Februar je mesec kada se obavljaju mnogi radovi u bašti, a počinje i sadnja određenih vsta povrća, ukoliko vremenske prilike to dozvoljavaju. U prvih 10 dana februara u toplu leju se može posejati paradajz, paprika, keleraba i kupus. Setva se može obaviti i u zatvorenom prostoru (plasteniku, stakleniku, kod kuće).
Što se tiče bašte na otvorenom, u drugoj dekadi februara se priprema bašta za ranu sevu, pa se obavlja setva. Obrada zemlje se radi ručnim alatima, kultivatorom ili mehanizacijom (ko šta ima). Jako je bitno da zemlja bude dovoljno suva da se može obrađivati. U podignutim lejama, ukoliko nema snega, skida se zimski malč, posipa kompost i ostavlja zemlja da se ugreje i obavlja se setva.
Postoji nekoliko vrsta, svima dobro znanog, povrća koje podnosi niske temperature. Zapravo, neke od ovih povrtarskih kultura moraju da se poseju baš tada, ako hoćemo da uživamo u njima kasnije. Naime, rana setva je važna za biljke kao što su grašak, spanać, luk i rotkvica, jer klijaju na temperaturama od tri do pet stepeni.
Februar je mesec kada je vreme nestabilno i može još uvek biti snega. Međutim, čim vremenske prilike to dozvole, vreme je da se krene sa radovima.Ukoliko je februar bez snega, a niste napravili toplu leju, vreme je da je napravite i obavite setvu.
Proizvodnja rasada ranog povrća u toplim lejama je široko zastupljena prvenstveno jer je reč o metodi koja je dostupna i malim i velikim povrtarima. Za zagrevanje se koristi biološko izvor energije kao što su svež (nezgoreli) stajnjak, slama i pleva, a mogu i topla voda i električna energija. Tople leje mogu biti ukopane ili nadzemne, jednostrane ili dvostrane. Nadzemne su lakše za rukovanje i jednostavnije. Ipak, njihov nedostatak u odnosu na ukopane je povećan utrošak stajnjaka za oko 30 odsto.
Klasična topla leja ima dužinu 4 metra i širinu 1,5 metar. Leju treba postaviti u pravcu istok-zapad, po dužini.
Pokrivni deo za toplu leju, koji je napravljen od rama i drvenog okvira, zastakljen prozorskim staklima debljine 2mm, veličine obično 150x100cm, a može se pokriti i plastičnom folijom jednoslojnom ili dvoslojnom (praktičnije je i jeftinije).
Ram uokviruje toplu leju i na njega se oslanjaju prozori. Ramovi se prave od dasaka širine 20-30cm i debljine 3-4cm, a za ukopane se mogu upotrebiti oble gredice prečnika 12-15cm. Veliku pažnju treba obratiti na položaj daske koja se postavlja sa severne strane. Ona treba da bude nešto viša od daske koja se postavlja suprotno, sa južne strane, čime se obezbeđuje oticanje kiše niz prozor i bolja osunčanost leje.
Zemlja za tople leje je posebno pripremljena u smislu hranljivih materija, fizičkih svojstava, kao i dezinfekcije zemljišta, što sve zajedno pruža optimalne uslove za razvoj biljaka. Mešanje zemlje i dobro zgorelog stajnjaka vrši se u odnosu 1:1. U ovaj supstrat može da se doda i 10-15% peska.Najvažniji element je, naravno, svež stajnjak sa kojim se topla leja greje. Pripremanje stajnjaka za zagrevanje tople leje počinje desetak dana pred podizanje tople leje i to tako što se stajnjak slaže u formu za zagrevanje pored mesta gde će biti tople leje. Tom prilikom se meša sa slamom i plevom u odnosu 1:1 i ako je suv povremeno se kvasi toplom vodom.Posle nekoliko dana gomila se upali i počne jako da se puši. Takav stajnjak se slaže u trap ili se koristi za površinske leje.Ovako napravljena mešavina dugo zgoreva, odnosno greje leju, jer sadrži mnogo celuloze iz slame, tako da se eliminiše nedostatak kratkog trajanja zgorevanja i grejanja goveđeg stajnjaka. Na ovaj način produžava se vreme grejanja sa 32 na 60 dana, računajući 15 °C kao donju granicu potrebne toplote u supstratu.Na samoj površini zemlje (ili na dnu trapa, ako je leja ukopana) ređa se kukuruzovina ili neki drugi biljni materijal u tankom sloju, koji će služiti za odvođenje viška vode i da se ne gubi toplota.Preko ovog sloja ređa se stajnjak. Slaganje stajnjaka u leji vrši se u ravnomernom sloju potrebne debljine (obično 50-70 cm), posle čega se gaženjem sabija. Debljina sloja stajnjaka zavisi od toga kakva je klima u određenom periodu, da li se leja podiže u toku zime ili ranog proleća i koliko će dugo biljke biti u njoj. Sloj stajnjaka koji služi za grejanje mora da bude za 50 santimetara duži i širi od rama leje, kako bi se obezbedilo dobro grejanje ivičnih delova leje.Sledeći korak je rasturanje gašenog ili negašenog kreča po površini da bi se povećala bazičnost, odnosno smanjila kiselost sredine, te se pečurke u leji sa rasadom neće pojaviti.Preko složenog stajnjaka postavlja se ram, nasipa se zemlja, obavlja setva i sve zatvara.Najvažnija preventivna mera za zdrav rasad je redovno provetravanje toplih leja, kako ne bi došlo do pojave parazita koji izaziva poleganje rasada. dipl.ing Gordana Rehak, PSSS