podrazumevaju momentalnu isplatu po svim javnim pozivima u toku ove godine, raspisivanje javnog poziva za sertifikovano seme u najkraćem mogućem roku, gorivo za poljoprivrednike bez akcize na benzinskoj pumpu, uređenje PIO uplata poljoprivrednika. Traže i uređenje tržišta, robnog zapisa i javnih skladišta, upis parcela po drugom osnovu.
„Zahtevamo pozivanje na odgovornost svih odgovornih lica za katastrofalno stanje u poljoprivredi na koje ukazujemo od 2022. godine, kao i smenu direktora Hidrometeorološkog zavoda Srbije. Ukoliko se u roku od 15 dana ne vide jasni koraci u realizaciji ovih zahteva, smatrajte ovaj dopis prijavom protesta poljoprivrednika na celoj teritoriji države“, navodi se u zaključku koji su poljoprivrednici uputili Vladi.
Potpisnici ovog saopštenja su Ujedinjena udruženja poljoprivrednika Srbije, Udruženje poljoprivrednika Aradac, Udruženje poljoprivrednih proizvođača Subotice, Savez udruženja poljoprivrednika Banata i Inicijativa za opstanak poljoprivrednika Srbije, a uz podršku Novoseljanskih paora, Banatske crnice Nova Crnja i Dolovačkih paora imnoga drugih, kojih u Srbiji ma 88!
Ekstremno visoke temperature i suša ove godine su poljoprivrednicima zadale posebne muke. Oštećeni su prinosi svih poljoprivrednih dobara. Na tezgama pijaca nalazi se sve manje robe, a cene rastu. Prinosi su smanjeni za 30 do 80 odsto! Poljoprivreda u Srbiji beleži velike gubitke zbog učestalih suša i visokih temperatura koje su značajno smanjile prinose svih kultura.
U Srbiji je suša najviše pogodila kukuruz, zatim soju, šećernu repu i nešto manje suncokret, a šteta samo na ovoj kulturi iznosi oko 600 miliona evra, rekao je direktor Udruženja “Žita Srbije” Sunčica Savović.
Najnoviji podaci proizvođača hrane je da će štete biti veće od tri miliajrde evra na svim usevima! Sunčica Savović, još ističe da je ovo šesta suša tokom poslednjih 18 godina i da nije najveća, ali da nije za potcenjivanje. Ona je za javnost izjavila da je suša pogodila srednji tok Dunava, te da je Srbija tu najviše stradala, jer su ostale zemlje regiona samo delimično bile pogođene. Kada je reč o uticaju suše na cene poljoprivrednih proizvoda, Savković ističe da suša nije globalna, već regionalna i da je to kombinacija koja najmanje odgovara proizvođačima. “Na svetskom tržištu cena pada, a domaći ratari očekuju mnogo manji rod. Cene koje važe u svetu se prenose i na domaće tržište žitarica, koje su berzanska roba”, navela je Sunčica Savović. Po njenim njenim rečima, kada bi domaće cene porasle, došlo bi do porasta uvoza i nivelacije cene. “Prostor za razliku u svetskim i domaćim cenama postoji samo u razlici u troškovima transport. Kada je reč o izgradnji sistema za navodnjavanje u Srbiji. Ona kaže da je potrebno da država izgradi kanale, a da proizvođači nabave opremu i učine da voda stigne do njiva. Er, navodnjavanjem, se u ovakvim sušnim godinama, prinosi podižu 2,5 do tri puta, dok je u normalnim godinama prosečan prinos veći od 50 do 100 odsto.
Ukupna žetva suncokreta na teritoriji Republike Srbije dostići će 615.000 tona, što ovu godinu svrstava među slabije po pitanju količine požnjevenog suncokreta. Ova situacija je naročito značajna kada se uporedi sa prethodnim godinama, gde je u sezoni 23/24 ukupna proizvodnja uljarica prelazila 1,4 miliona tona. Tada je suncokreta bilo 686.000 tona, soje 600.000 tona, a uljane repice 134.000 tona. Ove godine, deficit uljanih kultura je očigledan, s obzirom da će proizvodnja biti manja za preko 200.000 tona u odnosu na prethodnu godinu.
Sprženo povrće za milijardu evra!
U suši 2024. godine sprženo je više od milijardu evra povrća, voća, kukuruza, soje… Ratari prinuđeni da menjaju navike! Nezapamćeno toplo i sušno leto znatno će umanjiti prinose primarnih poljoprivrednih kultura – kukuruza, soje i suncokreta, ali će valjda i navesti poljoprivrednike da menjaju navike, krenu u što raniju setvu i koriste najnovije hibride stvorene pod uslovima već izmenjene klime, jer će oni najbolje odreagovati na ovakve ekstremne vremenske prilike. Analitiačri znaju da je suša 2017. uništila trećinu poljoprivredne proizvdonje u vrednosti od 1,5 milijardi dolara. Proizvođači hrane tražili su da se proglasi elementarna nepogoda. Država to nije privhatila jer nije imala novaca da plati troškove. Umesto elementarne nepogode RZS je javio da je priznat pad proizvodnje od 11 odsto!
Gubitak zbog nižeg prinosa kukuruza će iznositi od 400 do 500 miliona dolara. Bez obzira na to što će kukuruza biti manje, to ne treba da nas zabrinjava, jer ćemo i u sušnoj godini ,po njegovoj proceni, imati viška kukuruza oko 1,3 miliona tona. Oko 400.000 tona kukuruza ostalo i od prošlogodišnje žetve.
Prinos soje stotinu kilograma
Od svih ratarskih kultura, soja najteže podnela sušu. Od svih prolećnih ratarskih kultura, soja je ovog leta najteže podnela visoke temperaturei sušu. Zbog toplotnog stresa biljke su odbacivale cvetove, pa je sada na njima značajnomanji broj mahuna nego što je to uobičajeno. Zalivni sistemi se preporučuju, ali oni nerešavaju probleme u potpunosti. U ovoj proizvodnoj godini soja je u Srbiji posejana na oko 215.000 hektara, a stručnjaci se nadaju da prinosi na nivou zemlje neće biti manji od 1,7 tona po hektaru. Međutim, iz Udruženja za biljnu proizvodnju PKS-a kažu da je baš to očekivani prinos ove godine, što je osetno niže nego u 2023. Prošle godine je u Srbiji je bilo proizvedeno 485.000 tona soje, a ove se očekuje između 400.000 i 430.000 tona, javlja RTS. Klima je soju najviše pogodila i ratari će imati najveće gubitke na toj kulturi. Na nekim parcelama ima je svega stotinu kilograma po hektaru. I soja se još žanje pa dr Vojin Đukić sa novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo ističe da s terena stižu izveštaji da je rod toliko mali da se poljoprivrednicima ne isplati kombajniranje. Branislav GULAN